VREME 705, 8. jul 2004. / VREME
Vojska i politika:
Demontiranje načelnika
Pokušaj Vuka Draškovića da izdejstvuje smenu Branka Krge nije uspeo: ovaj general kao da je presvučen teflonom
|
U prošli četvrtak, stručnjaci Vojske SCG uspešno su završili pipav i opasan posao: demontiranje preko devetsto kilograma teške bombe ispod bivše zgrade kineske ambasade u Beogradu. Američka bomba namenjena probijanju bunkera, zaostala iz poslednjeg rata, bila se zavukla duboko ispod temelja i tamo ostala više od pet godina. Ministar odbrane Prvoslav Davinić, koji je prisustvovao maloj ceremoniji upriličenoj tom prilikom, sa zadovoljstvom je objavio da će građani odsad moći mirnije da spavaju.
Sticajem okolnosti, istog dana je na političkoj sceni eksplodirala – srećom samo figurativno – jedna druga bomba, takođe vezana za nasleđe iz bliske neslavne prošlosti. Za tu eksploziju odgovoran je ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, koji je na Ministarskom savetu neočekivano zatražio smenu načelnika Generalštaba VSCG generala Branka Krge. Drašković je ovaj zahtev obrazložio Krginim navodno negativnim odnosom "prema državnoj obavezi saradnje sa Haškim tribunalom" i podsetio na saopštenje koje je u oktobru prošle godine, nakon što su obelodanjene optužnice protiv generala Pavkovića, Lazarevića, Lukića i Đorđevića, Krga uputio Nacionalnom savetu za saradnju sa Tribunalom. "Optužnice protiv Pavkovića i Lazarevića izazvale su veoma veliku zabrinutost u Vojsci Srbije i Crne Gore. Pripadnici Vojske se pitaju gde je tu kraj, kuda to vodi i tako dalje... Prema tome, mi jesmo zainteresovani da svi zločini budu rasvetljeni, da svako ko je činio zločine za to i odgovara, ali zaista teško možemo da prihvatimo i da razumemo da se bez ikakvih argumenata ljudi okrivljuju po komandnoj liniji", pisao je tada Krga, obrazlažući stav Generalštaba. Prema Draškoviću, Krga nije bio nadležan da se na taj način izjašnjava o optužnici, i zbog toga bi ga trebalo smeniti ili penzionisati.
|
GOTOV JE: U svakoj normalnoj zemlji, otvoren poziv ministra spoljnog na uklanjanje načelnika GŠ-a bio bi prvorazredan skandal. Kod nas, gde je javno prepucavanje između članova iste vlade odavno deo svakodnevice, Draškovićev zahtev izazvao je nešto manji potres. Ipak, s obzirom na to da se radi o zemlji u kojoj je uspostavljanje normalnih odnosa između civilnog i vojnog sektora još u fazi izgradnje, problem zaslužuje više pažnje. Pogotovo što je general Krga, otkako je u junu 2002. postavljen za načelnika GŠ-a, gotovo svakodnevno bio na nišanu iz raznih busija. U stvari, moglo bi se reći da je on, uz prethodnika Nebojšu Pavkovića, najosporavaniji načelnik u novijoj istoriji Vojske. Prvi napad doživeo je upravo od strane Pavkovića, koji se žestoko protivio ideji da ga bilo ko nasledi, i predao dužnost Krgi tek kada je zapretila opasnost da će mu ona biti silom oduzeta.
Krga je jedva sastavio godinu dana na čelu Generalštaba kada su beogradski i podgorički tabloidi objavili da je došao u žestok sukob sa tadašnjim ministrom odbrane Borisom Tadićem i da će neminovno biti smenjen. Demanti iz Ministarstva odbrane gotovo da se nisu ni osušili kada je general doživeo sumnjivo zadovoljstvo da u u glavnom provladinom glasilu – "Politici" – pročita da je podneo zahtev za penzionisanje i da će već na narednoj sednici Vrhovnog saveta odbrane biti razrešen dužnosti. I ta vest je demantovana, ali su i nakon toga razni mediji, uvek na osnovu "pouzdanih izvora", nastavili da proriču njegovu smenu ili ostavku, mada su retko navodili razlog. Poslednji takav tekst objavila je 19. maja podgorička "Pobjeda", koja je takođe prorekla da će Krgin naslednik biti "crnogorski kadar". Kada je o elektronskim medijima reč, BKTV je u ponedeljak 5. jula, objavio da je Krga dao ostavku i da će biti savetnik u Tadićevom kabinetu. I ta vest je iste večeri demantovana.
U novije vreme, Krgu je najžešće napadao njegov bivši pomoćnik za bezbednost general Aco Tomić, koji ga je uz Dušana Mihajlovića i Vladimira Bebu Popovića označio za glavnog krivca za to što je tokom akcije Sablja bio smenjen i uhapšen. Tomić, koji je ranije ove godine odlukom Vrhovnog vojnog suda vraćen u aktivnu službu, najavio je i da će podneti krivične prijave protiv Krge i ostalih. I konačno, Krgin odlazak, u ime obračuna sa "zaostalim Miloševićevim kadrovima", više puta je tražio Blagoje Grahovac, bivši savetnik Svetozara Marovića za nacionalnu bezbednost. Grahovac je na kraju morao da odstupi sa dužnosti, a Krga je ostao.
