Karl Luis u Beogradu:
Srećni heroj

"Često se šalim sa svojom majkom, a ona se ljuti kad je podsetim da je bila najbolji lažov na svetu. Uveravala me je, i kada sam bio dvadeseti, da ću jednoga dana postati neko. To je najvažnija poruka roditeljima i porodici – uverite svoju decu da mogu biti najbolja"

Tokom trodnevnog boravka u Beogradu Karl Luis je kao promoter maratona osvojio sve sagovornike svojom neposrednošću, iskrenošću izjava i vidljivim zadovoljstvom što je u zemlji poznatoj po sportskim rezultatima. I, isto takvom, skromnošću. Odbio je da se, posle dodele trofeja pobednicima Beogradskog maratona, popne na pobedničko postolje. "Ovaj trenutak slave pripada samo njima", rekao je. "Ja sam svojih imao dovoljno."

Na praznom Partizanovom stadionu održao je čas atletike za dvadesetak devojčica i dečaka koji su nedelju dana ranije pobedili na dečjem maratonu. Poručio im je da nipošto ne odustaju: "Uživajte u sportu, pokušavajte, jer nikad ne znate koliko daleko možete dogurati." A njihovim roditeljima je rekao: "Vrlo je važno da podržite svoju decu, što ne mora da znači samo najbolje namere i uslove. Važno je da budete tu za svoju decu." O sebi kaže: "U početku nisam bio nimalo uspešan, baš nimalo. Ali, hvala bogu, ipak je upalilo."

Upalilo je kada je Karlton Frederik Luis sa 17 godina (1978) skokom udalj od 7,84 m postao juniorski, da bi već naredne godine – još uvek kao junior – postao seniorski vicešampion SAD (8,09 m). Što bi rekli sportski novinari, sve ostalo je legenda o Karlu Luisu, jednoj sportskoj karijeri i, u istom žargonu, priča o (zvanično) najboljem atletičaru XX veka i (nezvanično) svih vremena.

Rođen je 1. jula. 1961. u Birmingamu, Alabama, SAD. Osvajač devet zlatnih i jedne srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu, 1988. u Seulu, 1992. u Barseloni i 1996. u Atlanti. Osam puta svetski atletski prvak postaje između 1983. i 1993. U to vreme svetska prvenstva održavana su na četiri a ne, kao danas, na dve godine.

Ponovio je podvig Džesija Ovensa sa Olimpijskih igara u Berlinu 1936, pobedivši – u Los Anđelesu 1984 – na 100 i 200 metara, u skoku udalj i štafeti 4x100 metara. Ponovio je podvig Ala Ertera koji je pobedio na četiri olimpijade (od Melburna 1956. do Meksiko Sitija 1968. u bacanju diska), pobeđujući na četiri olimpijade (od Los Anđelesa 1984. do Atlante 1996) u skoku udalj, kao prvi u istoriji modernog olimpizma kome je to pošlo za rukom. Pre Luisa nema čak ni dvostrukog olimpijskog pobednika u toj disciplini, kao što pre njega niko nije dva puta pobeđivao u trci na 100 metara (Luis: 1984. i 1988).

To je ono što Karla Luisa zaista – bez ikakvog preterivanja – čini jednakim s antičkim herojima olimpijskih igara kakvi su bili četvorostruki pobednik u trčanju Leonida sa Rodosa ili višestruki pobednik u rvanju Milon iz Krotona. A da se onda takmičio, možda bi ga snašla sudbina Teagena sa Tasosa – da postane bog.

Jedva punoletan, Karl Luis kvalifikovao se u skoku udalj i štafeti 4x100 metara i za Olimpijske igre u Moskvi 1980. Da SAD nisu bojkotovale moskovsku olimpjadu Luis bi, prema tadašnjim rezultatima američke štafete 4x100, zasigurno osvojio zlatnu medalju, što bi ga danas učinilo svetskim sportistom s najviše zlatnih olimpijskih medalja. Ovako, "plasiran" je iza sovjetske gimnastičarke Larise Latinjine, finskog trkača Pava Nurmija i američkog plivača Marka Špica. Osvojio je isti broj zlatnih, ali samo jednu srebrnu olimpijsku medalju.

Dva puta je pobeđivao stigavši – drugi. Prvi put na svetskom atletskom prvenstvu u Rimu 1987, kada je pobednik trke na 100 metara Ben Džonson diskvalifikovan zbog dopinga. Drugi put, u istoj trci na Olimpijskim igrama u Seulu 1988, kada je Džonson diskvalifikovan zbog upotrebe steroida. Luisovi rezultati: 9,93 i 9,92 sekunde "Govorio sam protiv dopinga i kada to nije bilo baš popularno", govori Luis. "Moramo da guramo dalje, da sačuvamo sport onoliko čistim koliko je to moguće. Srećom, ogromna većina sportista ne koristi doping, vredno rade i treniraju na pravi način. To je put da sport učinimo čistijim."

Tokom boravka u Beogradu stigao je da obiđe izložbu diploma Nikole Tesle i učestvuje na donatorskom koktelu NIS Petrola, generalnog pokrovitelja Unicefove kampanje "Za školu bez nasilja". Pred start Beogradskog maratona ponovio je da je srećan što je u Beogradu, posebno zato što "onda kada je trebalo nisam mogao da dođem", misleći na video-poruku koju je kao promoter uputio učesnicima Beogradskog maratona 1994, usred sankcija.

Legenda kaže da je na prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država u Indijanapolisu 1982. Karl Luis skočio udalj neverovatnih 9,14 m, ali su sudije – plašeći se neverice svetske atletske javnosti – odlučile da je reč o – prestupu. Nema veze.

Aleksandar Ćirić, Bojana Šumonja