Dragan Todorović:
Imenjaci i Džoni

"Nisam taj Todorović"; "Vreme" br. 720

Nemam pojma oko čega se dopisujete, ali vidim da me imenjak pominje pa samo da razjasnim: nikada nikakav koncert Džonija Štulića nije ni bio planiran u Valjevu 1991. Džoni je tada bio u zemlji, družili smo se, i pošto je tada hteo da osnuje partiju koju je on nazivao Balkanska partija rada (Goli kurac) – baš tim imenom! – onda smo se dogovorili da napravimo turneju po nekoliko gradova Srbije gde ćemo držati otvorene intervjue, a on će svirati (na mojoj razdrndanoj gitari koju sam ja nosio za svaki slučaj) samo ako mu se hoće i gde mu se hoće. Kako je reč bila o čisto antiratnoj akciji i pokušaju opamećivanja raje, nismo nikakve honorare uzimali za to, ni on ni ja, sem što smo tražili zaista mizerne pare koje bi nam pokrile pet flaša benzina i dve flaše piva. Da bih vam pojasnio koliko je ovo važno, i Džoniju i meni, reci ću vam samo da je tih dana na moju adresu stigla zvanična ponuda Džoniju da svira veliki koncert u Beogradu za sto hiljada maraka, koju je on glatko odbio jer je reč o "krvavim parama", kako mi je rekao. Uostalom, ova turneja sa Džonijem je jedna od stvari o kojoj pišem u mojoj novoj knjizi koja će se u proleće 2006 pojaviti u izdanju Random House u severnoj Americi.

Dragan Todorović, elektronskom poštom