Priznanje

Ružici Đinđić, supruzi ubijenog premijera Zorana Đinđića, 24. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju svečano je uručena nagrada Osvajanje slobode, koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević-Tasić".

Prlikom primanja nagrade Ružica Đinđić je naglasila da ovo priznanje prima sa zahvalnošću i osećajem neporecivog gubitka svoga supruga, ali i "svih onih koji su više od decenije davali sebe na tegobnom putu osvajanja slobode i demokratije". Prošlogodišnja dobitnica nagrade Osvajanje slobode, dramaturg Biljana Srbljanović, zaključila je da je Ružica Đinđić svojim dostojanstvom, odmerenošću, ali i jasnim i nedvosmislenim preuzimanjem odgovornosti u veoma važnom trenutku za čitavo društvo, doprinela započinjanju novog poglavlja u političkoj istoriji Srbije. "U zemlji u kojoj su vladalački parovi čest i uobičajen oblik vladavine, u zemlji koja se još batrga na začelju Evrope, u zemlji u kojoj se ubice slave kao heroji, Ružica Đinđić je bila dovoljno hrabra, snažna i odgovorna da se ne povuče, već da na svoj miran, diskretan i efikasan način održi lekciju iz ličnog i političkog ponašanja i doprinese našem tužno dugom procesu osvajanja slobode za Srbiju", rekla je Srbljanovićeva.

Alimentacija

Desetine hiljada dece ostaje godišnje bez prava na izdržavanje, zbog nebrige roditelja koji su po zakonu dužni da plaćaju alimentaciju, rezultat je istraživanja koje je sproveo "Glas". U našoj državi ne postoji institucija koja poseduje podatke o broju neplaćenih alimentacija, ali zato prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje dobija iz sudova na osnovu krivičnih prijava, broj kažnjenih za neplaćanje alimentacije jako je mali. Prošle godine bilo je 566 osuđenih, a 2002. godine 399 finansijski nesavesnih roditelja. Stvaran broj je, tvrde upućeni, višestruko veći, a realan podatak bi, ukoliko bi se uopšte utvrdio, bio – šokantan za javnost. Razlog za ovako mali broj prijavljenih slučajeva neplaćanja alimentacije leži u činjenici da je put do ostvarivanja prava na finansijsku brigu o detetu, zahvaljujući našem zakonodavnom sistemu, začarani krug iz koga je vrlo teško ostvariti pravo na alimentaciju. Kako upozorava advokat Mirjana Vagner, u Srbiji zakonodavac štiti dužnika, u ovom slučaju roditelja koji bi trebalo da plaća alimentaciju. Osim mizerne cifre koja se dosuđuje u ovakvim slučajevima (po zakonu 7 do 22 odsto minimalne srpske plate za koju se, na primer, može kupiti pola pantalona ili četvrtina knjiga za školsku godinu), podizanje krivične prijave za neplaćanje alimentacije predstavlja dug i mukotrpan proces u kome se samo gube vreme i energija. Osim toga, Udruženje samohranih roditelja u Beogradu iznosi da u Srbiji ne postoji nijedan muškarac koji je zbog neplaćanja alimentacije kažnjen zatvorom, ali je zato zbog ovog krivičnog dela trenutno jedna majka u zatvoru u Padinskoj Skeli.

Posuđe

Penzioner iz Tavnika kod Kraljeva Milenko Radojković (70) već se nekoliko godina bavi "osavremenjavanjem" grnčarije: u njegovim loncima, đuvečarama, crepuljama, sačevima, pečenjarama i ibricima moguće je spremiti jela na starinski način, ali bez vatre, pepela i žara – u svakoj kuhinji. Receptura, ukus i miris hrane su isti, ali umesto vatre kuva se pomoću struje iz grejača smeštenog među dvostrukim zidovima posuđa. Radojković svoj glineni izum naziva "Era-cepter", a patentirao ga je kao set grnčarskog posuđa sa elektrogrejačima. Izrađuje ga od prirodnih materijala u nekoliko veličina i sa različitim snagama grejača, zavisno od modela. Posuđe prodaje po ceni od pet evra po kilogramu, pa ibrik košta oko 30, lonac 60 a sač 70 evra.

Ekspoze

Upravni odbor fudbalskog kluba Crvena zvezda odlučio je da 28. septembra predstavi javnosti svoje finansijsko poslovanje. Da li su za to zaslužne "neformalne" grupe navijača, koje gotovo svakodnevno oblepljuju Beograd plakatima "Uprava – napolje!", ili je prevagnuo stav o fer-pleju nije poznato, tek javnosti je stavljeno na uvid – koliko para Crvena zvezda troši, a koliko zarađuje. Kako je saopšteno, od odlaska kapitena Nemanje Vidića u moskovski Spartak inkasirana su dva miliona (iako škotski mediji tvrde da je cifra bila dva puta veća), od transfera Dragana Mladenovića u Glazgov rendžers milion evra, a Milivoja Vitakića u Lil 150.000 evra. Brojke prihoda i troškova kluba izneo je generalni sekretar Crvene zvezde Miloš Marinković istakavši, između ostalog, da je klub 29. januara 2003. godine postao vlasnik stadiona odlukom suda i katastarske službe. Uz to, Zvezda godišnje potroši između pet i šest miliona evra i, kako tvrdi Marinković, za svaki utrošeni dinar postoji uredna dokumentacija koju svako može da proveri. Kada nema novih investicionih troškova,

Crvena zvezda mesečno potroši 700.000 evra, a kada bude usvojen i novi zakon o sportu, klub bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo. Procenu vrednosti, rekao je Marinković, u tom slučaju mora da uradi onaj ko ima autorizaciju države.

