(Ne)mar

Gaza dužine jedan i širine pola metra, navodno pronađena u trbuhu pacijentkinje Dragice Senić (50), a na osnovu koje je kao dokaza broj jedan pokrenuta prijava protiv hirurga dr Zorana Milićevića iz KBC-a "Zvezdara" zbog nesavesnog lečenja, dimenzijama ne odgovara kompresama koje se koriste u ovoj ustanovi, izjavio je načelnik Hirurške klinike prof. dr Marko Kontić na konferenciji za novinare 30. avgusta. U ovom prvom javnom obraćanju medijima, dr Kontić je na osnovu uvida u protokol i izjave instrumentarke koja broji komprese pre i posle operacije porekao da je bilo ikakvih propusta u hirurškoj proceduri. Dragica Senić primljena je 14. maja u KBC "Zvezdara" zbog bolova u trbuhu. Četiri dana kasnije, tokom operacije, utvrđen je karcinom žučne kese koji je metastazirao i zahvatio i susedne organe. U ovakvim slučajevima se, kako tvrdi dr Zoran Milićević, operacija ne radi, te je pacijentkinja bila "zatvorena i posle urednog postoperativnog toka puštena kući". Posle još jedne posete KBC-u, radi skidanja konaca sa rane, Dragica Senić otišla je u privatnu kliniku "Sveti Luka" u Petrovaradinu, gde joj je, navodno, sporna gaza i pronađena i gde je nakon čak tri hirurške intervencije – preminula 13. avgusta. Kako "Glas javnosti" nezvanično saznaje, komisija Ministarstva zdravlja za vanredni stručni nadzor utvrdila je da je Dragica Senić umrla od posledica teške bolesti – raka, a ne od gaze. Lekari bolnice "Sveti Luka" koji su lečili preminulu pacijentkinju nisu bili dostupni da daju bilo kakve izjave.

Isplata

Isplata novca koji su građani pre petnaest godina dali za preporod Srbije počela je 31. avgusta. Oko 8500 građana, koji su učestovali u akciji tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, i tom prilikom umesto milijardu, koliko je akcijom bilo planirano, prikupili "samo" sto miliona dolara, moći će prvu ratu obveznica u iznosu od 530 evra da podignu u filijalama Vojvođanske banke. Republički ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je za B92 da će u narednih nekoliko dana biti rešeno oko 1000 zahteva za isplatu duga koji su stigli posle roka, a kojima se na ime isplate traži četiri miliona evra. Država je, prema Dinkićevim rečima, dužna 56.000.000 evra, a građani su za sada zatražili vraćanje 36 miliona. Ukupan dug je podeljen na četiri godine, pa će stoga prva rata za ovu godinu iznositi 530 evra, druga rata do 1060 evra, 2006. godine 5000 evra i ostatak do konačne isplate vrednosti za one koji imaju veće iznose upisanog zajma. U rate je uračunata i godišnja kamata od dva odsto, koja se obračunava od 1999. do roka dospeća obveznica.

Aerokatastrofa

Članovi Izvršnog odbora Opštine Pančevo zatražili su 27. avgusta od republičke vlade i Ministarstva za nauku i tehnologiju da odmah kazne krivce i da što pre donesu plan sprečavanja širenja hemijskih akcidenata u ovom gradu. Kako je član gradske vlade u Pančevu Šimon Bančov rekao za "Glas javnosti", iako se već odavno zna koliko je veliko aerozagađenje u Pančevu, do sada nije podneta još nijedna prijava. Konačno, istakao je Bančov, postoje i dokazi – novi aparati koje je obezbedila Opština Pančevo, vredni 600.000 evra, koji svakog minuta na nekoliko mernih mesta mere koncentraciju benzola, amonijaka i svih ostalih gasova koje Pančevci svakodnevno udišu. Problem je, međutim, što ovi aparati još nisu verifikovani, i to prema Bančovim rečima – zahvaljujući dotičnom ministarstvu, koje i pored njihovih zahteva nije poslalo verifikacionu komisiju, tako da njihova merenja nemaju snagu za podizanje tužbe. Broj obolelih od karcinoma u Pančevu, kako tvrde iz pančevačkog Doma zdravlja, raste iz godine u godinu, a prema pisanju "Večernjih novosti", na onkološkom odeljenju Doma zdravlja u ovom gradu evidentirano je u istom danu deset pacijenata obolelih od raka. Sudeći po čaršijskim pričama, osumnjičenu trojku za pančevačko aerozagađenje čine fabrike Azotara, Petrohemija i Rafinerija. U fabrikama ovakvu situaciju pravdaju isključivo zastarelom tehnologijom. Međutim, kada je ekipa "Večernjih novosti" pokušala da se najavi i poseti jednu od odgovornih strana – Rafineriju, tehnički direktor Nebojša Jančić je rekao da nema vremena da ih primi.

