Kupusijada u Mrčajevcima:
Ni satelit da prebroji

I Mrčajevci dobili manifestaciju koja je imala pobednike, i plus začetnika i domaćina Velju Ilića, koji je sve iznenadio iznenađenjem od 20 estradnih i elitnih zvezda, koje organizatora nisu ništa koštale

Kobasicijada, tucijada, gusijada, roštiljijada, slaninijada, sirijada, ima toga, sve do suritkijade, što ne bi, pored one u Futogu, bila i kupusijada, ali svadbarskog kupusa, u Mrčajevcima. Što bi Mrčajevci bili osim Srbije. Što bi Velja Ilić, kapitalni domaćin Srbije iš'o u Guču, u drugu opštinu, gde se već dokaz'o, da bude domaćin, kad može i u svojoj da bude i domaćin i začetnik.

Dakle, rečeno, Mrčajevci su u čačanskoj opštini, na magistrali, pre Kraljeva. Dakle, naselje uz put, kafane i pečenjare, sve izašlo na put, roštilj non-stop, roštilj u lepinji, gril, pekara sa pečenjem, ima i burek, ima i ćirilična ponuda za picu, piše piza, vlasnik bio obziran, drž'o da bi bilo sramota da napiše "pizda" pa to skratio. Dakle, nedelja, poslednji, finalni dan Kupusijade u Mrčajevcima. Stigosmo pred podne, pred sve te programe, puštanje sto golubova, nagradno sportsko takmičenje u hvatanju divljeg praseta, zeca i petla, programa još. Kako dođosmo obratismo se gde treba, međutim, stvar pomerena, sve će da bude, ali ne baš u sat.

OBOJICA VELJA: Preuze nas jedan u narodno odelo, nije leg'o, član KUD-a "Radiša Poštić", peva u izvornoj grupi Stari pomeljari. Što ne dođosmo sinoć, u subotu, kol'ko je bilo naroda, to nikakav satelit nije mog'o da prebroji. Treća kupusijada, to će garantovano pređe u svetski, turistički događaj, i to naroda Evrope, jer ovde se ne pada na poreklo, gostoljubivost u svakoj kući i u centru. Pa bio defile svih učesnika, oko pet došla obojica Velja, Velja Stanojević, koji je održ'o pristojan i fin govor, o tome kako su napredovali, Velja Ilić nije ništa rek'o, samo bio pozdravljen, priča o njemu bi bila velika istorija. Velja doveo sve elitne zvezde, Miru Škorić i još zvezda, sa Veljom bio ministar za Čačak i još ministara, pevači odradili to iznenađenje, ne zna da li je za džabe, zna da je bilo iz duše i da su Mrčajevci to zaslužili.

U konkurenciji bilo preko pedeset lonaca, bilo takmičara sa svih strana, iz cele Srbije, a i oni bili svuda da promovišu manifestaciju, svuda, stigli do Pariza, kuvali ispod Ajfelove kule, ti Francuzi su nam slični, malo i odstupaju, ali kad popiju, isti...

Ajde napolje, velika, zidana, sa krov, bina, ima i stepenište, ima kamene dekoracije. Okolo, i dalje, štandovi za kuvanje kupusa, i to aranžirani štandovi, lonci, suncobrani, okolo stabljike kukuruza, ispred sve u tradiciji i narodnom duhu, suvo cveće, taze cveće, natege, paprike, burići, glavice kupusa, ikone, satljici, flaše sa rakijom. Štand "Jevđović" se istak’o, naređ’o glavicu kupusa na glavicu kupusa, na jednu glavicu stavio šajkaču, drugu povez’o maramom, i eto ti, šta ćeš više, šta originalnije, domaćin štanda stao pred rukotvorine, pored umeća, pozira, dozvoljava da se i drugi svet slika.

Prošlo podne, Pomeljari zauzeli binu, Hajd d’idemo bela rado dole do Morave, iza bine šatre sa muziku, štandovi sa primerenom ponudom, zemljani lonci, ikone, burići, ima i mehanizacija, ima i plišani psići, isti takvi tigrići. Ispred bine sve reprezentativnije, i tu prodajni štandovi, ali nekako, što bi se reklo, levši, i tu ikone, ali aranžirane sa veštačko cveće, a ima i pletiva, meda, kaiševa, plastičnog voća, oni’ produžni’ gajtana, i ima šatra, velika, sva u plavo, sva u belo, pa o’zgo se spustile neke virange, sve u karnerima, u volanima, sve cigovano. Tu se udenuo i štand Pokreta snaga Srbije iz Vrnjačke Banje, izložili ručni vez, ima vez na kome je bogorodica, a ima i sa južno voće i ostali ananas.

