Intervju - Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge Telekom Srbija A.D:
Srbija ima jeftin internet

"Ako danas anketirate građane i pitate ih kako dolaze do potrebne informacije, videćete da većina ode na lice mesta. Čak ne telefonira, a kamoli da koristi internet. Telekom će u narednom periodu nastojati da ponudi i kvalitetan pristup i kvalitetne informacije, to su dve bitne stvari na kojima ćemo raditi"

Direkcija za usluge Telekoma Srbija postoji od februara ove godine i to govori o najmanje dve stvari: da Telekom ozbiljno shvata ukidanje monopola na srpskom telekomunikacionom tržištu i sprema se za bitku sa konkurencijom i da tu bitku dobija onaj koji ima zadovoljnije korisnike.

Sve ove pozitivne promene u firmi koja još nema konkurenciju u fiksnoj telefoniji ne znače da sada treba prosto zaboraviti sukob Telekoma i internet operatora iz 2003. godine, zbog prenosa telefonskih razgovora, to jest glasa, internetom (takozvani VoIP). Direktor Igor Jecl kaže da je reč o tehnologiji koja drastično smanjuje cenu telefonskog razgovora i kao takva je interesantna i Telekomu. Telekom nema ništa protiv VoIP-a, niti protiv konkurencije koja je legalno registrovana da se tim poslom bavi, pod uslovima koje odredi Agencija za telekomunikacije koja se upravo formira, kaže Jecl za "Vreme" i dodaje:

"Međutim, postoji fenomen takozvanog bajpas VoIP-a. Protiv toga smo se borili i borićemo se i dalje. Jer, to je kao da uvezete kamion cigareta, ne platite carinu i porez i, naravno, imate nižu cenu na tržištu, ali to je krijumčarenje. Isto tako možete da krijumčarite telefonski saobraćaj."

"VREME": Ne mislite da ste tu zapravo žrtva nove tehnologije, a i sud je čini mi se tako nekako presudio. Internet provajderi omogućuju razgovor korisniku sa telefona na telefon unutar zemlje, a potom taj razgovor pretvaraju u internet pakete i iznose ga iz zemlje internet vezom.

JECL: Mi nikada nismo jurili krajnjeg korisnika, koji uključi slušalice i mikrofon u PC i razgovara sa svojim prijateljem u inostranstvu preko interneta.

To je nešto drugo.

Da, i sa tim nema nikakvih problema. Mi smo se borili protiv nečeg što je bukvalno organizovani kriminal. Mi smo isključivali one korisnike koji su bukvalno kupovali saobraćaj i unosili ga u zemlju kriomice i onda ga prodavali na sivom tržištu. Na primer, ljudi iz Amerike generišu saobraćaj zovući Srbiju. Neko tamo skupi taj saobraćaj i šta uradi? Umesto da taj saobraćaj stavi na našu međunarodnu centralu i da mi imamo uvid u to koliko nam je saobraćaja ušlo u zemlju, on taj saobraćaj ilegalno unese u zemlju preskačući našu međunarodnu centralu. I onda ga ovde u zemlji preproda preko raznoraznih nelegalnih operatera. Znači, to nije izlazni nego ulazni saobraćaj i tu je nama suštinski problem. Tu se razvija taj spoljnotrgovinski deficit, koji se može meriti u milionima evra. Telekom ne može, na primer, američkom operateru da ispostavi fakturu za onoliko saobraćaja koliko je taj operater generisao prema Srbiji. Nama inostrani operater uredno ispostavi fakturu na osnovu generisanog saobraćaja prema njemu, dok u našoj fakturi nedostaje veliki broj minuta. A o neplaćenom porezu našoj državi da i ne govorimo.

Ako je zaista tako, zašto je sud dao za pravo provajderima?

Sud nikada nije izrekao pravosnažnu presudu protiv Telekoma Srbija. Za sudstvo je na početku bilo veoma komplikovano da shvati o čemu mi pričamo. Za to je trebalo vremena, i već sada se stvari menjaju. Sada već te iste ljude koji su nelegalno uvozili saobraćaj juri Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Došli smo do toga da je neko u državi shvatio da to jeste organizovani kriminal. Bajpasovanje, odnosno nelegalno ubacivanje saobraćaja u zemlju. Ali to nije isto što i klasična VoIP telefonija, odnosno mogućnost da vi preko vašeg operatera pričate putem interneta sa nekim u Americi.

