Platne i kreditne kartice već decenijama predstavljaju najatraktivniji instrument plaćanja u razvijenim tržišnim ekonomijama. I pored toga što se kod nas još vode polemike oko toga da li korišćenje kartice ima prednosti u odnosu na ček i gotov novac, u bankarskom poslovanju u Srbiji prošla godina će biti upamćena po nezabeleženom rastu broja izdatih kartica. Krajem 2003. godine u Srbiji je bilo izdato manje od 400.000 platnih kartica. Danas se taj broj približava ukupnoj cifri od tri miliona. Sve banke u Srbiji, u okviru svoje usluge, klijentima nude neku od platnih ili kreditnih kartica.

Visa sistem je krajem prošle godine, posle samo tri godine od povratka na naše tržište, proglasio Srbiju šampionom u tempu izdavanja prvih milion kartica (samo je Kina imala brži rast). Bez obzira na rezultate koje je postigla Visa, na našem tržištu lidersku poziciju, posle samo godinu i šest meseci od starta, zauzima nacionalna platna kartica DinaCard sa ukupno izdatih 1,4 miliona kartica.

Narodna banka Srbije je, zajedno sa još 35 poslovnih banaka, kreator najmasovnije platne kartice u zemlji. Njeni korisnici mogu je upotrebiti za plaćanje robe i usluga u preko 15.000 prodajnih objekata, a sa njom se može podići gotov novac na preko 450 bankomata u preko 100 gradova širom Srbije.

Mreža u kojoj se DinaCard može koristiti duplo je veća od mreže na kojoj se prihvataju internacionalne kartice u Srbiji.

Sistem razvoja nacionalne platne kartice ima tradiciju u mnogim zemljama (Francuska, Austrija, Norveška, Bugarska..). Većina sistema nacionalnih platnih kartica se, posle snažnog razvoja, kobrendirala sa nekim od internacionalnih sistema. U toku su aktivnosti i pregovori o kobrendiranju naše nacionalne kartice, i najverovatnije će već iduće godine korisnicima kartica DinaCard biti omogućeno da je koriste na prihvatnoj mreži neke od internacionalnih kartica i van naše zemlje.

Početkom decembra 2004. godine Narodna banka Srbije je donela odluku da se kreditna funkcija čeka, posle 15 godina prakse, postepeno ukine. Kao alternativno rešenje predložena je kreditna kartica.

Ček je u našoj zemlji, u nedostatku drugih instrumenata kreditiranja, dobio ulogu koju ne vrši nigde u svetu. Zbog mogućnosti odloženog plaćanja predstavljao je osnovni način preživljavanja velikog broja ljudi. Model odloženog plaćanja čekom počeo je snažno da se širi. Trgovci su krenuli sa prodajom robe na 12, pa i više rata. Naravno da trgovci nemaju dovoljno svog kapitala da bi sami kreditirali odloženu kupovinu na toliki rok. Oni su čekove već sutradan naplaćivali (eskontovali) od banaka i za to im plaćali visoke kamate, koje su ugrađivali u prodajne cene svoje robe.

Izdavanjem čekova na poček unapred se zaduživao sve veći broj ljudi. Sasvim je normalno da su se oni nadali rastu svojih zarada, odnosno očekivali smanjenje vrednosti svog duga, kao što je bila praksa u vreme velike inflacije. Počeli smo da ulazimo u ambijent gde sve veći broj učesnika na tržištu prihvata novi inflatorni ciklus kao rešenje svojih problema.

Pored inflatornih očekivanja, neophodno je pomenuti i problem sa kršenjem odredbi Zakona o čeku, kao i ozbiljne implikacije koje je imala praksa eskontovanja čekova u samom bankarskom sistemu. Iznos i rokovi zaduženosti pojedinca nisu bili nigde evidentirani, a banka koja izdaje čekove garantuje njihovu isplatu, bez obzira na to da li će njen klijent po dospeću čekova imati pokriće na svom računu. Banke, koje su organizovale eskont čekova, u tom poslu su videle šansu za dobru i laku zaradu, bez ozbiljne želje da razviju metodologiju i praksu u razvoju plasiranja sredstava privredi i stanovništvu.

