Kriminal:
Znaš li ti ko sam ja...

Kada alasi kažu "prevrnula se voda" misle zapravo na vreme kad reka nadođe i talog sa dna ispliva na površinu da bi se, kako voda opada, mulj vratio gde mu je mesto. Nešto slično dogodilo se 5. aprila u kafiću Dragulj na Ceraku kada su policajci OUP-a Rakovica uhapsili Vladimira Jovanovića (37) zvanog Vlada Japanac, Lorana Locka Milića (36), Sašu Vukovića (27) i pripadnike MUP-a Srbije Darka Andulajevića (26) i Aleksandra Vučkovića (35) osumnjičene da su počinili krivično delo iznude u pokušaju. Žrtva je bio Nenad Mikić, vlasnik Maxis taksija, koga su petorica pomenutih nastojali da reketiraju

To što se zbilo 5. aprila u bašti Dragulja ličilo je na vreme kada su kriminalci i njihove ekipe divljali gradom, a delovi policije bili u dilu s mafijom. O onome šta mu se dogodilo priča pretučeni Nenad Mikić: "Izašao sam iz kancelarije na samo petnaestak minuta da bih popio kafu u Dragulju. Ne volim taj kafić. Za tri meseca bio sam u njemu samo dva puta. Vidim crni džip hamer poslednji model i još nekoliko skupih vozila parkiranih ispred kafića. Taj džip inače košta blizu pola miliona evra i čini mi se da su na njemu tablice BG-60-02 i da je Lockov. Nisam stigao ni da sednem kad mi je u tom trenutku prišao meni nepoznat čovek i pitao me da li ga poznajem. Odgovorio sam da ga ne znam. ‘Ja sam Vlada Japanac, magarčino jedna’, rekao mi je i tada sam ga se setio. Nekad je bio ošišan do glave, a sad nosi dužu kosu. ‘Vidiš, bio sam preko i vratio se. Skinuli su mi poternice i očistili dosije. Sad sam najjači.’ ‘Pa dobro’, kažem mu. ‘Šta ti meni dobro, konjino jedna – hoću pare. Nisi mi ih slao dok sam bio u inostranstvu...’ ‘Ne dam pare’, odgovorio sam u prvi tren, ali sam kasnije na isto pitanje odgovarao da novca nemam. U tom trenutku mi je udario takav šamar kao da je na mene naleteo brzi voz. Bio sam u šoku, nisam znao šta ću sa sobom. Da bežim nije bilo svrhe, njih četvorica su još sedela za stolom i neko bi me brzo stigao. ‘Vidiš koliko sam jak, ubiću te od batina’, ponavljao je Japanac i ponovo me udario. Potom se okrenuo četvorici svojih ortaka i pitao – ‘koliko da tražim od ovog konja’. Jedan od njih je odgovorio ‘50 ili 60 hiljada evra’. Zatim se Japanac okrenuo ka meni: ‘Pa eto, daj toliko, biću zadovoljan, ionako mi nisi slao pare dok sam se krio napolju. Sada ćeš malo da nas potpomogneš, opet smo najjači.’ ‘Molim te pusti me da idem...’ Nisam stigao ni da izgovorim do kraja kad me je opet udario ne znam ni sam čime tako da sam uleteo u fontanu i ostao da ležim u vodi. Zamahnuo je stolicom i sručio mi je na glavu. Više njih su me podigli i stavili u stolicu. ‘Ovo je tek toliko da vidiš da se ne zajebavam’, napomenuo je Japanac. Rekao sam mu da nemam para, a onda je usledio novi udarac. Pao sam i ostao da ležim na zemlji. Zatim su dvojica policajaca iz Japančeve pratnje izvadili službene legitimacije i sve goste kafića udaljili iz bašte. Kad sam video legitimacije, pomislio sam da su oni zapravo namestili Japanca i da su bili ubačeni u njegovu ekipu kako bi ga uhvatili na delu odnosno reketiranju. Nažalost, bio sam u zabludi. Nastavili su potom da me svi šutiraju. ‘Konjino, ti ne shvataš koliko sam jak, ubiću te’, ponavljao je Japanac. U tom trenutku stigla je bela florida a mladić za volanom je zaustavio i izašao iz automobila. Na mestu suvozača sedela je neka žena za koju sam kasnije saznao da je iz tužilaštva ili suda i da je zajedno sa vozačem policajcem bila službeno u tom kraju. Budući da je video prizor, a možda mu je i bilo javljeno da se nešto događa u Dragulju, mladić iz floride izvadio je službenu legitimaciju policije i pokazao je prisutnim. ‘Šta se ovde događa’, pitao je. ‘Mi smo kolege’, objasnila su dvojica policajaca iz Japančeve ekipe i samo za trenutak pokazali policijske značke. Mladi policajac u civilu iz floride bio je zapravo inspektor OUP-a Rakovica. Na njegovo pitanje šta mi se dogodilo, Japanac je odgovorio da sam se okliznuo i upao u fontanu, a jedan njegov ortak iz pratnje da sam upao u šahtu. Mene je nekoliko puta pitao šta mi se dogodilo ali sam ja ćutao, bio sam sluđen, vrištao bih na sav glas. Japanac je bio iza mene i neprestano je govorio, ‘ubiću te, ubiću te’. Mladi inspektor je potom zatražio od dvojice ‘kolega’ da mu ponovo pokažu službene legitimacije što su oni energično odbili: ‘šta ima da gledaš, pokazali smo ti ih već’. ‘Hoću da vidim brojeve vaših znački.’ Nekoliko trenutaka kasnije uz škripu kočnica automobila dojurila su trojica inspektora takođe iz OUP-a Rakovica. Izleteli su iz vozila i sve legitimisali. ‘Mi smo kolege’, napomenuo je jedan od policajaca iz Japančeve grupe. ‘Nismo mi kolege, čim ti sediš sa ovim dripcima’, odgovorio je inspektor pokazujući na Japanca i Lacka. Nedugo potom došao je još jedan automobil sa uniformisanim policajcima. Ta policijska akcija odvijala se veoma brzo. Svi su me pitali šta se dogodilo, a ja nisam bio sposoban da išta kažem. Tresao sam se izbezumljen i u šoku od pretrpljenih batina dok su Japanac i njegovi ortaci govorili da sam pao u šaht, da sam se okliznuo i upao u fontanu i raznorazne druge gluposti. Očevidno nisu imali vremena da se dogovore šta da pričaju. Najzad se jedan od inspektora dosetio da me izdvoji govoreći mi da ne treba više da se bojim, da će sve biti u redu i da on zna šta se dogodilo. ‘Jesu li te tukli’, ponavljao je. Rekao sam da jesu. Tresao sam se kao prut, traumatizovan i očajan. Japanac je vikao na nekog inspektora: ‘Šta je, pičko, pucaj ako smeš, ubij me.’ Ovaj ga je staloženo opominjao da bude pristojan. ‘Jesmo li mi uhapšeni’, pitao je. ‘Niste još, idemo u stanicu pa ćemo videti hoćete li biti.’ U OUP-u Rakovica izdvojili su me od Japanca i njegovih tako da ih više nisam video. Kola hitne pomoći su me odvezla u Urgentni centar a lekari su mislili da me je policija prebila i pitali su šta sam to učinio da me toliko biju. Bili su iznenađeni kad sam im objasnio da su me tukli neki dripci koje je policija zbog toga pohapsila."