Većina internet provajdera, ali i ljudi u ICT sektoru uopšte, Telekom Srbija obično pominje kao usko grlo, kao preskup servis, kao glavnu prepreku daljeg razvoja interneta, ali i telekomunikacija uopšte u Srbiji. Vi, pretpostavljam, mislite drukčije, ali kojim se argumentima branite od optužbi da ste „crni đavo" srpskih telekomunikacija?

Mislim da se u svakom slučaju ta slika promenila. Kad bih uporedio članke iz 2002. godine, kakvi su to napadi bili, sa onim što je "Vreme" objavilo u broju 765, to je nebo i zemlja. Sada više nema tih strahovitih napada. Ljudi se žale na cene i na našu sporost, ali niko više ne kaže da je Telekom jedan "crni đavo" koji suštinski guši razvoj internet operatera. Svi ti internet operateri od nas kupuju resurse. Naravno, oni uvek mogu reći da su na to bili prinuđeni jer je Telekom imao monopol, ali zbog toga naša kompanija nije ni izašla na tržište maloprodaje sve do danas. Pri tome moramo imati u vidu da je 2001. godine internet link Srbije prema svetu bio 34 megabita, a danas smo na 1,8 gigabita (preko 50 puta više, prim. ur.). Od toga je 1,5 gigabita prodato upravo internet provajderima. Drastično smo smanjivali cene, što ćemo i dalje nastaviti da radimo u toj oblasti i do sada smo imali vrlo pristojnu saradnju sa internet provajderima. I bez obzira na to što ćemo 2006. godine izaći na tržište maloprodaje kao Telekom, mi ćemo se truditi da nastavimo dobru poslovnu saradnju sa provajderima: izbalansiraćemo tarife na taj način da se internet provajderima isplati da i dalje rade sa Telekomom i da naša kompanija bude jedan od njih. Međutim, ono što je vrlo bitno jeste da malo porazgovaramo o tome da li je internet u Srbiji skup ili nije.

To sam baš i hteo da vas pitam. Da li su korisnici interneta u Srbiji oštećeni jer paket od 128 kilobita plaćaju onoliko koliko neko u inostranstvu daje za pet-šest puta brži link, recimo za jedan gigabit?

U ovom trenutku su cene u maloprodaji diktirane od strane internet provajdera. Kada Telekom izađe na tržište, moći ćemo da sagledamo kakav će to imati efekat. Međutim, bez obzira na tu činjenicu, internet za rezidencijalne korisnike u Srbiji nije skup. Ja ću vam dati nekoliko podataka čisto poređenja radi. Prvo, kapacitet ili propusnost interneta nije u proporciji sa cenom. Tačno je da negde na Zapadu možete da dobijete dva megabita po ceni od 25 do 30 evra. Znači, neko će da kaže, ja plaćam 128 kilobita 12 evra, a onaj na Zapadu dva megabita plaća tek duplo više. Međutim, cene ne rastu u proporciji sa propusnom moći. Prvo, kapaciteti koji postoje u Evropi drastično su veći od onih koji postoje u Srbiji. I normalno je da je tamo bandwidth, odnosno propusna moć, užasno jeftina. Ali probajte da uzmete negde 128 ili 256 kilobita i videćete da je cena i u Evropi i u okruženju veća nego u Srbiji.

Spremni ste to da branite pred svakim stručnjakom koji pokuša da dokaže da to nije tačno?

Apsolutno. Dovoljno je da pogledate sajt T.com u Hrvatskoj i videćete da oni 384 kilobita prodaju za 50 evra. U Makedoniji, 384 kilobita prodaje se za 45 evra.

Koliko u Srbiji košta ta ista usluga?

Ona se kreće od 12 do 15 evra u zavisnosti od provajdera i propusne moći. Naravno, govorimo o manjem opsegu ali to je ujedno i cena koja je prilagođena kupovnoj moći našeg tržišta.

Govorimo o ADSL-u?