Fantomi

Tokom prethodne dve godine, firme registrovane na nepostojeće vlasnike uvezle su robu u vrednosti od preko tri milijarde dinara, saopšteno je iz Poreske uprave i Uprave carina Srbije. Dragan Jerinić, direktor Uprave carina, očekuje da ovogodišnji uvoz fantomskih firmi neće preći 700.000.000 dinara. Direktor Poreske uprave Vladimir Ilić kaže da je u prvih pet meseci otkriveno 88 ovakvih preduzeća, a da je od juna do avgusta otkriveno još 69. Pomenuti direktori tvrde da je cilj firmi da izbegnu plaćanje poreza i da robu plasiraju uglavnom na buvljacima. Iako ne postoji koje propisuje iz koje zemlje i šta sme da se uvozi, Turska i Kina, prema Ilićevim rečima, imaju blagu prednost. Saradnja dveju institucija pojačana je povezivanjem informacionih sistema dveju uprava, tako da Poreska uprava dobija dnevne podatke o ostvarenom uvozu, a Uprava carina ima svakodnevno pristup podacima o promenama u registru poreskih obveznika. Jerinić kaže da je zahvaljujući ovakvoj saradnji samo tokom avgusta zaplenjena roba u vrednosti od devet miliona dinara. Kada roba bude zaplenjena, vlasnik se uglavnom ne oglašava. Međutim, prema Ilićevim rečima, dešava se da se za osnivača iskoristi penzioner ili narkoman koji, zbog neupućenosti, potpiše sve dokumente i kasnije krivično odgovara. Za dve godine podnete su krivične prijave protiv 22 osobe zbog osnovane sumnje da su izbegli plaćanje poreza u iznosu od 39.000.000 dinara.

Maršruta

Na stotine Piroćanaca dočekalo je 26. avgusta na glavnom gradskom trgu Branimira Mitića, po vokaciji agronoma, koji je početkom jula iz Pekinga biciklom krenuo na put dug 13.000 kilometara od Kine do Srbije. Mitić je, kako piše "Politika", posle desetodnevnog boravka u Pekingu kod nekadašnjeg cimera sa Poljoprivrednog fakulteta Jana Sankena prošao kroz Mongoliju, Rusiju, kroz azijski i evropski deo, a zatim je morao da promeni maršrutu, jer nije dobio vizu za prolazak kroz Rumuniju. Izlaz je našao tako što je do graničnog prelaza Gradina stigao iz Bugarske. Kako je ovaj uporni biciklista rekao za "Politiku", dnevno je prelazio između 200 i 250 kilometara i na putu je stekao mnogo prijatelja. Njegovo putovanje finansirali su sponzori, među kojima i njegova sestra Biljana, koja sa suprugom živi i radi u ruskom gradu Samara. O ovom putovanju Mitić je maštao više od trideset godina, i posle jednog neuspelog pokušaja 2000. godine dokazao da se upornost ipak isplati.

