Varšava: Braća Kačinski

Novi predsednik Poljske jeste kandidat desničarske Stranke prava i pravde Leh Kačinski (56). Time je njegova stranka "overila" tesnu izbornu pobedu na parlamentarnim izborima održanim prošlog meseca.

Kačinski se na položaj šefa najveće među državama koje su se prošle godine priključile Evropskoj uniji seli iz fotelje gradonačelnika Varšave. Kao i tokom kampanje u vreme parlamentarnih izbora, Kačinski se u svojim populističkim nastupima najviše obrušio na EU, a siromašnima obećao da će im omogućiti jaku socijalnu zaštitu. Poraženi predsednički kandidat Donald Tusk zalagao se za ograničenje državnog intervencionizma u posustaloj poljskoj ekonomiji i za smanjenje poreske stope kako bi privreda mogla da otvori nova radna mesta za milione nezaposlenih Poljaka. Nezaposlenost u Poljskoj iznosi oko 18 odsto, i najveća je u celoj EU. Kao gradonačelnik, Kačinski je ostao upamćen kao populista veran katoličkim vrednostima. Dva puta je zabranjivao gej-parade u prestonici, a zalagao se da se ponovo uvede smrtna kazna. U predsedničkoj kampanji tražio je ozbiljno preispitivanje odnosa sa dva najveća poljska suseda – Nemačkom i Rusijom.

Kačinski je pobedu osvojio zahvaljujući i podršci ultradesnog Saveza poljskih porodica i pokreta Samoodbrana, čiji su kandidati ispali u prvom krugu. Najveću podršku, međutim, duguje bratu blizancu Jaroslavu, šefu Partije prava i pravde. Njemu se prvom i zahvalio nakon proglašenja pobede, rekavši: "Misija je obavljena." Jaroslav je odbio mesto premijera nakon pobede njihove stranke na parlamentarnim izborima da ne bi ugrozio predsedničku kandidaturu svog 45 minuta mlađeg brata.

Uzgred, ovo im nije prvi put da osvajaju simpatije sunarodnika. Blizanci Leh i Jaroslav proslavili su se u popularnom filmu sa početka šezdestih godina Dvojica koja su ukrala mesec. Sinovi borca pokreta otpora, braća Leh i Jaroslav ne kriju svoj antikomunistički žar, ali se Leh kao gradonačelnik starao da se ne izgubi sećanje na stradanja Poljaka za vreme nacizma.

Bagdad: Ustav

Brojanje glasova dugo je trajalo, ali je na kraju donelo olakšanje svima kojima se žuri da politički proces u Iraku bude nastavljen. Iračani su na referendumu usvojili novi ustav zemlje, prvi demokratski ustav od kada je Sadam Husein svrgnut s vlasti američkom vojnom invazijom, oko čijeg teksta su se prethodno dogovorile najmoćnije partije u iračkom parlamentu, u kome ubedljivu većinu imaju predstavnici šiita, najbrojnije iračke zajednice. Protivnika ustava najviše je među sunitskim muslimanima, ali se strahovi američkih zvaničnika, kojima se najviše žuri da politički proces u potpunosti predaju Iračanima, nisu ostvarili. Da bi ustav propao na referendumu, bilo je potrebno da se dve trećine stanovnika u najmanje tri od osamnaest iračkih pokrajina izjasne protiv. Međutim, samo su dve sunitske pokrajine većinom odbacile ustav. Od više od 60 odsto građana koji su izašli na referendum za ustav se izjasnilo blizu 80 odsto glasača. Zvaničnici iračke izborne komisije, ali i međunarodni posmatrači tvrde da nepravilnosti nije bilo. Prihvatanjem ustava otklonjena je i poslednja prepreka da se u decembru održe parlamentarni izbori, jer sadašnji saziv iračkog parlamenta ima samo ustavotvorni mandat. Lajit Kuba, portparol iračkog premijera Ibrahima Džafarija, kaže da rezultat predstavlja "pobedu za politički poroces" i najavljuje da će preostale nedoumice i nesuglasice među trima najvećim političkim i verskim grupama u Iraku biti otklonjene pre decembarskih izbora. Bez obzira na to, stoji činjenica da je ogromna, mada ne i dovoljna, većina sunita glasala protiv ustava. Ova grupacija, koja je tokom dugotrajne vladavine Sadama Huseina uživala najveće privilegije na uštrb Kurda i šiita, strahuje da će biti marginalizovani u okviru novog ustavnog aranžmana. Oni takođe strahuju da će šiiti i Kurdi praktično otcepiti teritorije na kojima su većina, koje su bogate naftom, i time u potpunosti kontrolisati prihode od crnog zlata, a da će suniti ostati u siromašnijem, centralnom delu zemlje bez izgleda za ekonomski oporavak.