Pomeljari još na bini, Oj moj Mile al’ si lep, sa kuće ti spao crep, evo ga i Milorad Jevđović, zamenik predsednika Organizacionog odbora, on sve osmislio, kaže da golubova neće biti zbog lošeg vremena, ostalo po programu, po programu juče i Velja Ilić doš'o tu, u principu, veli, on je i domaćin, tu doš'o sa svojim gostima, bio i predsednik Čačka, još predsednika, sve iz Nove Srbije, više od sto ljudi, ručak i sve bio pod onom velikom cigovanom šatrom. Pevača bilo preko dvadeset, Vera Matović, Era Ojdanić, Dobrivoje Topalović, Goca Božinovski, pevači nisu koštali organizatora, to je dar i poklon Velimira Ilića. Velja je i za binu, koja je najlepša u ovom delu Evrope, dao podršku, Kupusijada je krenula sa novom pozornicom tako da Velja nije samo domaćin, on je i začetnik Kupusijade.

KUPUSNA BAJKA: Štand "Jevđović"

REBARCA, SLANINA, MAST: Dan uz'o da odmiče, predsednik skupštine Kupusijade Miloljub Milenković, koji je i član žirija, uz'o da potpisuje diplome i priznanja. U konkurenciji bilo šezdeset lonaca, dvadeset pet u finalu, svi kupusi kvalitetni, pored kupusa vrednovali higijenu prostora i aranžiranost štanda, sve to sabrali i prva Etno kuća "Miločaj", druga Jagodina, treća Sokobanja. Miloljub od početka svedok i učesnik, prvo bilo početnički, sad dobilo masovan karakter, to više nije lokalno, viši nivo, druga Guča, kupusijada je kulturna, a ne vašarska manifestacija, tu treba da se oživi tradicija. Domaćin je Velja, dao veliki doprinos, doveo estradu, to nije u troškovniku, to je poklon od ministra. I žiri bio reprezentativan, predsednik Milijan Stojanić, svetski akademik kulinarstva, kao takav proputov'o ceo svet, pored njega u žiriju bio i Tomislav Perić, jugoslovenski rekorder u proizvodnji hrane. Predstavi se i rekorder u proizvodnji hrane, iz Baluga Ljubićkog, on je savetnik predsednika Tadića, savetnik iz naroda, za selo i poljoprivredu. Njih petnaest se sastaje, jednom mesečno, sa predsednikom i daju savete. To je, kaže, osmislio naš dragi predsednik jer hoće da zna koji su problemi na selu.

A napolju, cigovana šatra skoro puna, kakva nego živa muzika, po štandovima za kuvanje kupusa življe, ima i harmonike, ima i nazdravljanja, pesme preko zalogaja, ali sve u duhu tradicije i naroda, na svakom štandu saksija sa pristiglim ljutim papričicama. Prvonagrađeni štand Etno kuće "Miločaj", pletena ograda, ispred lonci, preko stola stavljen aluminijumski pleh, napred trukeraj Kuvarice manje zbori, oko lonaca posluje snaša u beloj kuvarskoj opremi. Priđosmo, i ne upitasmo se, popravi šminku, zateže se, pa kad uze da sipa, šta ćemo, snimismo je, i spreda i odzada. Danijela Soldatović, ona spremala kupus, to joj od bake, kupus kiseljen mesec dana, kvalitetno meso, junetina, rebarca, slanina, mast, bukova drva, kad provri kuva se još tri sata, eto.

Dođosmo i do knjige utisaka, ukoričena, sa zelenom glavicom kupusa na prednjoj strani, gosti se upisali, Mrčajevci su divan i lep kraj, a ima i Mrčajevci su jedan vrlo lep kraj... Ali, sa bine najaviše utakmicu estradnih zvezda protiv veterana mesnog Orlovca. Igralište iza bine ravno i zeleno, akteri se zagrevaju, estradu predvodi Mrčajevac Miroslav Ilić, tu i Miša Mijatović, onaj Topalović, Bojanići, muzičara još. Pojaviše se sudije u opremi, istrčaše zajedno sa akterima utakmice. Na centar sa frizuru stade i Goca Tržan, sva u crno i sa garderobu i sa svega ispod još izvede početni udarac i ode. Miroslav sa brojem šest stade da stoji u napadu. Dadoše jedni gol, dadoše drugi gol. U publiku pristiže i ćerka Miroslava sa brojem šest, sa detetom, dete stade da viče, Deda, deda, Deda se ne odazivaše, dete je vikalo, Deda, deda, bi kraj poluvremena, iz gajbe za pivo pustiše malo i dlakavo prase, deca uzeše da jure prase, prase da beži, i sve tako, deca su jurila a prase bežalo, i sve tako dok jedan koji nije dete nije štunuo prase i dovatio ga 'nako iznenađenog, kad ga je dovatio podigo ga, svima pokazo da je savato prase. Publika je negodovala, ali je utakmica nastavljena, i to nerešeno.

Onda stvar uzela da se razvija, ona dupla hangar šatra uze da se puni, pevač, pevačica, da pevaju, Ne može nam niko ništa, pa bi, Ko u srcu tuguje, taj sa čašom druguje, jedan sa crnu šajkaču dograbio glavicu kupusa pa uš'o u program, šta je taj radio glavici, gde je meć’o, gde je nije meć’o, to je već za kameru, i pred binu, najlepšu u ovaj deo Evrope, nagrnula publika, zauzela klupe i stajaća mesta, poče program, stadoše da se ređaju estradne zvezde, da se ponašaju, hvala lepo, molim lepo.

Dragan Todorović