Bilo bi naivno smatrati da su čekovi na poček glavni pokretač inflacije, ali Narodna banka Srbije kao svoj osnovni zadatak ima očuvanje stabilnosti u finansijskom sistemu zemlje i dužna je da otkloni sve eventualne uzroke koji je ugrožavaju. Jedno od mogućih rešenja bilo je regulisanje modela čeka na poček, što bi, pored toga što je takav model nepoznat u svetskoj praksi, izazvalo i stalne tenzije u želji da se u novim špekulacijama prevaziđe improvizovana regulativa. To bi se pretvorilo u stalnu igru nadmudrivanja u krugu trgovac, banka i klijent, odnosno kupac.

Ne treba zaboraviti da je svako plaćanje karticom, za razliku od gotovog novca ili čeka, automatski evidentirano sa stanovišta pazara, ali i poreske obaveze trgovca, tako da je čitava akcija prelaska na karticu komplementarna sa uvođenjem fiskalnih kasa, odnosno PDV-a. Kao poseban argument za pravo vreme pokretanja ove akcije treba naglasiti da od oktobra prošle godine funkcioniše i Kredit biro u kome je evidentirano kreditno zaduženje svakog pojedinca. Ukupno ili pojedinačno zaduženje po čekovima bilo je nemoguće pratiti.

Zbog značaja i uloge koju je ček poprimio na našem tržištu i želje da se izbegnu socijalne tenzije, definisano je postepeno gašenje kreditne funkcije čeka u toku 2005. godine. U tom periodu će u koordiniranoj akciji banaka doći do supstitucije čeka kreditnom karticom.

Prve tri banke u sistemu nacionalne kartice DinaCard (Privredna banka Beograd, AIK Banka Niš i Niška banka), već su krenule sa izdavanjem kreditne kartice, a u narednih nekoliko meseci pridružiće im se i ostale banke, kako bi se supstitucija čeka na poček obavila u predviđenom roku.

Pored ostalih modela, u DinaCard sistemu masovno će se ponuditi model revolving kreditne kartice DinaCard 3, 6 ili 12, koji će biti adekvatna zamena korišćenja čekova na tri, šest ili dvanaest meseci. Klijent, koji je ranije od svoje banke dobijao 30 čekova za kupovinu robe na odloženo, sada će dobiti kreditnu karticu sa limitom do istog iznosa, od 60.000 dinara. U dogovoru sa bankom on će moći mesečno da plaća trećinu, šestinu ili dvanaestinu onoga što je potrošio koristeći karticu. Tako će u modelu DinaCard 12, gde mesečno plaća dvanaestinu svoje obaveze, ukoliko potroši svih 60.000 dinara, imati mesečnu ratu od pet hiljada dinara. To će biti prihvatljivo zaduženje i za klijenta koji ima prosečnu platu od petnaestak hiljada dinara.

Za izdavanje kartice neće biti obavezan depozit, a kamatna stopa po kojoj će se obračunavati kamata po kreditnoj kartici, biće jedan od osnovnih elemenata konkurencije između banaka. Sa kreditnom karticom DinaCard biće moguće podizati gotov novac na bankomatima, tako da će se u bankama znatno smanjiti aktuelni pritisak na šalterima za odobravanje gotovinskih kredita.

To će u pravom smislu biti narodna kreditna kartica, koja će biti dostupna najširim slojevima stanovništva. Tačno je da će se na dug po kartici plaćati kamata, ali će uz nju moći da se odabere roba kod trgovca koji ima najnižu cenu. U cenu robe više neće biti uračunat trošak eskonta čekova kao ranije. Trgovac će odmah naplatiti prodatu robu, a kupac će imati kreditni aranžman u svojoj banci. Svako plaćanje biće evidentirano, a pojedinačno zaduženje svakog pojedinca biće u meri njegovih mogućnosti.

I u sistemima internacionalnih kartica sve više banaka izlazi sa ponudom kreditnih kartica. Svakodnevno u Srbiji sve više ljudi prihvata karticu kao efikasan, atraktivan i komforan instrument plaćanja. Ona postepeno zamenjuje gotov novac i ček, a koliko će to trajati zavisi od brzine prihvatanja novih oblika plaćanja. Sledeće generacije će zaboraviti na ček na poček, kao da nikada nije ni postojao, a karticu će naslediti čip tehnologija, plaćanje preko interneta, putem mobilne telefonije kao i druga nova tehnološka rešenja.

Autor je savetnik guvernera NBS