---

Intervju - Dr Bodin Drešević, direktor Razvoja, Majkrosoft >

Ostrvo izuzetnosti

U beogradskom centru razvijaće se podrška za prepoznavanje rukopisa za veliki broj evropskih jezika uključujući i srpsku ćirilicu i latinicu. Povratak stručnjaka koji je izuzetno visoko pozicioniran u hijerarhiji direktora kompanije uneo je izvesno uzbuđenje u beogradsku kancelariju, ali i u domaću javnost

U Makedonskoj ulici u Beogradu, na šestom spratu futurističke poslovne zgrade, nalazi se lokalna kancelarija najmoćnije svetske kompanije Majkrosoft. Kroz staklena vrata sa prepoznatljivim logom kompanije, posetilac ulazi u sterilnu atmosferu koja mu nepogrešivo govori da se nalazi u softverskoj kompaniji. U sivilo zidova bez slika uklapaju se jednostavne linije nameštaja koga ima veoma malo. U jarko osveteljenim kancelarijama vide se samo beli stolovi, rešetkaste metalne stolice i, naravno, računari. Među malobrojnim osobljem pojavljuje se visok čovek srednjih godina sa digitalnom olovkom i Tablet PC-jem. Mada u pojavi takvog programera naizgled nema ništa neuobičajeno, retko se u Beogradu može videti stručnjak koji u rukama nosi proizvod koji je on lično razvio. Dr Bodin Drešević je došao iz Redmonda, gde se nalazi sedište kompanije, sa ciljem da u Beogradu otvori Razvojni centar Majkrosofta. U beogradskom centru će se razvijati podrška za prepoznavanje rukopisa za veliki broj evropskih jezika uključujući i srpsku ćirilicu i latinicu. Povratak stručnjaka koji je izuzetno visoko pozicioniran u hijerarhiji direktora kompanije uneo je izvesno uzbuđenje u beogradsku kancelariju, ali i u domaću javnost.

Dr Bodin Drešević je pre dvadeset godina diplomirao fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i tragajući za novim izazovima, zaputio se u Sjetl gde je školovanje nastavio na Univerzitetu Vašington. Potom se zaposlio u Majkrosoftu. Učestvovao je u razvoju više verzija operativnog sistema Windows, da bi krajem devedesetih postao vođa razvoja, a kasnije i direktor. Predvodio je razvoj Cleartype tehnologije, a od 2000. predvodi Grupu za prepoznavanje rukopisa koja je prerasla u Tablet PC grupu. U ekskluzivnom razgovoru za „Vreme", Drešević objašnjava kako je odlučio da se posle uspešne karijere u SAD vrati u Beograd i ovde pokrene četvrti razvojni centar kompanije. "To je za mene profesionalni izazov. Želim da ovde stvorim ostrvo izuzetnosti. Jedan od razloga je da omogućim mladim ljudima da i u Beogradu mogu da pronađu pristojno zaposlenje, kvalitetan posao visokog profila. Nikog ne bih odvraćao od odlaska u inostranstvo, ali ne bih to zagovarao."

„VREME": Vi ste u Sjetlu doktorirali kvantnu optiku, ali ste potom napustili fundamentalna istraživanja. Kako jedan fizičar dospeva u Majkrosoft?

BODIN DREŠEVIĆ: Sredinom doktorskih studija počeo sam da razmišljam „šta ću da radim kad porastem". Ovu krilaticu pozajmio sam od jednog kolege fizičara koji ju je izgovorio posle više neuspešnih pokušaja na konkursima za posao. Krajem osamdesetih godina resursi za fundamentalna istraživanja bili su smanjeni. Softver dizajn je u to vreme bio prilično očigledan izbor jer sam se programiranjem bavio i tokom studija. Kada sam se prijavio za posao u Majkrosoftu, moj rezime je dospeo do ruku Nejtana Mirvolda, fizičara sa Univerziteta Prinston, koji je kasnije postao Majkrosoftov Chief Technology Officer. Njegovu malu softversku kompaniju otkupio je Majkrosoft i on je imao dobro iskustvo o tome kako se fizičari uspešno snalaze u softver dizajnu. Potom sam prošao kroz standardnu turu provera i intervjua.

Da li je vaše obrazovanje fizičara bilo prednost ili nedostatak tokom rada u komercijalnoj kompaniji?

To je dobra osnova. Fizičari imaju razvijen logički aparat, dobru matematičku kulturu kombinovanu sa praktičnim znanjima. No, to nije presudno za uspeh u Majkrosoftu. Uz solidnu osnovu, važna je lična inicijativa. Uspeh postižu ljudi koji pokazuju veliku inovativnost.

Vi ste predvodili projekat razvoja Tablet PC-ja. U čemu se on razlikuje od običnih laptop računara?

