Navigator:
Ne daj se, Mirna

Smatra se da je recept za uspeh na internetu da nešto na mreži uradite prvi. Smatra se i da to nije tako lako, jer je sve čega se setite neko pre vas već uradio. Hm, biće da je to izgovor onih koji ne bi da se potrude i budu malo kreativniji ili duhovitiji poput, recimo, jednog momka iz Hrvatske.

Izvesni Eugen Vidrić (ako mu je to pravo ime) smislio je efektan način da se udvara izvesnoj Mirni (ako joj je to pravo ime) i da usput stekne internet slavu. Njegov plan je jednostavan: napravio je blog pjesmeomirni.blog.hr i dao sebi u zadatak da toj Mirni napiše 3000 (slovima, tri hiljade) soneta od četiri stiha u kojima je prvi stih uvek njeno ime. Da bi čitaoci sonete bolje razumeli, svaki ima efektan i informativan naslov. Nakon jedva dve nedelje od kako je postavljen na internet (1. februara) njegov blog je već hit u Hrvatskoj.

"Pjesme o Mirni" su idiotske i neodoljive, uz to fino začinjene komentarima čitalaca koji dolaze da autora bodre. To što Eugen radi je, zapravo, odličan model za blog. Najpre, reč je o duhovitom momku (ako je momak). Potom, zadao je sebi ozbiljan zadatak koji čitaoce vezuje za blog bilo da ih zanimaju soneti i razvoj njegovog odnosa sa voljenom Mirnom, bilo da samo žele da vide "dokle će", tj. hoće li ostvariti svoju nameru nakon koje bi Mirna morala da padne. Tempom kojim piše, a to je desetak soneta na dan, poslednji sonet mogao bi da postavi negde krajem novembra. Ako izdrži, možete zamisliti kakvo će interesovanje tada vladati za njegov blog, a cenim da bi mnogi poželeli da ga imaju i u formi knjige. No, o tom potom.

Blogovi su u Hrvatskoj prilično krupna stvar. Toliko krupna da novine imaju rubrike u kojima se blogovi preporučuju, kritikuju i analiziraju. Uopšte, internet u Hrvatskoj je najmanje dve godine u prednosti u odnosu na internet u SCG, po svim kriterijumima. To se, recimo, lepo vidi na sajtovima hrvatskih novina, koji se neprestano ažuriraju, onako kako pristižu vesti (primeri su www.vecernji-list.hr i www.jutarnji.hr). Za razliku od sajtova štampanih medija u Srbiji, koji se u najboljem slučaju mogu nadati jednom osvežavanju dnevno (po pravilu je to postavljanje prvog izdanja), pa su potpuno beskorisni za praćenje događaja koji upravo traje. No, tako je bilo i u Hrvatskoj gde su neki listovi čak smatrali da im je veb sajt nepotreban. A vidi ih sada.

Ako se kod Hrvata možemo raspitivati o neposrednoj budućnosti interneta, onda se dalekovidost može vežbati gledanjem u to šta rade Englezi. Tamo su, naime, svi uspaljeni mogućnošću da nove generacije mobilnih telefona posluže i za gledanje televizijskog programa (već postoje modeli i servisi koji to omogućuju). Ali, ne lezi vraže. Telekomunikacione vlasti poručuju da je svaki aparat na kom se može gledati TV program podložan TV pretplati, pa makar imao ekran od jednog inča. Naravno, ako program na telefonu gledate kod kuće ili u hotelu gde je pretplata već plaćena, onda ste pokriveni, samo, zašto biste to radili pored normalnog televizora? Za sada nije jasno da li će se pretplata automatski "lepiti" uz svaki telefon koji ima mogućnost prijema TV programa ili postoji neka količina programa koju treba da "spustite" na svoj telefon pa da vam zaračunaju i pretplatu.

Zoran Stanojević, BBC