Predlozi

Na zvaničnom internet sajtu Skupštine Srbije, građani odnedavno imaju mogućnost da predlože nacrt novog ustava. Pojedini posetioci sajta shvatili su to više nego ozbiljno, pa se među predlozima našao nacrt ustava od čak 223 člana. Autor ovog nacrta je izvesni Miloš Munić, koji predlaže da Srbija bude država srpskog naroda i nacionalnih manjina. Glavni grad bio bi Beograd, a prestonica – Kruševac. Munić predlaže dvodomnu skupštinu, koju bi činili veće građana sa 200 poslanika i senat sa 120 senatora. Predsednik bi se birao na pet godina i njegova zakletva završavala bi se rečima: "Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako mi Bog pomagao". Drugi interesantan predlog ustava stigao je od Aleksandra Nemanjića, koji smatra da je centralizovana vlast najbolje rešenje. Nemanjić bi dao "prilične ingerencije" samo opštinama, dok bi sva ostala vlast bila u rukama republičkih organa. Pobornik centralizacije je i Aleksandar Veljić, koji smatra da Srbija treba da bude definisana kao "zajednica prirodnih regiona", a ne pokrajina, čime bi se, po njegovom mišljenju, sprečio separatizam.

Opštine

Uoči godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Biznis foruma održana je i Konferencija o finansiranju opštinske infrastrukture pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost, Saveta Evrope i Mreže asocijacija lokalnih vlasti Jugoistočne Evrope (NALAS), organizacijom koja okuplja više od 4000 predstavnika lokalnih samouprava. Glavna tema ove dvodnevne konferencije, o kojoj je govorilo više od 20 stručnjaka iz oblasti ekonomije, politike, diplomatije i bankarstva, bila je finansiranje opštinske infrastrukture u regionu Jugoistočne Evrope. Goran Angelov, predsednik NALAS-a, rekao je da je situacija u regionu slična – opštine očekuju kredite sa dugim rokom isplate, a NALAS ubeđuje centralne vlasti tih zemalja da im obezbede što bolje kreditne uslove. Ovu praksu potvrdio je Zigfrid Brenke iz GTZ-a, rekavši da kvalitet komunalnih usluga ne može da se unapredi bez odgovarajućih kredita. Bernar Snua, direktor Radnog stola II Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, rekao je da bi znatan deo infrastrukture trebalo da bude organizovan na lokalnom nivou, dok je Gordana Lazarević, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, podvukla da je problem konstituisanja svojine lokalne samouprave u Srbiji u ovom trenutku ipak najvažniji. Henri Rasel, zamenik direktora Odeljenja za komunalnu i ekološku infrastrukturu EBRD-a, govorio je o značaju decentralizacije i stabilnim komunalnim preduzećima i naglasio da je EBRD do sada investirao 500 miliona evra u razvoj opštinske infrastrukture. Konferenciju su organizovale nemačka oranizacija za tehničku saradnju GTZ u okviru projekta Modernizacija komunalnih usluga, Stalna konferencija gradova i opština i Privredna komora Srbije, a finansijski podržali Savezno ministarstvo za saradnju i ekonomski razvoj Nemačke, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju i Rajfajzen banka.

Zmije

Primenjujući uredbu koja je stupila na snagu 8. aprila, republički ekološki inspektor oduzeo je nedavno Institutu Torlak 479 poskoka i još dvadesetak zmija drugih vrsta. Zaplena je izvršena zbog, kako je rečeno, nedozvoljenog skupljanja zmija na teritoriji Srbije i nepotpune dokumentacije o uvozu poskoka iz Crne Gore. Institut svake godine u prirodi hvata oko pet stotina zmija, od čijeg otrova se proizvodi količina protivotrova dovoljna za jednu sezonu. Prema novoj uredbi, zmije se mogu hvatati svake treće godine, što je ujedno i rok trajanja doze protivotrova. Osim SCG, u regionu protivotrov proizvode još Bugarska i Hrvatska. Zmije su trenutno još uvek nalaze u Institutu Torlak, koji ima najbolje uslove za njihovo čuvanje, odakle će, prema najavama Ministarstva nauke i životne sredine, u najskorije vreme biti puštene u prirodu.

Ombudsman

Srbija će uskoro usvojiti zakon o ombudsmanu. U oko 130 zemalja ombudsman je zaštitnik građana kome se obraćaju kada smatraju da je neki od državnih organa povredio njihova prava. Osoba, koju će izabrati poslanici Skupštine Srbije na pet godina, po zahtevu će ispitivati sve žalbe i, ukoliko je potrebno, tražiti od nadležnih organa da preispitaju sporne odluke. Vesna Ilić-Prelić, zamenik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, objasnila je da su veliki problem građana, koji će ombudsman moći da reši, i neažurnost i neefikasnost državnih organa. Institucija ombudsmana će, kako se čulo na javnoj debati pod nazivom "Da li je moguće doneti zakon koji štiti interese građana?", održanoj u ponedeljak u Medija centru, znatno doprineti procesu demokratizacije društva. Na konferenciji su bili prisutni i Jurica Malčić, ombudsman Hrvatske, i Safet Pašić, ombudsman BiH. Iskustva u ove dve države, gde institucija ombudsmana postoji već deset godina, veoma su pozitivna. Kako je na debati rečeno, u Hrvatskoj čak 80 odsto državnih organa postupa po preporukama ombudsmana, a u BiH čak 90 odsto, naročito organi distrikta Brčko.

