---

Revizija - Džejms Tornli >

Primena međunarodnih standarda

Finansijski izveštaji bilo kog preduzeća imaju smisla za njihove korisnike samo ako su urađeni po dogovorenim pravilima i konvencijama koje sve zainteresovane strane razumeju. To je osnova bez koje su finansijski izveštaji samo brojke na parčetu papira i nisu od koristi nikome, pa čak ni stručnjacima koji ih prave.

Tokom poslednjih nekoliko decenija, kako se svetska ekonomija razvijala, ovaj problem je postao sve očigledniji. Oni koji ulažu novac (kapital) zahtevali su da se usvoje računovodstveni standardi koji će biti opšte prihvaćeni širom sveta, a na osnovu kojih mogu da se razumeju finansijska situacija i učinak preduzeća bez obzira na vreme i mesto.

Ovaj problem je prepoznala i razumela prethodna vlada Srbije donevši Zakon koji će pomeriti osnovu finansijskog računovodstva sa nacionalne na međunarodno priznatu. Krajem 2003. godine, srpske banke su započele ovaj proces. Preduzeća će ga otpočeti ove godine. On će se ostvariti uvođenjem međunarodnih standarda finansijskih izvestaja (International Financial Reporting Standards), jednog od dva međunarodno priznata standarda. Zahvaljujuci Zakonu koji se sprovodi u Srbiji, zemlja je korak ispred mnogih članica Evropske unije koje će usvojiti IFRS tek 31. decembra 2005.

Ovo je velika i veoma važna promena za srpska preduzeća. Problematika IFRS-a prevazilazi prostor namenjen ovom tekstu, ali smatram da ću njime približiti najznačajnije stvari.

Pojmovni okvir obračuna rađenih po IFRS standardima

Logika IFRS računovodstva zasniva se na principima, ne na pravilima. IFRS je osmišljen tako da rešava skoro svaku situaciju primenom nekih osnovnih principa i ideja. Ovo može da se uporedi sa mnogim nacionalnim standardima, uključujući i srpske, koji se oslanjaju na formalna pravila. Ova promena je važna i verovatno će imati brojne krupne posledice:

· Preduzeća će sada, više nego ranije, morati da razmišljaju o politici računovodstva i predstavljanju finansijskih podataka. Osnovno predstavljanje finansijskih podataka, koje srpske kompanije i računovođe mogu dobro da obave, neće više biti dovoljno. Direktori preduzeća će morati da razmotre računovodstvenu politiku i procenu te politike stave na papir. Ovo bi trebalo da pogleda finansijski direktor, a njegovo ili njeno odeljenje, koje je u mnogim srpskim preduzećima u zapećku, mora da postane najvažnije i najuticajnije u preduzeću.

· Od preduzeća će se zahtevati da izaberu računovodstvene politike, što je važna IFRS-ova odlika. Mogucćnost biranja računovodstvenih politika nosi sa sobom i izvesne rizike. Mnogi računovodstveni propusti u Americi i Zapadnoj Evropi u poslednje vreme su posledica odabira neodgovarajućih računovodstvenih politika. Biće interesantno videti srpske računovođe kako počinju da vode računa o ovoj oblasti. · Odnos preduzeća sa eksternim revizorom će se verovatno promeniti. Biće potrebno da preduzeća i njihovi revizori prodube odnos i saradnju, i da svakodnevno razmatraju i konsultuju se o računovodstvenim pitanjima značajnim za preduzeće. Da bi ispunili ovaj uslov, biće potrebno da revizorske firme imaju pristup najsavremenijim znanjima, metodologijama i međunarodnim resursima da bi mogle da rešavaju slozena pitanja sa kojima se suočavaju njihovi klijenti.

Suština iznad forme

Finansijski podaci koji se pripremaju po IFRS standardima, kreirani su tako da reflektuju suštinu poslovane transakcije, a ne njenu strogu zakonsku formu. Ovo je osmišljeno kako bi se dobila slika poslovanja, koja u isto vreme reflektuje i realnost transakcije. Ima mnogo primera za to.Možda je računovodstveno evidentiranje lizinga najpoznatiji i najvažniji primer za srpski ambijent. Prema principima IFRS-a koji se odnose na računovodstveno evidentiranje lizinga, usled koga nastaju finansijske obaveze slične onima koje bi nastale da je preduzeće kupilo sredstvo, zahteva se iskazivanje obaveza u finansijskim izveštajima preduzeća. Takođe, sredstvo nabavljeno putem lizinga iskazuje se kao osnovno sredstvo. Ovo je praksa čak iako preduzeće, s pravne tačke gledišta, ne poseduje sredstvo na početku zakupa i možda ga, s pravne tačke gledišta, nikada neće ni posedovati. Ovo je velika promena u konceptu koji definiše okvire za pripremu finansijskih izveštaja, i biće potrebno neko vreme za navikavanje na to.

Fer vrednosti

IFRS zahteva upotrebu fer ili tržišnih vrednosti u izvesnim situacijama. Ovo ide izvan rutinske procene vrednosti osnovnih sredstava, što je uobičajena odlika računovodstva u Srbiji, i proširuje se na izvesne finansijske instrumente, kao na primer investiranje u akcije, kao i na sva sredstva i obaveze stečene procesom akvizicije. Ova oblast će naročito biti problematična u Srbiji, pošto su finansijsko i druga tržišta tek u povoju i u mnogim slučajevima ne postoje. Ali, da bi se ispoštovali IFRS standardi, preduzeće će morati da pokuša da reši ove probleme i jasno obelodani pretpostavke na kojima zasniva vrednovanje ovih instrumenata.

Ovo su samo neki od problema sa kojima će se preduzeća suočiti prilikom prelaska na IFRS. Biće ih mnogo više. Ovaj proces neće biti lak i zahtevaće od preduzeća da ulože mnogo vremena i novca da bi se usaglasila sa ovim zahtevima. Verujem da je korist od sprovođenja ovog procesa vredna ulaganja i da će obezbediti srpskim preduzećima finansijske izveštaje koji su na međunarodnom nivou i koji su razumljivi zainteresovanim stranama širom sveta.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---