Tokio: Carice

Desetočlani Savet japanskog premijera Joničire Koizumija zaključio je da članicama carske porodice ubuduće treba dozvoliti da sednu na presto. Japanski car Akihito (71) ima dva sina i ćerku, ali mu ni Naruhito, ni Akihito niti njihova sestra Sajako nisu podarili unuka. Japanski "zakon o carskoj porodici" našao se na udaru javnosti jer ne predviđa da ženski izdanak porodice nasleđuje carski tron. Na carski presto ne pretenduju ni potomci princeza. Uz to, princeza Sajako udala se za čoveka neplemićkog porekla, tako da njena deca ni u kom slučaju po važećem zakonu ne mogu da pretendenti. Zbog toga je Savet, u kome sedi i bivši viskoki komesar UN-a za izbeglice Sadako Ogata, najavio da će parlamentu predočiti svoj zaključak kako bi sporni zakon bio izmenjen. Zakon takođe predviđa da tron može da nasledi jedino sin sa muškim potomstvom.

Car Akihito polaže nade u najstarijeg sina Naruhita i njegovu ženu Masako, koja je trenutno pod velikim pritiskom porodice da pokuša da rodi sina. Upravo zbog takvih pritisaka Masako se razbolela i skoro sasvim povukla iz javnog života. Ukoliko bi parlament preinačio zakon, na tron bi mogla pretendovati njena ćerka, princeza Aiko. Izmene zakona mogle bi ići u dva pravca. Ili će se princezama dozvoliti da sednu u carski presto, ili će biti dozvoljen povratak potomcima stare japanske aristokratije koja je napustila Japan nakon poraza u Drugom svetskom ratu. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina u Japanu raspoložena da na prestolu jednoga dana vidi ženu. Japanom su žene vladale u prošlosti, prvi put u VI a poslednji put u XVIII veku, ali je to uvek bilo pod izuzetnim istorijskim okolnostima. Uz to, njihovi potomci nikada nisu nasledili tron od svojih majki.

Arktik

Sporovi

Globalno zagrevanje je, osim ekoloških, počelo da stvara i velike političke probleme. Kanada, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Danska i Norveška bacile su oko na energetske potencijale Severnog pola koji se otkrivaju kako se led usled globalnog otopljavanja povlači, i svaka traži svoj deo kolača. SAD i Kanada smatraju da polažu pravo na istraživanja nafte i gasa iz izvora u Severozapadnom prolazu, Norveška i Rusija spore se oko izvora u Barencovom moru, dok se Kanada i Danska bore za prevlast nad malim ostrvom blizu Grenlanda. Ruska Duma odbila je nedavno da ratifikuje pomorski sporazum sa SAD o Beringovom moru, dok Danska smatra da ima primat nad samim Severnim polom. Američki geolozi procenjuju da se oko četvrtine neiskorišćenih izvora energije nalazi oko Arktika, pa je nastupila prava "zlatna groznica" koja najavljuje ozbiljne teritorijalne sporove i međunarodne arbitraže. Borba se ne vodi samo oko potencijalnih predela gde se izvori nafte i gasa nalaze, već i oko novih pomorskih puteva koji se otvaraju kako se led topi. Stručnjaci procenjuju da bi večni arktički led mogao sasvim da nestane do kraja veka, ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi.

Priredila: D. Anastasijević