Sudbina Vlade Srbije:
Debakl i posledice

Ukoliko, makar tokom leta, opstane u postojećem sastavu, vlada bi iz plasmana svog kandidata na nedeljnim izborima mogla da izvuče neke pouke – uprkos činjenici da predstavnici vladajuće koalicije u javnim izjavama uglavnom tvrde da Maršićaninov katastrofalni poraz nema nikakve veze sa radom Koštuničinog kabineta

Iako joj nisu predviđali dugo trajanje, ni najveći protivnici aktuelne vlade verovatno nisu očekivali da će kabinet Vojislava Koštunice rekordnom brzinom, u 103. danu postojanja, doživeti takav debakl: katastrofalan rezultat kandidata vladajuće koalicije Dragana Maršićanina na predsedničkim izborima ukazuje, naime, na zaključak da Vlada ima nesumnjivu podršku svega oko osam odsto ukupnog biračkog tela u Srbiji (Maršićanin je, prema nezvaničnim podacima koji su jedini postojali u trenutku pripreme ovog broja "Vremena", osvojio 13,29 procenata od ukupno 47,62 odsto birača koji su učestvovali na izborima i plasirao se tek na četvrto mesto, čak i iza političkog početnika Bogoljuba Karića). Gubitak legitimiteta Koštuničine manjinske vlade ne može da ublaži ni činjenica da ona u parlamentu opstaje zahvaljujući podršci Socijalističke partije Srbije – kandidat SPS-a Ivica Dačić osvojio je u nedelju manje glasova (4,02 odsto) nego što je na parlamentarnim izborima bilo neophodno za prelazak cenzusa i osvajanje poslaničkih mandata.

Sa 405.541 glasom osvojenim u nedelju, kandidat na čijim su predizbornim mitinzima širom Srbije, iako ne uvek, govorili premijer i ključni ministri, kako srpske tako i vlade državne zajednice (Vuk Drašković) nije uspeo da osvoji ni trećinu glasova koje su stranke članice vladajuće koalicije osvojile na parlamentarnim izborima 28. decembra (nešto preko 1.400.000). Još gore – Maršićanin, koji je i potpredsednik Demokratske stranke Srbije, stožera vladajuće koalicije, nije uspeo da se ozbiljno približi ni rezultatu svoje stranke na decembarskim izborima (DSS, ojačan predstavnicima Narodne demokratske stranke Slobodana Vuksanovića i Srpske liberalne stranke Nikole Miloševića, tada je osvojio blizu 680.000 glasova). I od toga ima gore – kandidat vladajuće koalicije osvojio je nekoliko puta manje glasova nego Koštunica na više puta neuspelim predsedničkim izborima 2002. i 2003. godine (od 1.120.000 do nešto preko 1.700.000 glasova).

Možda najgore – vladin kandidat je u nedelju dobio manje glasova nego Demokratska stranka na decembarskim izborima koji su označili kraj vladavine njenog tadašnjeg potpredsednika Zorana Živkovića (sam DS je tada osvojio nešto preko 480.000 glasova, a stranke članice Živkovićeve vlade koje na tim izborima nisu prešle cenzus osvojile su još blizu trista hiljada glasova). Činjenica koja bi u takvim uslovima mogla biti utešna, ipak zvuči cinično: potpredsednik DSS-a ipak se nije srozao do izbornog rezultata svoje stranke sa parlamentarnih izbora 1993, kada je, posprdno svrstavana u kategoriju "kombi stranaka", prethodni put nastupila samostalno na parlamentarnim izborima, osvojivši 218.000 glasova.

GUBITNIK: Dragan Maršićanin

SEPTEMBAR: Gubitak legitimiteta, međutim, ne znači nužno i momentalni pad Vlade – spekulacije tog tipa demantovao je u utorak šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima Srđan Đurić, istakavši da premijer ne podnosi ostavku, kako su ustvrdili neki mediji, i da je "namera vlade da nastavi veliki posao koji je obavljen za prvih stotinu dana, a koji se odnosi na jačanje institucija, izgradnju pravne države i obračun sa korupcijom, pokretanje privrede i poboljšanje standarda za sve građane naše zemlje".

