Dragoslav Stojanović:
Paradigmatična pojava

"Socijalistički realno"; "Vreme" br. 704

Ovih dana ponovo, iz nekog prošlog vremena izranja jedna opskurna ličnost koja je i sada, kao i nekada, metafora naših prilika i naravi.

Reč je o Miloradu Vučeliću, ali verujem, pre svega reč je o nama.

M. Vučelić je česta pojava u našoj intelektualnoj sredini i među našim intelektualcima: pametan, obrazovan, rečit ali ne i talentovan, bez božjeg dara za kreaciju ili bilo kakvo umetničko stvaranje, nije mogao da izbegne taj večiti usud intelektualaca da za stvaralačku nemoć kompenzaciju potrazi u politici.

Samo u politici se može steći moć nad ljudima, a velika materijalna dobra su uteha za nedostajuću sreću stvaralaštva i veličanstvenu moć duha.

Za Vučelića to nije bila zamka u koju se upada. Nisu ga mučile faustovske dileme o prodaji duše đavolu, trebalo je samo naći put i gazdu. U njegovom slučaju bilo je to najpre pomodno disidentstvo, koje je u ono vreme bilo samo (lep) ukras na kruni komunizma, zatim profitabilna uredništva u boljim novinama (NIN), i Dobrića Ćosić, uz čije se ime parazitski vezao i lepo pothranio.

A onda je došao pravi Gazda. Njemu služiti bilo je lako. Najvažniji i jedini zadatak bio je manipulisati brojkom 60 odsto funkcionalno nepismenih glasača u ovoj zemlji, a na raspolaganju mu je bila nacionalna televizija. Nalog od Gazde je bio: izmisli svaku laž, posluži se svakom obmanom, iskopaj svakog čoveka iz zemlje ili belog sveta koji će na našoj TV reći nešto da pomogne NAŠU STVAR. A naša stvar je da ostanemo na vlasti večno i po svaku cenu, uveravajući ovaj narod u dva-tri postulata: a) Milošević i ova vlast, patriotska, demokratska, genijalna i pravična, jedini su pravi zaštitnik interesa sveg srpskog naciona, b) Opozicija nije politički protivnik nego najveća štetočina, državni neprijatelj, izdajica i sluga naših dušmana, c) Srpski narod je nebeski, nevin i svojim svetosavskim pravoslavljem najhrišćanskiji i najbogougodniji, a zemlja nam je najbogatija, pa nas zato Amerikanci, Zapad i Svet mrze i žele da nas unište, a samo ova vlast može tome da se odupre. Eto izazova za jednog intelektualca.

Zato je Milorad sve to osmislio, dizajnirao i upakovao. Kakav Mitević, Vico, Bjeletić, čak Milanović. Vučela je to odradio izvanredno i bolje od svih: laži, obmane, mržnja, opsena prostote, bahatost i neznanje bili su njegovo stvaralaštvo u milionskom tiražu koje je ulazilo u sve domove ovog već sluđenog naroda. Nagrnuli su dmitrovići, štule, baletićke, crnčevići, grubači, drecuni, milentijevićke, strikovići... Zauzvrat dobio je sve, i Komunu i materijalno blagostanje i moć nad ljudima i poslaničku govornicu i beskrajna slikanja.

Nisu ga skinuli zato što je u toj stvari grešio, nego zato što je umislio da je mnogo moćan i to neoprezno pokazao pred Njom, koja je bila zaista mnogo moćnija.

I danas, posle svega što se desilo, a zaista se desilo da njegovo tragično inženjerstvo ljudskih duša na TV ekranima zauvek nestane, Milorad nam se opet smeši sa istih ekrana, ubeđuje, govori i bez trunke savesti sedi sa ljudima iz tadašnje opozicije, kojima je lično mnoga zla naneo. Pri tome niko da se pobuni.

Nisam se bavio jednim čovekom zbog njega samog. On je samo paradigma jedne pojave, a reč je i o nama koji neodgovorno i lako zaboravljamo i nemamo pravi odgovor na ovu pojavu.

Dragoslav Stojanović, lekar iz Leskovca