Ekskluzivno - Dokumenti o slučaju Mobtel:
Poslovanje, utaje, prijave i pokrivanja

Milionske svote koje su preko kiparske filijale Astra banke isplaćivane raznoraznim firmama povezanim s BK Grupom, "strogo poverljiv" grafikon tih firmi, priznanje Bogoljuba Karića da zarađuje par stotina evra mesečno, ugovor s kosovskom kompanijom koja nije Mobikos, sumnjivi sporazumi sa sumnjivim subjektima koje je Mobtel godinama sklapao... Sve to i još mnogo više, nalazi se u izveštaju austrijskih eksperata o poslovanju Mobtela i papirima koje su nadležni krili godinama, a do kojih je "Vreme" došlo. Sve to i još mnogo više istim tim nadležnima nije bio dovoljan razlog da, kako znaju i umeju, zadrže Bogoljuba u Srbiji

NA PITANJA NEMA KO DA ODGOVORI: Bogoljub Karić

Nema ga. Nestade čovek kao da je u zemlju propao. Pošto se 2. februara 2006. sit ispričao s nadležnima u Poreskoj upravi, Bogoljub Karić spakovao se i otišao u nepoznatom pravcu. Nestanak je primećen 3. februara, kada je opet trebalo da bude saslušan, a stvar je postala alarmantna kada se nije odazvao ni na saslušanje zakazano za ponedeljak, 6. februar. U međuvremenu, u podugačkom monologu za agenciju Beta, objasnio je da "radi na terenu", na liniji Crna Gora – Španija – Velika Britanija – Kipar, gde prikuplja "dokumentaciju" za svoju odbranu. Ovakav potez Bogoljuba K. potpuno je razumljiv: imajući u vidu dosadašnji tok afere Mobtel, pravilno je zaključio da mu je bolje da se izgubi, bar na izvesno vreme. Za razliku od njega, nadležni su i ovaj put loše procenili i dopustili mu da se izgubi. Dokumentacija zbog koje ne mora da se odlazi na teren i koja se (već odavno) nalazi u svim bitnim kancelarijama republičke vlasti i istražnih organa, bila je dovoljna da se Karić i članovi njegove porodice zadrže na svojim beogradskim adresama.

ZABORAVLJENI NACRT: U tom smislu, nema nikakve svrhe prepričavati već poznate stvari (pre svega, ugovor s Ekremom Lukom i nalaze poreske kontrole), pošto se novi detalji pojavljuju iz dana u dan. Naravno, detalji su novi samo za javnost: obilje dokumenata do kojih je "Vreme" došlo, a koji vrlo konkretno i vrlo detaljno upućuju na ilegalne aktivnosti članova dinastije Karić, bili su poznati Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, pa i vrhu republičke vlasti, već pune četiri godine. Prema navodima izvora "Vremena", upravo zahvaljujući pomenutoj Upravi, dokumenti su dugo bili "zaboravljeni", a borba s Karićevim ljudima unutar UPBOK-a i dalje traje. Naime, kompletiranje najvažnije dokumentacije u slučaju afere Mobtel obavljeno je pre svega zahvaljujući tome što su se istražni organi poluprivatnim kanalima dokopali onoga što je deo UPBOK-a pokušao da prikrije, kao i zahvaljujući izveštaju austrijskih advokata koji su ispitivali poslovanje Mobtela u januaru i februaru 2005. Nekoliko stotina stranica austrijskog izveštaja i sadržaj "zaboravljenih" fascikli prepun je izuzetno zanimljivih detalja o marifetlucima Bogoljuba i njegovih kompanjona i prosto je nemoguće napraviti izbor onoga što bi najpre trebalo objaviti. Zbog toga, zadržimo se za sada samo na najočiglednijim stavkama.