Tim saopštenjem, međutim, nisu potisnute spekulacije o raspisivanju vanrednih izbora za septembar za koje je nemoguće okriviti samo medije (novosadski Radio 021 već je u utorak tipovao na 19, dok beogradskom "Kuriru" više odgovara 5. septembar). Da Srbiju uskoro očekuju vanredni izbori, istoga dana je, naime, u Luksemburgu tokom razgovora sa predstavnicima EU-a, izjavio i Vuk Drašković. Sam Koštinica je u periodu između objavljivanja izbornih rezultata i zaključenja ovog broja "Vremena" samo jednom bio dostupan novinarima, ali oni nisu uspeli da savladaju njegovo loše raspoloženje i dobiju odgovore na pitanja koja se tiču svih građana.

Prognoze o padu vlade, osim uverenja da je Koštunica čovek kome su legalitet i legitimitet iznad svega, najpre su podstakli stav "ili rekonstrukcija ili izbori" vicepremijera Miroljuba Labusa i njegovog G 17 plus i odgovor Borisa Tadića da DS nema nameru da ispuni Labusovu želju za ulazak u vladu (Tadić od nedelje ne mora da se poziva samo na programske razloge – izborno ojačanom DS-u nijedna ponuda aktuelne vlade ne bi mogla biti dovoljno primamljiva).

MATEMATIKA: Čim su prvi rezultati predsedničkih izbora najavili Maršićinonov debakl (i potvrdili istraživanja koja govore o dramatičnom padu popularnosti G 17 plus), Labus je, naime, ocenio da ta stranka ne može da "sedi u vladi" čiji je kandidat na izborima prošao tako loše. Poraz kandidata koga je (nedovoljno uverljivo) podržavao, Labus nije doživeo lično – prema njegovoj oceni "očigledno je da to nije rezultat rada vlade, jer je vlada za sto dana imala mnogo bolje rezultate nego što ovo govori".

Prosta matematika, koja govori da Borisu Tadiću, po mišljenju većine analitičara verovatnom, mada ne i sigurnom favoritu drugog izbornog kruga, za pobedu u drugom izbornom krugu, pored obećane podrške Labusa, Vuka Draškovića i Velimira Ilića, nedostaju i glasovi Koštuničinih simpatizera, sprečila je predsedničkog kandidata DS-a i njegove saradnike da se, makar i na trenutak, prepuste zluradom likovanju nad situacijom u kojoj se vladajuća koalicija našla. Lider DS-a se u utorak sastajao sa Koštunicom, sasvim u skladu sa navodom Srđana Đurića o konsultacijama premijera sa predsednicima stranaka "koje se tiču samo drugog kruga predsedničkih izbora", mada nije jasno zašto bi se morali čuvati drugih tema, s obzirom na prognoze prema kojima bi nakon budućih izbora samo DS i DSS mogli formirati vladu bez radikala.

Tadić je, već u prvom postizbornom reagovanju eksplicitno izjavio da pitanje vlade "nije na dnevnom redu" dodajući da njegov DS "ne želi da remeti političku stabilnost koja je uspostavljena u manjinskoj vladi". I nije tu reč ni o kakvoj velikodušnosti: Tadiću bi, nakon (eventualne) pobede na predsedničkim izborima, sasvim odgovaralo da dobije dodatno vreme da se učvrsti u stranci, i da iz "državničke pozicije" posmatra kako se, od starta raštimovana, a sada ozbiljno uzdrmana, vlada muči sa životnim problemima građana i računima koji će za njihovo neuspešno rešavanje svakodnevno stizati.