Nenad Mikić inače smatra da su mu inspektori OUP-a Rakovica spasli život: "Bili su neshvatljivo savesni i dobri sa mnom. Zbilja su me zaštitili. Govorili su mi: ‘Ne može ti sad niko ništa, mi smo s tobom’. Osećao sam se sigurnim prvi put u životu, video sam kako postupaju pošteni i nekorumpirani policajci. Jedan od isnspektora mi je dao broj svog mobilnog i rekao da mogu u svako doba da ga pozovem ako se nađem u nekoj nevolji."

Nenad Mikić od 5. aprila ne izlazi iz svoje dobro obezbeđene kuće. Stručnjaci su mu postavili video nadzor oko cele zgrade budući da su već 6. aprila učestale telefonske pretnje. Policija inače ne može da mu pruži obezbeđenje usled nedovoljnog broja policajaca, iako su donedavno čelnici MUP-a gromoglasno tvrdili da će svakom građaninu kome neko preti policija pružiti punu zaštitu. A Mikić svakako ima razloga da se i te kako boji jer je jedan od retkih koji se usudio da optuži i potpiše prijavu protiv policajaca i kriminalaca.

Posle davanja iskaza u policiji uhapšena petorica privedena su istražnom sudiji Beogradskog okružnog suda koji im je odredio pritvor od trideset dana. Istraga je u toku, ali je sasvim neizvesno da li će ih specijalni tužilac za organizovani kriminal Jovan Prijić preuzeti i optužiti kao članove organizovane kriminalne grupe, poput one Kristijana Golubovića kojoj se sudi u posebnom odeljenju Okružnog suda, odnosno u specijalnom sudu.

Jovan Dulović