U važnoj fascikli koja se, prema pouzdanim izvorima, tokom 2002. godine nalazila u izuzetno važnoj republičkoj kancelariji, pronađen je nacrt krivične prijave koja nije zavedena ni u kakvom registru, a koja je Bogoljuba K. teretila za ono za šta se on zvanično tereti čitave četiri godine kasnije: utaju poreza. Prema navodima tog nacta, Bogoljub Karić je 15. 3. 2002. u poreskoj prijavi na dohodak građana za 2001. "svesno dao lažne podatke o svojim stečenim prihodima", tj. nije prijavio prihode u zemlji u iznosu od 160.109.963,69 dinara (približno 2.200.000 evra), kao ni prihode u inostranstvu od 1.839.994,740 dolara i 2.400.000 maraka "što u dinarskoj protivvrednosti iznosi ukupno 198.717.829,64 dinara". Kad se sve sabere i oduzme, ispada da je Bogoljub K. izbegao plaćanje poreza (i time oštetio državu) u iznosu od 71.765.558,65 dinara, odnosno približno milion evra. Šta je, dakle, Bogoljub uradio? Na osnovu poreske prijave broj 438-5-4 od 15. marta, vidi se da je kao svoj jedini prihod tokom 2001. prijavio prihod od 442.802,81 dinar na ime naknade – zarade "po osnovu angažovanja na Univerzitetu Braća Karić". U prevodu, najbogatiji čovek Srbije priznao je da zarađuje približno 36.900 dinara mesečno, a pride (kako je napisao u poreskoj prijavi) mora da izdržava tri člana svoje porodice: suprugu Milanku i dve ćerke.

Pošto je to nadležnima bilo sumnjivo, sprovedena je provera kojom je utvrđeno da je Bogoljub "kapitalom svoje ofšor kompanije YUCYCO, Nikozija – Kipar" osnovao preduzeće Astra simit d.o.o. "u nameri da deo profita – prihoda koji ostvaruje kompanija Mobtel BK PTT uskrati manjinskom vlasniku kapitala JP PTT Srbija i iste prisvoji za sebe". Jednostavnije rečeno, Karićev Astra simit dobio je niz bitnih poslova pod uslovima nepovoljnim za Mobtel, a sva zarada prosleđivana je osnivaču, tj. firmi YUCYCO (Jusiko) koja je stoprocentno vlasništvo Bogoljuba Karića. Indirektnim putem, od Astra simita, preko Jusika, pare koje je Mobtel zaradio i koje su delimično pripadale i državi kao suvlasniku, završavale su u Bogoljubovom džepu.

NA KIPAR, SA KIPRA: Već pomenuti nacrt krivične prijave navodi da je uvidom u poslovanje Astra simita za 2000 godinu, utvrđeno da je ova firma samo u Srbiji ostvarila dobit od 11.461.616,42 dolara, da je na taj iznos uredno plaćen porez od 20 odsto, kao i da je ostatak od približno 7.000.000 dolara delom ostao na računu Astra simita, a delom završio na Kipru – u firmi Jusiko. Transfer je obavljen u periodu od 20. jula do 12. oktobra 2001. godine, delom u dolarima, delom u nemačkim markama, a novac je uplaćen kod kiparske Cyprus Popular Bank u Nikoziji. No, ni to nije kraj, pošto se ispostavlja da je Bogoljub svoje pare voleo da troši baš u Srbiji: iz Jusika, posredstvom Astra banke u Beogradu, na njegov lični račun doznačeni su poprilični iznosi, a krivična prijava navodi da je "ova novčana sredstva... koristio za svoje lične i potrebe svoje familije, uglavnom za izgradnju svojih stambenih objekata". Takođe, Bogoljubu je izgleda pripalo i ono što je preostalo na računu Astra simita. U prijavi se navodi da su "prijavljenom stavljena na raspolaganje sredstva preduzeća Astra simit ostvarena po osnovu dobiti, a koja nisu transferisana van zemlje, i to u iznosu od 160.109.963,69 dinara". Ono što je u ovom dokumentu ipak najzanimljivije jeste pretposlednji pasus. U njemu se, naime, kaže kako je "na navedene okolnosti, sa prijavljenim obavljen razgovor" i da je prijavljeni tom prilikom "pokušao da izvore novčanih sredstava sa kojima je raspolagao predstavi kao sredstva po osnovu odobrenih mu kredita i time negira da se radi o prihodima koji su oporezivi, ali o tome nije mogao da pruži validnu dokumentaciju". Prema za sada raspoloživim podacima, nacrt ove krivične prijave trebalo je da bude dostavljen nadležnom javnom tužiocu, ali po svoj prilici nije stigao dalje od već pomenute (dugo zaboravljene) važne fascikle.

