Grčka uoči Olimpijade:
Baklja i cepelin

Bezbednost ostaje najkontroverzniji aspekt olimpijskih priprema, a njen verovatno najegzotičniji element je 60 metara dug cepelin koji će 20 sati dnevno lebdeti nad Atinom na visini od oko kilometar i po, pun elektronske opreme za nadzor

(Od stalnog dopisnika "Vremena" iz Atine)

Četiri petine Grka kaže da je zadovoljno što će biti domaćini Olimpijade, ali tek nešto malo manje smatra da je potrošeno mnogo više para nego što je trebalo. Dve trećine ne zna kada Igre tačno počinju, polovinu ne zanima da budu dobrovoljci, a tek 5 odsto kupilo je kartu za neko od takmičenja, kaže poslednja od sondaža javnog mnjenja, mesec dana pre početka igara

Mnogi misle da za sve ima vremena, dok se borilišta završavaju, metro produžava sve do aerodroma, a poslednji delovi bezbednosne opreme stižu u Grčku. Mesec dana pred početak Igara (13–29. avgusta 2004), u postojbinu se vratila i olimpijska baklja, pošto je prvi put zaista obišla svih pet kontinenata u svim mogućim aranžmanima, uključujući i putovanje na leđima slona. Sada kruži zemljom, gde će je, između ostalih zvučnih imena, u Solunu nositi i Džeki Čen. Posustali entuzijazam domaćina, u finišu ka onome za šta se očekuje da će "obeležiti sliku Grčke u narednim decenijama", trijumfalno se povratio posle pobede na evropskom fudbalskom prvenstvu. Iako je rukovodstvo Organizacionog komiteta (ATHOC) bilo vidno odsutno iz narodnog slavlja, međunarodni publicitet koji je sportska Grčka dobila početkom jula uveliko je nadmašio sve skupe organizovane napore i svima kod kuće povratio uverenost u to da će Olimpijada biti ne samo uspešno organizovana, nego pravo slavlje.

RASPAD (STRUJNOG) SISTEMA: U zanosu vrućih letnjih dana, kritičari raznih orijentacija pali su u senku, bilo da je reč o drakonskim saobraćajnim restrikcijama koje još nisu precizirane, o drvoredima slabašnih mladica duž maratonske rute koje teško da će i korenje pustiti, a kamoli bacati senku, o kršenju prava čoveka i "velikom bratu" koji će budno motriti, ili o poslednjoj verziji antiterorističkog zakona usklađenog sa zahtevima EU, koji je u poslednji čas prošao kroz Skupštinu… Spisak primedaba je dug i na svakom koraku uključuje i manje ili više diskretne razmirice između vlade Nove demokratije, koja je odgovorna za finiš organizacije, i prethodne vlade PASOK-a koja je rukovodila operacijom od početka. Ping pong odgovornosti, koji daleko prevazilazi samu Olimpijadu, ide tako daleko da dve strane ne samo da se ne slažu oko načina kalkulacije ukupnog troška, nego ni oko toga da li je budžet prebačen za 13 odsto, kako tvrdi PASOK, ili za čitavih 48 odsto, kako tvrdi Vlada, koja će na jesen objaviti restriktivni ekonomski program zasnovan upravo na tim troškovima.

I sve to u senci kišobrana NATO-a, koji će Grčku koštati dodatna 3,5 miliona evra – sitnica u poređenju sa svime što je tražila, ali ne i dobila, kao pomoć u obezbeđivanju Igara. Suma je daleko od toga da pokriva troškove operacije, ali pošto je reč o novom fenomenu angažovanja Saveza, radi zaštite velikih međunarodnih skupova od "asimetričnih pretnji" kakav je terorizam, načelna odluka o tome ko i kako snosi troškove još ne postoji. Osim nadzora "avaksa", pomorskog štita i specijalizovanih RHB jedinica, zaštita je fokusirana na saniranje posledica od eventualnog masovnog bio hemijskog ili radiološkog napada. U štapskim vežbama na tu temu isprobavaju se svi mogući scanariji, pa je Atina – između ostalog – tražila 4,5 miliona vakcina protiv malih boginja! Nije ih dobila, naravno, ali ima na raspolaganju 1,3 miliona… I to je samo detalj – spisak traženih antibiotika, protivotrova za slučajeve trovanja hranom ili čak arsenikom vrlo je dug, a o njihovoj eventualnoj primeni brinuće se i lekarsko pojačanje iz inostranstva.

Bezbednost ostaje najkontroverzniji aspekt olimpijskih priprema, a njen verovatno najegzotičniji element je 60 metara dug cepelin koji će 20 sati dnevno lebdeti nad Atinom na visini od oko kilometar i po, pun elektronske opreme za nadzor. Upotrebljen prvi put na Olimpijadi u Atlanti, u Atini će imati i podršku strateški razmeštenih balona usidrenih na tlu. Stigao je upravo ove nedelje, na vreme da tokom prvog probnog leta, u ponedeljak, s visine osmotri posledice prve prave "elementarne nepogode": raspada sistema električne energije.

MINISTAR – PEŠAK: Nije sasvim jasno šta je tačno izazvalo raspad, ali Vlada je reagovala brzo i formirala komisiju koja će to utvrditi, i obećava da će se "glave kotrljati" ako bude utvrđena nečija odgovornost. Po preovlađujućoj verziji, nije reč o nedostatku struje – nadležni tvrde da je bilo oko 800 megavata rezerve – nego o pogrešnoj distribuciji u trenutku povećane potražnje zbog masovnog korišćenja klima-uređaja na plus četrdesetak stepeni Celzijusa. Sistem se brzo oporavio u centru grada, nešto sporije po obodu i u drugim delovima južne Grčke (sever je ostao pošteđen), ali bruka je ovoga puta dočekana sarkastičnim komentarima čak i domaćih medija, iako i ATHOC i nadležni ministri tvrde da neće biti nikakvih problema za održavanje Igara jer postoji paralelni sistem generatora.

Ono što ostaje jeste sve ono drugo: tokom ovog black-outa bez premca u poslednjih petnaestak godina, ne samo da, makar i nakratko, nije bilo semafora, da su ljudi ostali zaglavljeni u liftovima, da nije radila ni mobilna telefonija, nego su na jedan sat "oslepele" i kamere za nadzor i to baš u toku jedne od vežbi Ministarstva javnog reda, a ministar transporta Mihalis Lijapis neslavno je završio inspekciju nove rute metroa: zajedno sa hiljadama saputnika izašao je peške iz tunela. Zatečen i nenadležan, on je pobrao i najviše simpatija javnosti, koja se sada uzda u to da je šok za organizatore Igara bio dovoljno veliki da zbriše i poslednje trunke opuštenosti u "gradu baklji", kako su Atinu nazvale dnevne novine, aludirajući na Olimpijsku baklju.

Sonja Seizova