---

Makiš - centralna proslava Dana policije >

Sa vaše leve strane

Ministar policije, besprekorno, pod punom frizurom, pa još i marševskim korakom, obišao policijske jedinice, pod punom frizurom održ’o i govor, a onda, pod voljno, pozdravio levog vojvodu Sinišu Vučinića, i pružio tanjir generalnom inspektoru policije koji ga je besprekorno odložio

Već od skretanja za nastavni centar policije u Makišu, bolje Adu Ciganliju, vazdan i raspoređene policije. Na ulazu u kompleks, gde je održana svečanost, šator sa detektorom, a kad prođeš, igralište, svečana tribina sa dva grba policije, naspram nje jarboli sa mnoštvom jednobojnih zastava, još naspram izložba tehnike i naoružanja, jedan mali helikopter, nekoliko, onih Legijinih, hamera, transporter, razna oprema, policijski crni mercedes, džipovi, još više naspram ima i restoran, izložba slika, portret, pejzaž, ribe, meduze... Sve besprekorno, sve pod konac, podašišano i po pravilu službe.

Svuda, pored staza i ograda, policajci i policajke, iza One glavne tribine građani mogu da gađaju iz puške i pištolja, a u metu, na terenu orkestri probaju, nagrađeni, na sredini, upoznaju se sa protokolom. Tribine pune, opšta disciplina, nemo’š proći, zna se ko i gde, gore, na svečanu tribinu, vodi crveni itison, a na vr’u mlade i uniformisane policajke, u šeširići, bele rukavice. Pristižu gosti, članovi ambasada, kad, iz kornera, krenu policijski orkestar, neka je koračnica, stiže pred svečanu tribinu, parterna itison bina, pleksiglas govornica, sa strane po veštačka i zelena biljka.

SVE MAŠUĆ’ LEVOM: Orkestar sede na mesto, od kornera se pojaviše policijske jedinice sa zastavom napred, redovna policija, žandarmerija, sajovci, saobraćajci, vatrogasci... Jedinice se rasporediše pred tribinu, nađoše se tu i nagrađeni policajci, svečana tribina se još puni, odzada, ajde otpozadi, tajni li je prolaz, na tribinu uđe načelnik Generalštaba Dragan Paskaš, za njim Ivica Dačić, s prednje strane, ko što i priliči, među zvanice se smesti onaj, jeste on, al’ ne može se čovek kladiti, Siniša Vučinić, vojvoda levičar.

Pade neka komanda, kad, na korneru, ministar policije Dragan Jočić, krenu atletskom stazom, ka njemu žandarmerijski oficir, raportira, stupiše na teren, ministar krenu besprekornim marševskim korakom, pod punom frizurom, mašuć’ levom rukom, u obilazak jedinica. Stiže do čela kolone, do zastave, nakloni se, ali s merom, napravi nalevo krug, pa udari istim pravcem, al’ suprotnim smerom. Šta onda bi, vrhunac, ministar se vrati do sredine postrojenih jedinica, stade, pa besprekorno reče, Gospodo oficiri i podoficiri, zdravo. Bi otpozdrav, ministar se povuče u fotelju koja beše uz samu ogradu, ali još na terenu, dunuše trubači, javi se voditelj, ko da je Sveta Vuković, nije Sveta Vuković, Dragi gosti i građani, dobro došli na Dan ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije... Proslavljamo uz spremnost i odlučnost... Istrajemo u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i korupcije...

Bi himna, bi Bože pravde, general policije Milošević, gore, baš iznad Dačića, stao u pozdrav, završi se himna, Srpski rod, pred mikrofon, onu providnu govornicu, sav u tonu, pod svoju frizuru, stade ministar Jočić, izvadi presavijene ‘artije, Dame i gospodo, gosti, koleginice i kolege, zadovoljstvo mi je da vas pozdravim i poželim dobrodošlicu na proslavu Dana ministarstrva policije, dana kada se vraćamo svojim korenima... pripadnici ministarstva bili su, i biće, u službi građana. Minut ćutanja za poginule pripadnike policije, pa se ministar nastavi, Potvrdili smo spremnost da profesionalno i efikasno radimo sve poslove i zadatke... Put kojim smo krenuli je pun prepreka, promenili smo zatečeno stanje, razlika je vidljiva, policija u Srbiji nije, niti će biti, izvan zakona, društva i države. Narod u Srbiji počeo je da veruje svojoj policiji... Promene počinju, i ogledaju se, u depolitizaciji policije, njenoj profesionalizaciji, kontroli i potpunom otvaranju prema demokratskim institucijama... Akcenat u radu policije će biti sprečavanje i suzbijanje organizovanog kriminala, borba protiv korupcije... Čestita pripadnicima praznik, opet sede u fotelju u terenu, spiker koji nije Sveta najavi telegram samog predsednika Vlade, uzbuđeno pročita, Poštovani gospodine ministre, Vama i pripadnicima ministarstva najsrdačnije čestitam Dan ministarstva i policije... Vlada Republike Srbije ima poverenja u Vas, u potpisu, podrazumevalo se, Vlada Republike Srbije, predsednik, dr Vojislav Koštunica. Aplauz, ajde aplauzi.

