"Esperanto"; Vreme br. 775

Običan čitalac teško da može išta zameriti tekstu kojim ste propratili vest o osnivanju televizijske stanice na esperantu, ali neki podaci i konstatacije koje je (nepoznati?) autor provukao onako uzgred ipak zaslužuju nekoliko reči.

"U socijalističkim zemljama esperanto je bio veoma popularan u drugoj polovini XX veka..." Tvrdnja u suštini nije netačna, ali sugeriše specifičnu političku obojenost esperanta, koja ne (po)stoji: autor je propustio da navede, ili mu možda nije poznato, da je u SSSR u vreme Staljina, a i dugo posle, esperanto bio proskribovan, a njegovi poklonici smatrani sumnjivim elementima i bili su često šikanirani. Osim toga, kako u svetlu citirane tvrdnje objasniti činjenicu da je pokret za esperanto, ne samo u drugoj polovini XX veka, nego i ranije, a i danas, organizaciono i u mnogim drugim aspektima snažniji u zapadnoevropskim nego u bivšim socijalističkim zemljama?

U okvire pomenute tvrdnje spada i pominjanje učenja esperanta na radničkim univerzitetima. Ni ova činjenica nije netačna, premda se kod nas (i u nekadašnjoj nam zemlji, a i u ovoj današnjoj) esperanto najviše učio na kursevima po udruženjima i klubovima. Učio se i na radničkim univerzitetima, kako da ne, kao i svi drugi jezici, jer u to doba nisu postojale škole jezika kao danas.

U nastavku citirane rečenice pišete: "...iako u to doba nije bio napravljen nijedan medij na ovom jeziku". Ne znam šta autor smatra medijem. Samo televiziju? U ruci mi je mesečnik "Esperanto", zvanični organ Svetskog saveza za esperanto – potražite sajt www.uea.org – postoji odavno. Ovo je ovogodišnji novembarski broj 11, odnosno u seriji 1186. broj, pošto je ovaj časopis još od 1908. godine zvanični list svetskog saveza. List je inače stariji, osnovan je 1905. godine. Uzgred, centrala Svetskog saveza za esperanto u Roterdamu uredno prima oko 250 različitih naslova esperantske periodike, a dosadašnja istraživanja govore o 8735 naslova esperantske periodike koja je do sada uopšte izlazila. Da li je to možda taj nijedan medij? Moglo bi se pričati i o ovdašnjim doprinosima, ali neka, biće valjda prilike.

Što se tiče "nekih" radio-stanica koje su emitovale program na esperantu: jesu (i) one dve koje ste pomenuli, ali i desetine drugih, a ako se ubroje i lokalni programi, lista je još duža.

Da je jezik u bukvalnom smislu svetski, jeste, i tu sam potpuno saglasan sa autorom. Međutim, priču o veštačkom karakteru jezika, što takođe pominje, zaboravimo, jer je ona u današnjim uslovima potpuno besmislena. Jesu li računarski jezici veštački? Da li je SMS jezik veštački? Odgovori su nedvosmisleno da, mnogo više od esperanta, a ipak i ti jezici funkcionišu i funkcionisaće dok bude bilo potrebe za njima. Osnivanje televizijske stanice na esperantu pokazuje da neka potreba ipak postoji...

Đorđe Dragojlović, novinar, Subotica