Efekti

Istog dana, 21. maja, kada je u Beogradu otvorena godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), na kojoj su pozvani investitori da ulažu u Srbiju, u dvobroju "Fajnenšel tajmsa" na pola stranice objavljen je oglas – otvoreno pismo potpredsedniku Vlade Srbije Miroljubu Labusu i poziv kompanijama koje planiraju da investiraju u Srbiju da to ne učine. Oglas je potpisao Robert V. O’Liri, predsednik kompanije Valeant Pharmaceuticals International. On tvrdi da je Srbija angažovala vojnike i tenkove kako bi zauzela Galeniku čiji su vlasnici bili Valeant i država Srbija, da je nakon toga međunarodni sud doneo presudu u korist Valeanta, ali da Vlada Srbije nije isplatila odštetu u iznosu od "najmanje 50 miliona dolara".

Dvadeset članova međunarodne ekološke organizacije Grinpis iz Nemačke, Holandije, Austrije i SCG uhapšeno je 22. maja ispred Centra "Sava" takođe u trenutku održavanja godišnje skupštine EBRD-a. Članovi ove organizacije protestovali su zbog toga što EBRD sledeće nedelje treba da odobri zajam konzorcijumu sa kompanijom Šel na čelu, za projekat eksploatacije nafte i gasa na obali ruskog ostrva Sahalin. Projekat, prema tvrdnji Grinpisa, preti da ugrozi život ljudi na Sahalinu, ali i poslednjih sto zapadnopacifičkih sivih kitova. Okupljanje članova Grinpisa ispred Centra "Sava" počelo je oko deset časova, kada je njih tridesetoro odvilo transparent na kome je na nemačkom jeziku pisalo "Protiv novih bušotina u Sahalinu". Dok im je policija oduzimala plakat i legitimisala ih, šest članova Grinpisa mirno se pelo uz stub i strpljivo, skoro ceo sat, pokušavalo da okači veliki žuti plakat na kome je na engleskom pisalo "Ne dajte pare za ubijanje kitova". Policajci su ih sačekali da siđu sa stuba, uhapsili ih i zajedno sa ostalima odveli do marice. Kako saznaje "Blic", dvadesetak članova Grinpisa je, nakon utvrđivanja identiteta, pušteno na slobodu.

Upornost

Jedan stanovnik Bora pokušao je da se ubije čak pet puta za samo dva dana i – nije uspeo. Prema rečima sina ovog nesrećnog čoveka, otkako je u januaru preživeo infarkt, J. I. (63) lečio se u dva navrata na odeljenju psihijatrije u Boru. Ovaj čovek je prvo 19. maja pokušao da sebi prereže vrat, a onda i da skoči sa četvrtog sprata zgrade u kojoj živi. Znajući da mu je otac psihički nestabilan, njegov sin je pozvao Hitnu pomoć koja ga je odvezla u bolnicu. Međutim, dr Branko Đorđević, zamenik načelnika psihijatrije, već sutradan ujutru procenio je da J. I. može da bude otpušten kući. Čim je izašao iz bolnice, bacio se pod točkove kombija, a zatim se, pošto mu nije uspelo da se ubije, bacio pod crvenu "ladu". Na sreću, zadobio je samo lakše povrede glave. Čvrsto rešen da umre, J. I. je otišao na železničku stanicu, gde ga je policija našla posle sat i po, dok je čekao da naiđe voz pod koji je hteo da skoči. Sin i supruga ovog čoveka podneli su krivičnu prijavu protiv lekara koji je procenio da J. I. može da izađe iz bolnice.

Iseljenje

Opštinska organizacija gluvih i nagluvih u Paraćinu dobila je ovih dana rešenje o iseljenju iz prostorije koju koriste za sastajanje i rad. Reč je o kancelariji Centra za obrazovanje i kulturu "Branko Krsmanović" čiji je direktor Zoran Jovanović odlučio da raskine ugovor o ustupanju prostora. Razlog je, kaže, to što Centar već duže vreme muči nedostatak prostora. Suzana Vemić, sekretar Opštinske organizacije gluvih i nagluvih, ne optužuje nikoga zbog gubitka prostora, ali insistira na njegovoj važnosti za članove udruženja: "Oni se u prostorijama druže i, što je još važnije, obraćaju mi se kad god imaju neki problem, naročito ako treba da ih odvedem lekaru. Ako ne budu imali prostorije u kojima bi povremeno mogli da se druže, oni će se osećati zapostavljenim."

