Peking: Antijapanske demonstracije

U nekoliko kineskih gradova održane su tokom vikenda antijapanske demonstracije. Proteste je izazvalo pojavljivanje japanskog udžbenika iz istorije za srednju školu, za koji se tvrdi da, po oceni Pekinga i Seula, predstavlja "grubo izvrtanje istorije i glorifikovanje i opravdavanje japanske invazije na susedne zemlje", pre i u toku Drugog svetskog rata, kao i "zataškavanje ratnih zločina u Kini". Desetine hiljada ljudi opkolilo je japansku ambasadu u Pekingu, kao i konzulate u Guangdžouu i Šenženu. Na protestima su razbijani izlozi japanskih robnih kuća, paljene japanske zastave, a u provincijama severoistočne Kine (nekadašnje Mandžurije) demonstranti su zahtevali bojkot japanske robe. Korešige Anami, japanski ambasador u Pekingu, zatražio je od kineske vlade zaštitu japanskih državljana u Kini, kao i izvinjenje i odštetu za pričinjenu štetu. Njemu je za uzvrat uručena nota u kojoj se protestuje zbog izvrtanja činjenica. Uz to, kineska vlada očekuje da Japan "poštuje istoriju" i preduzme sve mere da se zaustave dalje negativne posledice. Povodom protesta oglasio se i kineski premijer Ven Đijabao sa izjavom da "samo zemlja koja poštuje istoriju i može da se suoči sa svojom prošlošću zaslužuje poštovanje naroda Azije". Dodao je i da ulazak u Savet bezbednosti UN-a "zahteva od svake zemlje veliku odgovornost", i da "Japan mora da se suoči sa svojom istorijom ukoliko želi stalno mesto u SB UN-a". Takva izjava izazvala je različita tumačenja, među kojima i to da je pre svega reč o političkoj igri oko najavljene kandidature Japana za stalno mesto u SB UN-a. Pre svega, kako ističu zapadni mediji, Kina vidi Japan kao glavnog rivala u regionu, u ekonomskom, političkom i vojnom smislu. Zbog toga se i protivi ulasku Japana u najuticajnije telo Ujedinjenih nacija. Doduše, kineska vlada još nije saopštila konačan stav po ovom pitanju, ali bar zasad nema najava da će uložiti veto na takvu eventualnu odluku Saveta bezbednosti prilikom najavljene reforme Ujedinjenih nacija. Procenjuje se da bi takva odluka nanela veliku štetu njihovim bilateralnim odnosima, koji su sa teškom mukom razvijani posle Drugog svetskog rata. Kineska vlada dosad nije ometala demonstracije, a čini se da će se one nastaviti i narednih dana. Smatra se da su ovo najveći antijapanski protesti u Kini od obnavljanja diplomatskih odnosa 1972. godine. Inače, u ratu protiv Japana 1931–1945. poginulo je oko 35.000 ljudi, najviše u severoistočnom delu zemlje.

Bejrut: Maraton jedinstva

Više od četrdeset hiljada Libanaca učestvovalo je u nedelju u trci pod nazivom "Maraton za jedinstvo" koja se održava na tridesetogodišnjicu izbijanja građanskog rata u Libanu. Trka je počela na Trgu mučenika, gde je 14. februara ubijen bivši libanski premijer Rafik Hariri. Ideju o održavanju trke predložila je Bahia Hariri, poslanik u parlamentu i sestra ubijenog premijera. Prema zamisli organizatora, trkom je na simboličan način obeležena tridesetogodišnjica rata, ali je ona i svojevrstan poziv na jedinstvo svim Libancima posle nemilih događaja. To je i demonstrirano puštanjem hiljada belih, crvenih i zelenih balona (boje libanske zastave) nekoliko minuta pre početka trke. Posle atentata na Rafika Haririja i ostavke libanske vlade, koja je usledila posle višenedeljnih demonstracija, u Libanu se situacija veoma iskomplikovala, a nekoliko podmetnutih bombi u Bejrutu ponovo su podsetile na teške godine građanskog rata.

London: Rover pod stečajem

Rover MG, ponos britanske auto-industrije, objavio je stečaj krajem prošle nedelje. Posle ogromnih gubitaka od 77 miliona funti 2003. i neuspešnog pokušaja da obezbedi kredit od britanske vlade, koji bi joj omogućio udruživanje sa Šangajskom automobilskom industrijom, najvećim kineskim proizvođačem vozila, firma je bila primorana da ode pod stečaj. Rover je od britanske vlade pokušavao da obezbedi kredit od 100 miliona funti, ali je mogao da dobije samo dvanaestak, što bi bilo dovoljno samo za jednonedeljno poslovanje. Iako još nije sve gotovo, smatra se da postoje veoma male šanse da firma preživi. Time je dovedena u pitanje i sudbina 6000 radnika koji su bili zaposleni u fabrici, ali i više hiljada onih koji su bili zaposleni u firmama koje su Rover snabdevale rezervnim delovima. Rover je počeo da radi daleke 1905. i dugo je bio jedna od ikona britanske auto-industrije. Posle finansijskih problema u koje je zapao, 1990. otkupio ga je nemački BMW, da bi 2001. ponovo prešao u ruke Engleza. Pored istoimenog automobila, Rover je proizvodio i ostina i morisa.

Priredio: M. Savić