Skoro četiri godine posle, na krivičnoj prijavi zbog utaje poreza našli su se kako Bogoljub Karić tako i njegova braća Sreten, Dragomir i Zoran. Pohvalno, zaista, ali opet se postavlja famozno pitanje – zašto tek sad. Ako se još 2002. znala svaka cifra, ako je još 2002. pronađena svaka uplatnica, svaka doznaka i svaka lažna prijava, zašto se čekalo čitave četiri godine? Samo na osnovu nacrta krivične prijave iz tog perioda, jasno je da su nadležni bili i te kako upoznati s Karićevim poslovanjem. Ovako, priča povlači brojne političke implikacije i jasno pokazuje da je neko svesno (gde je akcenat upravo na toj reči – svesno) dozvolio Karićima da pljačkaju zemlju u poslednjih nekoliko godina. U ovom trenutku, Bogoljub i braća sumnjiče se da su u periodu od 1999. do 2001. utajili porez u iznosu od 7.700.000 nemačkih maraka. Koliko je tih miliona još bilo? Koliko li ih se (miliona) na isti način nakupilo u sezoni 2002–2005? I, što je najvažnije, ko su ti pred čijim se očima sve odigravalo i koji i danas pokušavaju da prikriju, sakriju ili zaborave dokumente koji govore o Karićevim poslovnim transakcijama?

NEDOSTUPNI: Zoran,...

SEDAM I SEDAMNAEST: Kako bilo, storija o utaji poreza ne završava se samo nacrtom krivične prijave i još svežom objavom da su Bogoljub i braća državu zakinuli za 7.700.000 maraka. Naime, imajući u vidu dokumente koji su do sada objavljivani po medijima, kao i dokumente do kojih je "Vreme" nedavno došlo, reklo bi se da i u toj najnovijoj računici nadležnih organa nešto ne štima. Cifra od 7.700.000 maraka jednostavno je previše mala, a o tome govori jedan drugi dokument iz zaboravljene fascikle. U pitanju je pet papira datiranih na 30. april 2002, koji nose naziv "Informacija", a na kojima se navode podaci dovoljni da bi se opravdala gorenavedena ocena o premaloj cifri. Delovi "Informacije" koji se tiču prihoda inkasiranih od strane sumnjivih firmi, a na osnovu obavljanja sumnjivih aktivnosti, već su objavljivani. Tu se, između ostalih, nalaze sledeći podaci: da je firmi Jusiko po osnovu ugovora o konsaltingu isplaćeno 5.950.000 nemačkih maraka; da je takođe ofšor kompaniji POLIVOS TRADING iz Nikozije za "konsalting" plaćeno 79.364.716,13 dinara; da je kiparskoj ofšor kompaniji DAKI International na ime plaćanja puta u Kinu i "konsalting" plaćeno 100.000 maraka, 495.000 švedskih kruna i 10.811.000 dolara. "Informacija" navodi i da je, pored postojećih faktura i naloga za plaćanje, utvrđeno da švedskoj kompaniji CAP GEMINI SVERIGE nije plaćeno približno milion i po švedskih kruna koliko je navodno Mobtel platio – navodi se da je "potvrđeno od strane ove kompanije da nije primila navedene uplate, a iz razloga što nije pružala bilo kakvu uslugu kompaniji Mobtel". Pored toga, ovde piše i da je Astra grupi iz Nikozije isplaćeno 42.451.025,60 švedskih kruna (ili 4.700.000 evra) za nabavku softvera namenjenog za "sprečavanje negativnih posledica milenijumske bube": izdatak koji dobija potpuno apsurdne dimenzije, ako se zna da je tadašnja oprema Mobtela bila sasvim dovoljna za pomenuto "sprečavanje negativnih posledica".