Članovi udruženja, njih 40, već drugi put ostaju bez prostorija. Pre devet godina, kada je udruženje formirano, sastajali su se u Mesnoj zajednici "11. kongres", ali je ugovor raskinut 2002. godine. Vemićeva se pita na koji način će od sada moći da im pomaže i kome od nadležnih treba da se obrati kako bi rešili problem.

Glasač

Trgovac iz Budve Nikola Marković dao je 14. maja oglas u podgoričkom listu "Dan" u kome je ponudio na prodaju glasove svoje petočlane porodice za lokalne izbore održane 22. maja. Cena glasova porodice Marković, kako u oglasu stoji, biće utanačena – "po dogovoru". Marković je objasnio da se na taj potez odlučio revoltiran zbog pritisaka vlasti Crne Gore na njegovu porodicu uoči svakih izbora. Konkretno, za poslednje, u prodavnicu mu je 13. maja ušao nepoznati mladić i ponudio 100 evra da ne izađe na glasanje. Dva dana nakon izdavanja oglasa, 16. maja, u Markovićevoj radnji pojavila su se dvojica finansijskih policajaca sa nalogom da provere poslovanje radnje. Posle provere rekli su mu da ipak moraju da obave i detaljan popis, zbog čega moraju da zatvore radnju, i da na ulazu treba da bude postavljen natpis da je radnja zatvorena po nalogu inspekcije. Dan kasnije Nikoli Markoviću uručen je poziv za informativni razgovor. Marković je otišao u policiju i, kako kaže, bez pritisaka dao izjavu. Zapisnikom je zadovoljan (smetaju mu samo izostanci tačke i zareza), na izbore je izašao, a da li je uspeo da proda glasove i po kojoj ceni, to, valjda, zna samo on.

Biblija

Pre nekoliko nedelja objavljena je Biblija ne ekavskom narečju. Novo srpsko Sveto pismo izdao je Glas crkve, izdavačka kuća Šabačko-valjevske eparhije, po ugledu na savremene verzije Biblije kakve su poslednjih godina objavljene u drugim zemljama. Do sada je u Srbiji postojalo više biblijskih prevoda, ali su svi bili samo na ijekavskom narečju i štampani su u slogu koji nije izmenjen puna dva veka. Uz blagoslov nadležnog vladike Lavrentija, komisija Glasa crkve osavremenila je biblijski tekst kombinujući prevode Vuka Karadžića, Đure Daničića i Svetog arhijerejskog sinoda. U ovom poslu komisija se oslanjala na recenzije vladike Nikolaja Velimirovića. Kako prenosi "Politika", urednik Glasa crkve protođakon Ljubomir Ranković tvrdi da je ovo najrazumljivija, najkompletnija, najmodernija i najluksuznija knjiga u srpskom izdavaštvu. Nova srpska Biblija ima 1300 strana, teška je više od dva kilograma, urađena je na kvalitetnom papiru i u raskošnom povezu. U knjizi se nalaze razni istorijski dodaci i šest biblijskih geografskih karata u boji. Naročito koristan prilog je sinoptička tablica sva četiri Jevanđelja koja čitaocu omogućuje bolji uvid u strukturu Svetog pisma. Primerak košta 820 dinara, a prema navodima protođakona Rankovića, tiraž od 3000 primeraka rasprodat je još u pretprodaji.

Gimnazija

Od septembra u Beogradu počinje da radi prva privatna računarska gimnazija u Srbiji. Pedeset đaka koji polože prijemni ispit biće upisano u dva odeljenja Računarske gimnazije, dok će deset najboljih dobiti i stipendiju ove škole. Za sve ostale, godišnja školarina iznosiće 4400 evra. Gimnaziju je osnovala kompanija CET (Computer Equipment and Trade), koja je 2003. godine otvorila i Računarski fakultet. Osnivači Računarske gimnazije nameravaju da načine elitnu obrazovnu ustanovu koja će za nastavu informatike biti ono što su trenutno Filološka i Matematička gimnazija za jezike i matematiku. Međutim, ove dve ugledne škole već nekoliko decenija razvijaju svoj napredni obrazovni koncept, tako da novu Računarsku gimnaziju očekuje duga borba da stvori i dokaže kvalitet. Za početak, u CET-u je načinjen odgovarajući nastavni plan. Od ukupnog fonda časova, dve petine biće posvećene informatičkim predmetima kao što su računarski sistemi, programski jezici i baze podataka. Velik deo nastave odvojen je za matematiku – od ukupno 4100 časova za četiri godine, matematičkim predmetima pripada 700 časova. Fizike, međutim, ima samo 340 časova, a hemije tek 108. Najviše je ipak zapostavljena filozofija, sa svega 72 časa. Ovo bi moglo biti nezgodno za pitomce nove gimnazije, pošto razvoj novih računarskih tehnologija sve više podrazumeva i široko naučno obrazovanje.