JAVNA TAJNA: Motiv najnovijeg pokušaja da se Krga odstrani verovatno nije toliko vezan za Krgin odnos prema Haškom tribunalu i famozno saopštenje o uznemirenju u vojsci, koliko u jednoj rečenici koju je general navodno izgovorio dok je u Miloševićevo vreme upravljao vojnom obaveštajnom službom. Ta rečenica, citirana u zabranjenoj knjizi Vojna tajna, izrečena na sastanku policijskog i vojnog vrha u predvečerje Miloševićevog sloma na kome se raspravljalo kako dohakati srpskoj opoziciji, glasi ovako: "Za Vuka Draškovića svi znaju tamo u Rusiji da je narkoman, da je ovo, da je ono, itd., da su ga odbacili Amerikanci i sada pokušava kod Rusa da ostvari neku podršku..." Sam Krga nikada nije ni potvrdio ni odbacio ovaj navod, kao ni ostatak knjige koja njega i mnoge druge visoke oficire opisuje kao grupu beskičmenjaka koji su poslušno skakali na svaki mig Miloševića, pa i JUL-a. S druge strane, autor Vojne tajne Vladan Vlajković tvrdi da je lično Krga naredio vojnom tužilaštvu da zabrani knjigu i pokrene postupak protiv autora. U to veruje i Drašković. "Što se tiče gospodina Vlajkovića, autora knjige, on je danas posebno apostrofiran na Savetu ministara. To suđenje je izneto kao primer nedemokratičnosti i nasilja, uz obrazloženje da je žalosno da tu nema ničega, ni demokratije, tamo gde se sudi knjigama i piscima. Uzgred budi rečeno, ja sam pročitao tu knjigu i tamo nema ničega do dragocenih suvih dokumenata o jednom zlom vremenu državnog terorizma Slobodana Miloševića. Zamislite onda apsurd: sudi se autoru, a ne učesnicima", kazao je Drašković.
|
Problem Krgine prošlosti otvorilo je, u jednom od ranijih brojeva, i glasilo Srpskog pokreta obnove "Srpska Reč", nepotpisanim tekstom o navodnoj nedozvoljenoj ljubavnoj aferi između Krge – u vreme kada je bio vojni izaslanik u Moskvi – i lepe stjuardese Aeroflota, agenta KGB-a. Dokazujući da u politici svaki neprijatelj neprijatelja nužno postaje prijatelj, "Srpska Reč" kao argument protiv Krge navodi da je bivši ambasador u Moskvi i predsednički brat Bora Milošević imao loše mišljenje o generalu i da je "slao upozorenja bratu o Krginim sumnjivim rabotama." Eh, da je Sloba više slušao brata...
GENERAL OD TEFLONA: Uprkos svim osporavanjima, niko od onih koji su napadali Krgu nikada nije uspeo da u njegovoj prošlosti pronađe mrlju ili grešku koja bi ga učinila nepodobnim za dužnost. Iako je nesporno da je služio u vreme Miloševićevog režima, ne može se tvrditi da je bio član kamarile i da se mnogo presamićivao. Kad je o odnosu prema Hagu reč, za Krgu se ne može reći da je pobornik saradnje sa Tribunalom, ali ni da je ljuti protivnik iste. U stvari, najveći problem Krginih protivnika je što se za Krgu malo toga, dobrog ili lošeg, uopšte može reći. Reč je o čoveku koji više deluje kao diplomata nego kao vojnik, politički korektnom do bola, koji javno retko govori, a još ređe nešto i kaže.
Ova osobina svakako mu je pomogla da ne potone u uzburkanim političkim vodama postmiloševićevske Srbije, gde su pohvale iz jednog tabora gotovo uvek praćene uvredama iz drugog, pa ih valja podjednako izbegavati. Koliko je poznato, Krga je imao i ima korektne odnose i sa prošlim ministrom odbrane (sadašnjim predsednikom) Tadićem, i sa Davinićem, kao što je podjednako dobro sarađivao i sa Koštunicom i sa Marovićem. Sem toga, nije bez značaja podatak iz ankete o odnosu građana prema reformi Vojske koju je krajem prošle godine na prostoru cele SCG uradio beogradski Centar za civilno-vojne odnose. Prema toj anketi, povoljno mišljenje o Krgi imalo je blizu 48 odsto građana, samo jedan odsto manje od procenta koji je u isto vreme dobio Tadić. I konačno, strani faktor, to jest Zapad, očigledno posmatra Krgu sa izvesnom blagonaklonošću, jer je nedavno uz Davinića bio gost na samitu NATO-a u Istanbulu. Glasine iz SPO-a da na Krginoj smeni insistiraju Amerikanci opovrgava Krgino prisustvo na proslavi 4. jula u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu. Na istoj proslavi bio je i Drašković, i bilo je zanimljivo gledati sa koliko su se obzira obojica trudila da održe pristojno odstojanje u relativno skučenom (za toliki broj zvanica) dvorištu rezidencije.
Dakle, za Krgu se prilično sigurno može reći da ima sve izglede da postane jedini načelnik Generalštaba u proteklih petnaest godina koji nije prevremeno smenjen ili penzionisan. Iz Ministarstva odbrane se čuje da će Krga uslove za penziju ispuniti tek početkom sledeće godine. S obzirom na to da su protiv čak trojice njegovih prethodnika na mestu NGŠ-a – Pavkovića, Ojdanića i Perišića – podignute teške optužnice, što u Beogradu što u Hagu, mirni penzionerski dani su verovatno najbolje što čovek na njegovom položaju može da očekuje.
Dejan Anastasijević