"Ko nam je smestio ćelavu pevačicu"; "Vreme" br. 768

Jedan smenjeni urednik ima prava da bude uvređen. Ali ne sme da, kao uvređena mlada, koristi vreme i "Vreme" za obračun sa onima za koje misli da su mu "smestili". Na opšte iznenađenje, pisac Kazimira i drugih naslova, gospodin Tešin, ponaša se i govori upravo kao i oni koje u svom tekstu nemilosrdno napada. Možda je kao pisac propustio mogućnost da se dublje i ozbiljnije pozabavi fenomenom čistke i promena, koji je, očito, duboko ukorenjen u navike stanovništva sa ovih prostora. A ne da se bavi svojim ličnim problemom, kroz koji imenovani koristi priliku da iznese i svoju političku opredeljenost. Na sreću, ili žalost, realnost je takva. Građani biraju one koje oni hoće. Kako u Kikindi tako i u Beogradu. Izbor važi čak i onda kada je reč o radikalima. To je osnov demokratije. Na način onih zemalja kojima težimo svi mi a, pretpostavljam, posebno uvaženi gospodin Tešin. Kada iz nečijih reči provejava ovoliki cinizam i netrpeljivost prema neistomišljenicima, u svakom smislu te reči, ne može se govoriti o nepristrasnosti. Niti od druge strane očekivati ljubav i milosrđe. A to je upravo problem svih nas u Srbiji. Na tom "svom" slučaju gospodin Tešin je imao šansu da dekodira ovu tipično srpsku "genetsku grešku". Ovako je samo izneo svoj lični problem, koji uvek najviše boli.

Mladen Mladenović, elektronskom poštom