Pun kufer marketinga:
Zavođenje

Čudi što se ni odbor za veronauku nije oglasio povodom Svetog Petra (Kralja)

Neke reklame su kao ljudi. Dosadne. I, baš kao i ljudi, misle da je ono što se njima dogodilo – najzanimljivija stvar na svetu, u svakom slučaju, dovoljno zanimljiva da vam o tome pričaju celo veče pa tako više puta. Njihov odlazak kod zubara, na primer, traje li traje. Te koliko su se kanili da odu, te kako su stigli tamo, pa koliko su čekali, pa šta je rekao neko u čekaonici... Pa im je prišao zubar, pa anestezija baš i nije delovala... I, taman kad pomislite da je priča gotova i zaustite da kažete nešto, kad ono... Čekaj da ti završim – pa kad je uzeo klešta, evo ovolika...

Nije strašno što ti ljudi istinski veruju da je zanimljivo to što imaju da kažu, strašno je što su ubeđeni da je vama zanimljivo. Štaviše, da su oni zanimljivi. I jako duhoviti jer su u priču ubacili fenomenalnu foru. Koja je svima ostalima bila baš super. Mami, na primer. I tetki. Koje su, kao što znamo, ciljna grupa za sve proizvode. Pa su tako odobrile reklamu za tamo neki Cilit beng (kakvo ime, a?) koja počinje forom: znam da će mnogi od vas poželeti da promene kanal, ali nemojte jer je ovo što ću vam reći živa istina. Pošto nam je ovako šarmantno uvalio cipelu u dovratak, kao prvi dokaz žive istine, mladić se predstavi u kameru: moje ime je Zoran Petrović, kaže on, sve mlatarujući usnama u prazno, kao što je i red kod nadsinhronizacije. Od Zorana Petrovića ni z, a kamoli neki drugi glas usaglašen sa otvaranjem usta, ali to ne znači da ćemo posumnjati i u verodostojnost ostatka reklame u kojoj on jednim potezom, ma šta potezom – jednim šmrkom vode skida "i najtvrdokornije fleke". Možda loša nadsinhronizacija ne smeta na tržištima koja inače nadsinhronizuju sve strane filmove (ko je gledao Batu Živojinovića kako komanduje na čistom italijanskom znaće o čemu pričam), ali mi smo ipak naučeni da verujemo samo glumcima koji govore svojim maternjim jezikom, dok mi čitamo titlovane prevode. Srećom, tu je reforma obrazovanja koja će i to da promeni. Uzdam se da će se narodni poslanici, ponukani ovakvim reklamama, dosetiti da dopune novi zakon o obrazovanju pa ukinu titlove i uvedu obaveznu nadsinhronizaciju filmova i pesama kako bi se sprečilo da nam deca nastradaju slušajući strani jezik pre nego što ovladaju maternjim. Doduše, neka skupštinska potkomisija bi baš i mogla da se oglasi povodom reklame za Viza karticu Vojvođanske banke koja pogrešno podučava decu da naš dinar ima hiljadu umesto sto para. U tom poučnom spotu, a da bi deca što bolje savladala gradivo, ne samo da na kasi vidimo da račun iznosi 378,769 nego nam i nasmešena kasirka potvrdi da je u pitanju sedamsto šezdeset devet para, što bi, u onoj bivšoj, nereformisanoj školi, bilo sedam dinara i šezdeset devet para. Posebno me čudi što se ni odbor za veronauku nije oglasio povodom Svetog Petra (Kralja) u reklami za Cepter osiguranje koja nam obećava raj pod sloganom: Sigurni i na nebu i na zemlji. Možda neće da se bave glupostima ni sektama? Sad su našli da neće.

A na beogradskom Trgu republike, usamljeni bilbord na vrhu zgrade pita: Da li vi to mene zavodite?

No, da vam dovršim onu priču s početka: pa kad poče da mi cima zub, majku ti božju...

Nadežda Milenković