Ministar se dade u deljenje priznanja policajcima koji su ih zaslužili, nagrađeni priđe, pozdravi, ministar odgovori sebi svojstvenim potežućim otpozdravom, iz kuka, pa sledeći. Završi se i to, ministar krenu crvenim itisonom, valjda je bila i muzička pratnja, pope se skroz, skoro na vr’ svečane tribine, mahnu generalnom inspektoru Božoviću, smesti se do BIA Bulatovića. Dole na terenu, izađe jedan od nagrađenih da se zahvali, Gospodine predsedniče, gospodine ministre... Pa uze da se kazuje voditelj, najavi defile policijskih jedinica, sve identifikova, nastavi, Poštovani posetioci, kao što i sami vidite, imamo priliku da vidimo padobrance, pripadnike žandarmerije... Padobranci skočiše u centar, Poštovani posetioci polaznici škole u Sremskoj Kamenici, Poštovani posetioci pred vama su službeni psi, vođenje sa povodnikom, vođenje bez povodnika, čestitamo. Pa bi, Poštovani posetioci, sa vaše leve strane, postavljene su torbe, a u jednoj od njih opojna droga, videćemo u kojoj će prilikom pronalaska pas lajanjem označiti prisustvo droge.

SVE NA SVOM MESTU: Desi se dečja numera o saobraćajnoj policiji, Poštovani posetioci, sa vaše desne strane nastup najmlađeg motoriste saobraćajca, to ne bi vrhunac, A sada poštovani posetioci, imam posebno zadovoljstvo da vam predstavim decu iz Orahovca i Velike Hoče, koji su gosti ministarstva, predstaviće se specijalnom pesmom o Kosovu. Bi specijalna pesma, Oj Kosovo, Kosovo, zemljo naša voljena/ Zemljo slavnih vitezova, Lazara i Miloša...

Pa se, Poštovani posetioci, obavezno, Sa vaše leve strane, pojaviše helikopteri, pa se opet, Sa vaše leve strane, i opet, desiše helikopteri, koji odoše na desnu stranu, za poštovane posetioce bi i borilačkih veština, splet narodnih igara, još borilačkih veština, još igara, još udaranja u drvene i debele daske, huligana koje složi žandarmerija, voditelj se kako ume svima zahvali, sve pozva da se upoznaju i sa ostalim sadržajima.

Odozgo uzeše da silaze, otvoriše se kapije, udariše preko terena, ministar Jočić sa svoj inspektor generalni i svoj šef BIA, eto i njegovi, ministar Bubalo, u pravnički sako ministar Stojković, eto i onog levog vojvode Vučinića, generala Paskaša, policijskih generala, Ivice sa još jednim svojim Dačića, Vlajka SPO Senića... Policijski orkestar, sa odgovarajući repertoar, nešto ‘nako lakše, sviraše dok oni pod voljno prelažahu zeleni policijski teren, upućujući se tamo ka crvenim suncobranima gde beše koktel. Sve to ode pod one suncobrane, jedino ministar, a sa svoji ljudi, odgovorno svrati pod šatore pod kojima su bili tehnika i naoružanje, gde se znalački upozna sa puškama i dometima.

A ‘vamo, pod crveni suncobrani, sve sam švedski astal, stolovi zastrti, ovali sa hladno predjelo, ima i cveća, ajde ikebana, orkestar, sa harmoniku i saksofon, diskretno muzicira. Zvanice na licu mesta, piće na svom mestu, sve na svom mestu, ali svi u priči, svi ko u razgovoru, niko da se maši za sadržaje. Kad prođoše motoristi, koji su nešto demonstrirali, pristiže i ministar domaćin Jočić, komunikacija posta življa, Onaj Vojvoda sve uz ministra, sve uz Generalnog inspektora, bi pozdravljanje, pade tu i nazdravljanje. Da ne grešimo dušu, pa oko Vojvode, ajd’ se raspitamo, jedan iz organizacije kaže, Jeste, pa Vučinić, jedva sve to smestio, ne zna otkud mu pozivnica, da je u pitanju lično Vojvoda Levi, istina nešto oronuo, nešto otromboljen, potvrđuje i jedan policajac sa visokim činom.

Stvar se načisto oraspoloži, eto i roštilja, harmonika usitnila, Jočić domaćinski u čelu glavnog švedskog stola, domaćinski prosleđuje prazan tanjir Generalnom inspektoru koji ga besprekorno odlaže. Evo i sitnih kolača, javi se i saksofon, sve uspešno, dominira generalni inspektor Božović, ‘nako visok, sa roze jorgovan kravatu, javlja se, prilaze mu, ne može da postigne, trudi se i Onaj Vojvoda, ali nekako ne deluje, prošlo ga, ni prići Generalnom inspektoru.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---