...Sreten i...

Sve to su, dakle, podaci koje su mediji već pominjali. Ono što do sada nije bilo toliko akcentovano, a što dobija na značaju u kontekstu optužbi za utaju poreza, jeste završni komentar "Informacije" i grafikon koji je takođe zaboravljen u važnoj fascikli (vidi okvir). "Na osnovu svega napred iznetog, nedvosmisleno se može konstatovati da je porodica Karić osnivanjem kompanija po lažnim osnovama da se radi o stranom kapitalu... neosnovanim izvlačenjem novca iz kompanije Mobtel, posredstvom njihovih kompanija osnovanih na Kipru, u iznosu od oko DEM 188.300.000,00 ostvarila za sebe imovinsku korist. Za ovaj iznos oštećena je država, dok je samo na ime poreza oštećena u iznosu od oko DEM 17.000.000,00", kaže "Informacija". Iako ovaj dokument nije ni potpisan, ni overen, mesto na kome se nalazio i izvor iz koga je dospeo u Vreme, opet jasno upućuju na zaključak da je državni vrh znao sve što je trebalo da zna još 2002. Ono što ostaje nejasno jeste zašto se sada Karići optužuju za "tričavih" sedam i kusur miliona, kad su još 2002. postojali dokumenti koji pokazuju da je cifra mnogo veća. Imajući u vidu da se krivična prijava odnosi na period od 1999. do 2001, kao i da su najavljene nove, postoji mogućnost da se ove dve cifre nekako ujednače. S druge strane, takođe je realna pretpostavka da neki dokumenti ipak nedostaju, odnosno da se neke druge važne fascikle i dalje kriju. Za koju god verziju da se opredelimo, već pomenuta pitanja o broju utajenih miliona i imenima ljudi koji su Karićima omogućili da godinama kradu, i dalje se postavljaju. Odgovora nema, a po svoj prilici neće ga biti bar još neko vreme – dok se pomagači iz senke dobro kriju i uporno ćute, glavni akteri naglo su se razbežali. U trentuku pisanja ovog teksta (utorak 7. februar), o trenutnom boravištu većeg dela porodice Karić samo se nagađa, a sigurno je jedino da ih u Srbiji nema. Onima koji su bili zaposleni u Mobtelu nedavno su (istovremeno) podeljeni otkazi, oni koji su živeli od iznajmljivanja nekretnina Mobtelu i inače nisu često bili u zemlji, oni koji su istom tom Mobtelu prodavali kuvare, CD-ove, svoje konsalting umeće i ostale trice, ni sami ne znaju koliko stanova, kuća i vila imaju širom sveta. Sve u svemu, Karići su imali dovoljno novca, manevarskog prostora i vremena da se (manje ili više) elegantno povuku.

...Dragomir Karić

U čitavoj priči, utešno je jedino to što je Vlada Srbije dovela aferu Mobtel do tačke u kojoj više nema povratka i što bi za nju bila zaista velika sramota ukoliko bi dozvolila da se Familija sada jednostavno zauvek izgubi. Tako posmatrano, realno je nadati se da će nadležni učiniti sve da nađu pobeglu braću i njihove supruge i decu. S druge strane, dosadašnja iskustva ne pružaju mnogo materijala za optimizam. Imajući u vidu da se vlast Srbije pokazala prilično neveštom kad je u pitanju traganje za nestalim beguncima od domaće i međunarodne pravde, moguće je i da se Karićima izgubi svaki trag. U tom slučaju, džaba smo krečili.

Tamara Skrozza