Špijun

Posle smene direktora leskovačkog Narodnog pozorišta Nenada Todorovića, uz obrazloženje da je njegov rad veoma cenjen ali da će dovođenjem na to mesto Nenada Vukovića, diplomiranog ekonomiste, ustanova dobiti menadžersko pojačanje, započete su rasprave o špijunima i političkoj patologiji. Naime, smena direktora je, kako piše "Glas javnosti", sprovedena na osnovu zahteva Narodne demokratske stranke da zaposli nekoliko svojih ljudi. Predsednik leskovačke skupštine Goran Cvetanović taj potez obrazložio je sledećom rečenicom: "Dovodio je dosta pozorišnih glumaca iz Bugarske, pa postoji sumnja da su ti glumci radili za bugarsku obaveštajnu službu." Bivši direktor je ovu izjavu prokomentarisao kao političku patologiju i objasnio da tom logikom odmor koji je proveo u Grčkoj može da bude obrazložen kao proširenje delatnosti.

Todorović je posle smene odbio ponudu da radi kao umetnički direktor. Svoj trogodišnji rad ocenio je kao dobar jer je za to vreme urađeno petnaest predstava sa "uvredljivim" bužetom. Takođe, bivši direktor je istakao da ne postoji politička hrabrost za njegovu smenu jer će, ako ga "prozivaju" da se iz budžeta ne odvaja novac za Narodno pozorište morati da se objašnjava gde je taj novac usmeren. On tvrdi da su predstave uglavnom pravljene sredstvima pozorišta i zahvaljujući pomoći Skupštine Beograda, a da je budžet manji nego što je ostvarivani prihod na blagajnama. Pošto je politička hrabrost ipak "skupljena" i Todorović smenjen, sada bi trebalo da usledi obrazloženje o budžetu koji je bivši direktor pominjao.

Navijanje

Navijači FK Crvena zvezda napravili su, prema zvaničnom saopštenju beogradskog SUP-a, štetu u visini od 50.000 dolara u avionu boing 737 JAT ervejza, kada su 23. avgusta otputovali u Roterdam na utakmicu Zvezda – PSV. Policija je podnela prijave za krivično delo oštećenja tuđih stvari, s tim da se broj lica protiv kojih je prijava podneta za sada ne zna. Šta se, zaista, tokom dva sata leta dešavalo u avionu, do sada još niko zvanično nije rekao, ali su prema "pouzdanim informacijama sa aerodroma" do kojih je došao "Glas javnosti" navijači potpuno izvalili i rasturili većinu sedišta, divljajući i skačući po avionu. Osim sedišta, uništeni su i jastuci za naduvavanje, a, kako izvor dalje navodi, palili su i baklje pokušavajući da uđu u pilotsku kabinu s namerom da pilotiraju. Jedan od navijača priznao je za "Glas javnosti" da su u navijačkom transu uništeni samo jastučići za naduvavanje. A kada je reč o paljenju baklji, na sajtu Delija nalazi se podrobno uputstvo – kada, kako i gde se baklje pale, pri čemu je mogućnost vitlanja bakljama po avionu potpuno isključena. O tome ko će da nadoknadi štetu, na sajtu nije mnogo polemisano, ali, po svemu sudeći, uprava Crvene zvezde moraće dobro da se isprsi.

Otkup

Vojska Srbije i Crne Gore prihvatiće institut otkupa vojnog roka, izlazeći u susret inicijativi Ministarstva za dijasporu da se vojnim obveznicima, državljanima SCG u inostranstvu, omogući i alternativno ispunjenje njihove vojne obaveze. Prema rečima zamenika ministra za dijasporu Aleksandra Čotrića, ovaj novi način služenja otadžbini moći će pod jednakim uslovima da ostvaruju svi državljani SCG, bez obzira na to gde žive. Kako tvrdi Čotrić, novac za otkupljivanje vojnog roka išao bi u fond za modernizaciju i profesionalizaciju vojske, a procenjeno je da će uskoro više od 10.000 vojnih obveznika koji žive van granica Srbije regulisati ovo pitanje. Odobrenje je, uz saglasnost vojnog vrha, već prosleđeno konzularnim predstavništvima, crkvenim i kulturnim ustanovama širom dijaspore, tako da će od decembra svi mladići koji nisu odslužili vojni rok moći slobodno da dođu u otadžbinu.