Kod Tablet PC-ja ne postoji gubitak funkcionalnosti u odnosu na standardni notbuk. Kucanje na tastaturi je brže od pisanja rukom, ali on se koristi u onim situacijama kada nije neophodno mnogo kucanja. Pri tom, postoji i niz gestova za digitalnu olovku koji se mogu koristiti za efikasnije upravljanje sistemom. Ima mnogo scenarija kada je pogodnije upotrebljavati Tablet PC, a on može olakšati posao inženjerima, lekarima, novinarima i drugima koji hvataju beleške. U svim tim scenarijima presudna je njegova mobilnost. Jedan lekar u Hrvatskoj uveo je Tablet PC u svoju bolnicu mada još nije razvijena podrška za hrvatski jezik. Kada ide u posetu pacijentima, on pomoću Tablet PC-ja napravi belešku o pojedinom pacijentu koja se pomoću bežične mreže dodaje u njegov dosije. Potom, kada je potrebno, on iz dosijea izvuče formular o pacijentu, a kada mu izabere terapiju, odredi potrebne lekove i ta se naredba automatski šalje bolničkoj apoteci. Tablet PC se trenutno nalazi na čelu tehničke revolucije. Zato sam i izabrao da se bavim tim poslom.

Slični Majkrosoftovi razvojni centri za sada postoje samo u Kini, Indiji i Irskoj. Kakva je uloga Razvojnog centra u Beogradu?

Cilj nam je da oformimo proizvodnu grupu koja će se baviti razvojem softvera koji će biti uključen u Majkrosoftove proizvode. Glavna uloga centra je razvoj prepoznavača rukopisa. U prvoj fazi radićemo na razvoju novih tehnoloških rešenja, a u drugoj na produktivizaciji. To će indirektno uticati na Srbiju, s obzirom na to da time u Beograd dolaze strane investicije. Tokom narednih šest do 18 meseci zaposlićemo do deset ljudi. To nije mnogo, ali to su poslovi visokog profila. Već smo dobili prijave ljudi iz čitave Evrope i Amerike, i to od kvalitetnih stručnjaka koji nemaju nikakve direktne veze za Srbijom. Oni samo žele da rade na najinteresantnijim projektima.

Čime će se centar konkretno baviti?

Razvojni centar će raditi na dve vrste projekata. Prvi je razvoj prepoznavača rukopisa i to ne samo za srpski jezik. Želimo da usavršimo prepoznavače kako bi se smanjili troškovi razvoja pri prelasku sa jednog na drugi jezik. Drugi projekti su vezani za prepoznavanje specifičnih dvodimenzionalnih domena. Rukopis je jednodimenzionalan jer se prepoznaje u jednoj liniji. Dvodimenzionalni domeni su matematičke formule, hemijske jednačine, arhitektonske oznake. Razvoj takvih prepoznavača je izazov. Na tom poslu ćemo sarađivati sa centralom u Redmondu, kao i sa Majkrosoftovim istraživačkim timovima širom sveta.

Na čemu je zasnovano prepoznavanje rukopisa?

Prepoznavanje rukopisa sastoji se od nekoliko faza. Prvo se naprave pretpostavke kako se rečenica razbija na reči. Pošto se napravi prostorni raspored reči, prelazi se na drugu fazu. Svaka od tih osumnjičenih reči prepoznaje se po obliku slova. Treća faza je upoređivanje reči sa rečnikom kada se proverava da li je to reč jezika na kome se vrši prepoznavanje. Potrebno je iskombinovati verovatnoće ishoda. To deluje trivijalno, ali je u pitanju netrivijalan probabilistički proces.

Majkrosoft je do sada razvio prepoznavače za engleski, francuski, nemački, španski i italijanski. Zašto ste odlučili da radite na ovoj vrsti projekata u Srbiji?

Ima nekoliko razloga. Beogradska kancelarija je pokazala izuzetnu spremnost da obezbedi uslove za otvaranje ovog centra. Na ovdašnjim akademskim institucijama dobija se dobro informatičko obrazovanje i postoji kvalitetna informatička podloga. U samom Redmondu radi nekoliko vodećih Majkrosoftovih istraživača koji su sa ovih prostora. Takođe je pomogao moj lični kredibilitet koji sam stekao u Majkrosoftu za 16 godina rada. Ovo je i lični izazov za mene. Verujem da se to ovde može izvesti.

Vratili ste se u Beograd posle dve decenije boravka u SAD. Da li je ovde klima postala povoljnija za kompanije poput Majkrosofta?

Prilično sam impresioniran onim što se u Srbiji dogodilo poslednjih godina. Beograd izgleda kao evropska prestonica. Sve je više okrečenih fasada, novih vozila, a na ulicama se čuju strani jezici. Kada sam stigao, za samo nekoliko dana uspeo sam da dobijem kablovski internet, a potom i da preko mreže uplatim osiguranje i obavim niz drugih poslova. Sve informacije o kompanijama postoje na internetu. Nije to još onaj nivo informatičkog društva koji je potreban. U bankama i državnim institucijama još uvek se čeka u redovima, ali će se i to popraviti, nadam se. Veliko razočarenje je stravično zagađenje. Nadam se da će vlasti nešto učiniti da se zagađenje smanji.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---