Da, govorimo o ADSL-u. A što se tiče dial up-a (modemske veze, telefonom, prim. ur.), situacija je još dramatičnija kada je reč o jeftinoći. Jer, dial up je sastavljen od mesečne pretplate i impulsa koje vi plaćate u lokalu. A Telekom Srbija ima najjeftiniji impuls i najjeftiniju pretplatu u Evropi, ali i mnogo šire, ne verujem da u svetu postoji veliki broj telekom operatera koji imaju toliko nisku cenu. U Evropi je prosečna pretplata od deset do 20 evra mesečno, koliko iznosi prosečan mesečni telefonski račun u Srbiji. U Italiji, na primer, nekoliko operatera daje besplatan pristup internetu, ali je zato pretplata telefona 14 evra. A kod nas već za 600 dinara možete imati dial up flat fee (neograničen broj sati na internetu u toku meseca), a pored toga plaćate beznačajno malu pretplatu i impulse u lokalnoj tarifi. I kada te dve stvari saberete, dobijate apsolutno najjeftiniji internet u Evropi.

Kako u Telekomu vidite razvoj interneta u narednim godinama, budući da želite da budete nosilac tog razvoja?

Telekom je od 2001. godine do sada uložio ogromna sredstva u digitalizaciju zemlje, a to je osnovni preduslov za razvijanje širokopojasnog interneta. Danas, 2005. godine, došli smo do razvoja širokopojasnog interneta koji predstavlja budućnost i fiksne telefonije, ali i budućnost mnogih malih i srednjih preduzeća koja će raditi na produkciji sadržaja, dodatnih usluga i ostalih IT usluga. U našim strateškim smernicama u narednom periodu predviđa se apsolutno forsiranje interneta. Ne samo u smislu tehničkih kapaciteta, nego i u nastojanju da pomognemo razvoje sadržaja koji su osnovni motiv da bi ljudi „otišli" na internet. Ako vam preko sadržaja olakšamo život i omogućimo kvalitetnu informaciju, što se kaže „na klik", na komforan način, to je boljitak života. Naravno, trebaće u Srbiji mnogo vremena da se ta kultura života razvije, jer nije to samo pitanje tehnologije i dostupnosti, nego i načina razmišljanja. Ako danas anketirate građane i pitate ih kako dolaze do potrebne informacije, videćete da većina ode na lice mesta. Čak ne telefonira, a kamoli da koristi internet. Telekom će u narednom periodu nastojati da ponudi i kvalitetan pristup i kvalitetne informacije, to su dve bitne stvari na kojima ćemo raditi.

Potreban je ogroman napor u tom smislu. I u Evropi, kada je krenuo internet, trebalo je mnogo vremena da prođe, praktično od 1995. do 1999. da bi ljudi shvatili prednosti sistema. Danas kada bi nekome ukinuli i-mejl, to bi bila katastrofa, ali 1995. svi su pretežno komunicirali telefonom. Potrebno je mnogo edukacije krajnjih korisnika i u tom smislu Telekom će napraviti značajne investicije. Ali i država mora da razume da će informaciono društvo doneti ogroman boljitak u standardu života i da pomogne prodaju informatičke opreme, jer u Srbiji tek 20 odsto domaćinstava ima kompjuter, dok je na Zapadu to 50, čak 70 odsto.

Postoji li mogućnost da se kao baza, umesto računara, iskoriste mobilni telefoni, kojih je mnogo više i imaju sve veće mogućnosti?

Kako da ne. Mi paralelno razvijamo 3G UMTS mrežu za mobilne telefone. Ali ne zaboravite da je i tu potrebno vreme da svi nabave moderne mobilne telefone. I u Evropi je danas malo korisnika koji koriste UMTS telefone.

Guverner NBS-a Radovan Jelašić najavio je mogućnost plaćanja računa mobilnim telefonom. Je li realno da se to u Srbiji dogodi u narednim mesecima?

Naravno, to je i bila naša inicijativa. M-pejment znači da mobilni telefon koristite kao platnu karticu i mogu vam reći da smo po tom pitanju odmakli čak i u odnosu na Evropu, gde pravno-formalni okviri još nisu razmršeni. Mi smo jedna od prvih država koja je uvela plaćanje parkinga SMS-om. M-pejment znači da umesto da se platna kartica provlači kroz POS terminal, mobilni telefon se stavlja u odgovarajuće ležište, ukucate vaš PIN i ostalo je isto. Kao i kod platnih kartica, sve što ste potrošili vidite i na izvodu u banci.

Zoran Stanojević, BBC