KOHABITACIJA: Dan nakon izbora, u ponedeljak, većina analitičara složila se da će, naročito u slučaju da na predsedničkim izborima pobedi Tadić, Vlada nastaviti da vlada makar do jeseni (čak i ako deo ministara iz G 17 plus podnese ostavku, oni, prema ustavu ostaju na radnim mestima, dok se ne izaberu novi – oko čijeg izbora može biti postigut novi dogovor u već postojećem parlamentu). Prognoza Đorđa Vukadinovića, urednika "Nove srpske političke misli" i analitičara kome je, kako se do sada pokazalo, blizak i razumljiv način na koji Koštunica posmatra svet, u ponedeljak je glasila – do jeseni ili rane zime mogla bi da traje kohabitacija predsednika i "manjinske ili još manjinskije (bilo da neko ode ili da bude oteran) vlade nego što je sada". Vukadinović veruje da je takav rasplet moguć čak i u slučaju da se Koštunica raziđe po pitanju podrške kandidatu u drugom izbornom krugu. Prema njegovom mišljenju, sledi intenziviranje rada na ustavu ("ta tema nije slučajno ubačena pred izbore"), a prevremeni parlamentarni izbori mogli bi uslediti zajedno sa izborima za skupštinu državne zajednice, početkom sledeće godine. Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka prognozira da će vlada "preživeti leto" i da će, nakon lokalnih izbora na jesen (oni moraju biti održani do 24. septembra), biti jasno "ko je gde" i biće doneta odluka o tome da li će vlada biti rekonstruisana, ili će se ići na izbore.

Ukoliko, makar tokom leta, opstane u postojećem sastavu, vlada bi iz plasmana svog kandidata na nedeljnim izborima mogla da izvuče neke pouke – uprkos činjenici da, kao i Labus, i drugi predstavnici vladajuće koalicije u javnim izjavama uglavnom tvrde da Maršićaninov katastrofalni poraz nema nikakve veze sa radom Koštuničinog kabineta. Tako je Rade Obradović, predsednik političkog saveta DSS-a, došao do otkrića da je za sve kriva "užasno negativna kampanja koja je sprovođena od trenutka kada su raspisani izbori, uključujući i prethodna dva-tri dana kada je na nekoliko medija vođena kampanja protiv vlasti, pre svega protiv vlade".

Malo kritike usmerene na unutrašnje redove vlade stiglo je najpre od Velimira Ilića: ministar za kapitalne investicije sa od ranije poznatim predsedničkim ambicijama, iskoristio je priliku da oceni da je izborni poraz vladajuće koalicije posledica lošeg odabira kandidata (iako je samo par dana ranije sa Tašmajdana poručivao da Srbija nema boljeg kandidata). A Goran Paunović, član predsedništva G 17 plus, ocenio je da kampanja nije dobro vođena, da su joj "u negativnom smislu doprinele izjave Dejana Mihajlova i Dragana Jočića" i da ukazivanje G 17 plus na propuste nije urodilo plodom jer je "glavnu reč vodio DSS". Prema njegovom mišljenju, Koštunica ili Labus su mogli da postignu znatno bolje rezultate, dok "Maršićanin jeste iskusan političar, ali je nepopularan u javnosti, nije prijemčiv za narod".

KRIVCI: Najcitiraniji politički analitičari ponovili su svoju predizbornu ocenu da izbor kandidata "iz drugog kruga" nije predstavljao dobru odluku vladajuće koalicije, i to ne toliko zbog osobina samog Maršićanina, koliko, zbog činjenice da "građani ne vole da glasaju za rezervne igrače". Osim u pogrešnom izboru kandidata, Vukadinović uzrok poraza nalazi i u "nedostatku podrške medija, naročito elektronskih" (sudeći prema najavi sa konferencije za novinare u ponedeljak, u izveštaju OEBS-a koji će biti objavljen za mesec dana biće i suprotnih podataka, kao što je onaj o visokom procentu zastupljenosti kandidata vladajuće koalicije u Dnevniku RTS-a). Stojiljković ocenjuje da "nehomogena vladajuća koalicija nije do kraja dovela nijedan posao, kao što je rasvetljavanje afera", a što bi moglo da predstavlja preporuku sa kojom bi njen kandidat izašao pred birače. On smatra i da je vladajuća koalicija prekasno ušla u kampanju i da joj je jako smetao "utisak stvoren u javnosti da se preterano bavi revanšizmom". Dejan Vuk Stanković iz agencije "Martin Bord" (koja je prognozirala da će kandidat vladajuće koalicije osvojiti tek četvrto mesto) ima primedbu na Maršićaninovu kampanju, koju ocenjuje kao "nedovoljno energičnu, nedovoljno pozitivnu i nedovoljno ličnu". Zoran Vacić, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, ocenjuje da je u Maršićaninovoj kampanji "bilo nekih gafova", ali da za njegov neuspeh odgovornost pre svega snose koalicioni partneri DSS-a, koji Maršićaninu nisu dali dovoljnu podršku.