Krštenje

Šest pripadnika beogradske pozadinske baze Generalštaba Vojske SCG – tri oficira, jedan vojnik po ugovoru i dva civilna lica zaposlena u vojsci, zajedno su se na Krstovdan krstili u manastiru Vavedenje kod Čačka. Jedan od krštenih oficira je i Dragomir Grujović, kako "Večernje novosti" pišu – poznat po herojskoj odbrani vojnog skladišta u Sloveniji na početku sukoba u SFRJ. Krštenju je prisustvovalo i više od 100 vojnih starešina iz te jedinice, a kako je pukovnik Radomir Jovanović rekao okupljenim novinarima – ovakvo, zajedničko krštenje je prvi put organizovano u Vojsci SCG.

Učinak

U Srbiji je, u prvih osam meseci ove, u poređenju sa istim periodom prošle godine, počinjeno 15,6 odsto više, a rasvetljeno četiri odsto manje zločina, piše "Blic" pozivajući se na izveštaj Ministrastva unutrašnjih poslova. Prema tom izveštaju, najalarmantnija situacija je u Beogradu, gde je broj svih krivičnih dela povećan za jednu trećinu u odnosu na 2003. godinu. Broj krivičnih dela opšteg kriminala povećan je za 3200 slučajeva, počinjeno je za 2090 više krađa, razbojništava i pljački, dok je broj ubistava i ranjavanja ove godine povećan za ukupno 160 dela. Iako je otkrivanje krivičnih dela privrednog kriminala ove godine označeno kao prioritet, policija je rasvetlila 14 odsto manje slučajeva, nego u istom periodu prošle godine. Za prvih osam meseci ove u odnosu na prošlu godinu sa beogradskih ulica ukradeno je 210 automobila više, dok je količina zaplenjenog heroina manja za oko 30 kilograma. Policija je zakazala i po pitanju rešavanja ubistava koja su uznemirila širu javnost. Između ostalih, do sada su ostala nerešena ubistva Dalibora Mateovića, brata dugogodišnjeg telohranitelja Željka Ražnatovića Arkana i svedoka trostrukog ubistva u hotelu Interkontinental, ubistvo Kuje Kriještorca, vlasnika lanca prodavnica "Milka" i svedoka na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ubistvo generalnog sekretara Fudbalskog saveza SCG Branka Bulatovića na Terazijama 26. marta i pokušaj likvidacije Zorana Nedovića Šoka od 27. jula.

Pobegulje

Prošla nedelja bila je i više nego baksuzna za beogradsku policiju. Za dva dana pobegla su trojica razbojnika, od kojih su dvojica, prema procenama same policije već uveliko napustila zemlju. Nogu je 22. septembra povukao Željko Milovanović, zvani Severni Vetar. Iskoristivši razumevanje stražara, koji su ga bez lisica pustili u toalet, Milovanović je "goloruk" prošao kroz vrata Palate pravde i otisnuo se u slobodu preko Sarajevske, ka Nemanjinoj ulici. Zahvaljujući propustima pripadnika MUP-a Srbije i zahvaljujući tome što nije imao lisice, istog dana pobegao je i Ivan Petrović, koji je po potrazi naših vlasti zbog služenja zatvorske kazne u KPZ-u Požarevac, izručen iz Holandije. Petrović je prema sumnjama policije već napustio Beograd, a po svemu sudeći, i Srbiju. Spas u inostranstvu je, posle pucnjave i jurnjave po Palmotićevoj ulici, 23. septembra potražio i Bojan Timotijević, kojeg su poznavaoci kriminala u Srbiji prozvali Srpski Alen Lupen, jer iza sebe ima "staž" od oko 1000 provala. Policija, kako pišu "Večernje novosti" ipak i dalje traga za odbeglima. Samo da ovaj put, ukoliko ih pohapsi, ne zaboravi da im – stavi lisice.

Kleveta

Stojan Stanojlović, socijalni radnik Specijalnog zavoda za decu i omladinu "Dr Nikola Šumenković" u Stamnici kod Petrovca na Mlavi podneo je Opštinskom tužilaštvu u Petrovcu krivičnu prijavu protiv ministra za socijalnu politiku u Vladi Srbije Slobodana Lalovića zbog klevete. Kako se navodi u prijavi, ministar Lalović je na konferenciji za novinare 28. jula saopštio da je u Specijalnom zavodu seksualno zlostavljana štićenica T.S. (22), a da je kao izvršilac označen socijalni radnik tog zavoda Stojan Stanojlović. Kako piše "Blic", istog dana smenjen je direktor Zavoda Mirko Tošić i na njegovo mesto postavljen Ivica Stević, a Stojan Stanojlović je pozvan na razgovor u policiju. Već 30. jula usledilo je javno pismo ministru Laloviću u kome je 106, od ukupno 183 radnika, potpisima tvrdilo da se tako nešto nikada nije dogodilo i da je sve izmišljeno zarad dnevnopolitičkih potreba. Zbog toga je od ministra zahtevano da se javno izvini, ukine rešenje o smeni direktora i sam podnese ostavku. Psihičke traume koje je doživeo posle objavljivanja informacije da je navodno on seksulano zlostavljao štićenicu Zavoda pogoršale su Stanojlovićevo zdravstveno stanje, a pre desetak dana, iako je na bolovanju, dobio je rešenje na osnovu koga je suspendovan. Navode iz krivične prijave o seksualnom zlostavljanju štićenice T.S. proveravali su i inspektori OUP-a Petrovac, ali još nikakve rezultate nisu saopštili. U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku "Blicu" je rečeno da Ministarstvo ne želi da reaguje povodom podnošenja krivične prijave i da su sada na potezu – drugi nadležni organi.