"Ksenofobični dnevnik"; "Vreme" br. 791

Da autor teksta "Ksenofobični dnevnik" nije napisao prvi pasus identičan onom koji sam napisao ja u tekstu "Evropa i Islam" sedam dana ranije, verujem da ne bih uspeo da zaključim da je komentar reakcija na taj moj tekst. Nisam generalizovao, napadao sve muslimane i branio desničarsku štampu. Ne želeći da dublje ulazim u analizu problema prvog porekla – kokoške ili jajeta, a smatrajući da sam u tekstu "Evropa i Islam", "Vreme" br. 789, rekao sve što je potrebno, sada ću istaći samo nekoliko važnih momenata.

Nikada nisam čitao Jilandposten, tako da ne mogu da znam koliko je i kako politički i ideološki taj dnevnik orijentisan. Znam sigurno da država Danska ne bi dozvolila bilo kakvo promovisanje rasizma putem javnih glasila. Šta se dešavalo tridesetih godina prošlog veka i do čega su ta dešavanja dovela, istorija i sudovi su utvrdili kao nepobitne činjenice. Baš zato, porediti prikazivanje bilo kakvog proroka, pa makar to bio i Muhamed, sa ismevanjem holokausta je, najblaže rečeno, neumesno.

Da li bilo koja grupa (religijska, nacionalna, esnafska...) može sebi dati za pravo da zabrani ostatku sveta da prikaže nekoga ili nešto što samo ta grupa smatra da je neprikazivo? Ovo je centralno pitanje na koje sam hteo da ukažem prošli put, a ne na orijentaciju pojedinih medija, neokonzervativizam ili (ne)pravednost rata protiv terorizma.

Nije sporno, međutim, da su neke od tih karikatura uvredljive i za umerene, sekularne muslimane, ali oni, koliko znam, nisu zato izazivali nerede u kojima je izginulo do sada već nekoliko stotina ljudi, verovatno 99 odsto baš muslimana. To su činili ekstremisti, kojima je zapravo glavni cilj širenje mržnje i antizapadnih osećanja kod muslimana. Koliko je meni poznato, neslaganje se može veoma efektno izraziti i na nenasilan način. Ili je možda bolje da počnemo da učimo decu u školama da manje koriste reči, a više batine?

Završiću kao i prošli put: Da li sloboda može da postoji, ako se nekome kao odgovor na izraženo mišljenje upućuje ogoljena sila?

David Babić, elektronskom poštom