Interesantno je da analitičari uglavnom ne povezuju rad vlade sa izbornim uspehom Maršićanina (koga niko nije zamenio na funkciji ministra privrede nakon ostavke na tu funkciju date u predizborne svrhe). Tezu da izbori "definitivno nisu bili referendum o vladi" Vukadinović potkrepljuje tvrdnjom da "ni Maršićaninovi protivkandidati to nisu tako prikazivali" i dodaje da je vlada, o kojoj lično ima izuzetno pozitivno mišljenje, vladala "suviše kratko da bi se biračko telo mobilisalo bilo po dobru bilo po zlu". Vlada je, prema njegovoj oceni, uradila mnogo više nego što je uspela da prezentuje ("normalizovala odnos vlast – opozicija i vlast – mediji, što nije dovoljno uvaženo ni od opozicije, ni od medija, prepustila opoziciji kontrolu nad važnim parlamentarnim odborima..."). Sve to, međutim, ne znači da Vukadinović misli da je vlada bila savršena – on ima zamerku na nedostatak ideologije, koja bi jasno pokazala da tu "nije reč samo o grupi slučajno okupljenih partnera oko vlasti". I Stojiljković veruje da rad vlade nije uzrok Maršićaninovog debakla – on se poziva na rezultate istraživanja javnog mnjenja, koja pokazuju značajan pad rejtinga G 17 plus, ali ne i SPO-a i NS-a. Ni DSS, prema njegovim rečima, nije izgubio toliko glasova koliko je pao Maršićanin.

Redovno praćenje internet foruma, međutim, ukazuje na postojanje znatnog broja decembarskih simpatizera stranaka vladajuće koalicije, pre svega glasača G 17 plus, koji svoj stav "ne dam vam više svoj glas" obrazlažu nezadovoljstvom određenim potezima vlade – počev od načina njenog formiranja (uz podršku SPS-a), preko kadrovskih rešenja ("mladalački nestašluci" ministra policije u 21. godini života, politička suđenja ministra pravosuđa, izbor radikalnih članova stranaka Miloševićevog režima na manje uočljive pozicije u vlasti) do usvajanja Zakona o pomoći haškim optuženicima, i to baš u trenutku kada je američka administracija odlučivala o nastavku finansijske pomoći Srbiji. Predmet oštrih kritika bila je i brzopotezna izmena tri godine pripremanog Zakona o osnovnom obrazovanju ("nismo imali vremena da konsultujemo Prosvetni savet", reče resorna ministarka) i gotovo svako javno obraćanje ministra Dragana Jočića. Moguće je, međutim, da svega toga zaista ne bi bilo da su novinari prenosili samo zvanična saopštenja vlade i suzdržavali se kako od postavljanja pitanja njenim funkcionerima tako i od komunikacije sa vladinim oponentima. U tom slučaju, novinari, a samim tim i šira javnost, možda bi bili uskraćeni i za saznanje da Koštunica, dobar deo vlade i njihov predsednički kandidat nisu na vreme shvatili koliku štetu je bivšem premijeru Zoranu Živkoviću nanela – arogancija.

Vera Didanović