Ipex 2006 – sajam štamparskih tehnologija:
Šta bi rekao Gutenberg

Kako izgleda savremena slagalica koja početnu ideju pretvara u odštampani proizvod, pokušao je da prikaže najveći ovogodišnji sajam štamparskih tehnologija Ipex, održan početkom aprila u Birmingemu, u Engleskoj

Od specijalnih izveštača "Vremena"

"Štamparstvo prestaje da bude zanat i postaje industrija." Ovim rečima na Ipexu, po veličini drugom svetskom sajmu štamparstva, održanom od 4. do 11. aprila u Birmingemu u Engleskoj, započeo je prezentaciju nove štamparske mašine predstavnik "Hajdelberga", nemačkog hegemona u toj oblasti. Da li zaista budućnost štamparstva pripada samo velikima? Naravno da ne, rečeno je na ovoj prezentaciji nove, vrhunske štamparske mašine malog formata, Speedmastera 52. Budućnost pripada visokoj tehnologiji koja stalno napreduje, pa se i proces izrade odštampanog materijala sve više usložnjava i prerasta u ozbiljnu industriju. Brzina dolaska do finalnog, odštampanog proizvoda uz prateći kvalitet postaje pravi fetiš savremene štamparske tehnologije, a u njoj digitalna štampa zauzima sve značajnije mesto. Štampari se više ne dele na male i velike po formatu papira na kome štampaju, već po tehnologiji koju koriste, pa je tako i kod klasičnih štampara sve jači trend rasta prihvatanja digitalne tehnologije koja bitno dopunjava i pomaže tradicionalne procese ofset štampe. Jedno istraživanje u Engleskoj pokazalo je da 36 odsto štampara planira da investira u digitalnu opremu, a da će svega do pet odsto njih investirati u klasičnu. Sve to podiglo je tehnologiju digitalnog štampanja veoma visoko, a zemlje nosioci njenog razvoja i dalje su SAD i Velika Britanija, a odmah za njima i Nemačka. Međutim, raspored snaga na tržištu štamparskih usluga i nije tako povoljan za ove inovatore štamparske tehnologije. Njihov sve veći strah od konkurencije koja dolazi s Dalekog istoka, kao i zemalja istočne Evrope sasvim je opravdan. U tim zemljama visoka tehnologija već se primenjuje, kvalitet štampanja jednak je kao na Zapadu, a cena rada je znatno niža što im daje veliku prednost u osvajanju tržišta. Podatak o "najezdi s Istoka" kaže da su na ovogodišnjem Ipexu kompanije iz Kine, Indije i Japana, zajedno, povećale svoje učešće više od tri puta u odnosu na prethodni Ipex 2002. godine.

Ova izložba se održava svake četvrte godine i naizmenično se smenjuje sa najvećom svetskom smotrom štamparstva koja se takođe održava na četiri godine, a to je Drupa u Nemačkoj. Ipex 2006 je u deset hala sajma predstavio 1200 proizvođača iz celog sveta, a 25 odsto kompanija izlagalo je prvi put. Sajamski prostor zauzeo je 130.000 kvadratnih metara ili, kako štampari vole da kažu, više od dva miliona listova papira A4 formata. Posetioci su došli iz više od 140 zemalja sveta, ukupno ih je bilo oko 75.000, a iz naše zemlje registrovana su 44 gosta.

INOVACIJE: Pošavši od toga da je štamparska mašina odavno samo delić u slagalici koja početnu ideju dovodi do odštampanog proizvoda, Ipex 2006 pokušao je da prikaže kako ta savremena slagalica danas izgleda. Međutim, "problem" je u tome što ne postoji jedna, jedinstvena slika celokupnog procesa. Sve što se može podvesti pod štampu, poslednjih godina toliko je raspršeno da je teško sve to smestiti pod jedan krov. Današnji tiraži, na primer, kreću se od jednog primerka do više miliona primeraka, na formatima od poštanske marke do mamutskih bilborda, na papiru, kartonu, tekstilu, plastici... U skladu s tim biraju se različite vrste štampe i prateće tehnologije. Recimo, preuzimanje ovog teksta sa interneta i njegovo štampanje na kućnom štampaču takođe postaje deo te industrije.

Držeći se svoje centralne teme, a to su inovacije, ovogodišnja izložba štamparske tehnologije, osim klasičnih načina tabačne i rotacione ofsetne štampe, veliku pažnju posvetila je digitalnoj štampi. Prednost digitalne štampe je u tome što ona prvenstveno popunjava onaj segment štamparske proizvodnje koji broji od jednog do petsto primeraka, a zahvaljujući svojoj fleksibilnosti osvaja sve veći deo tržišta. Posebno su istaknute mogućnosti digitalne štampe u vidu tzv. varijabilnog štampanja i direktnog marketinga, gde dolazi do personalizacije štampanog materijala i gde se svaki odšampani primerak razlikuje od prethodnog. Razlika između pojedinačnih primeraka može biti minimalna – kao, na primer, u običnom cirkularnom pismu kojim neka firma reklamira svoj novi proizvod direktno, imenom se obraćajući pojedincima iz svoje ciljne grupe, ili drastična – kada odštampana stranica može biti potpuno različita od prethodne, sa drukčijim slikama, sve u zavisnosti od toga šta se štampa, za koga se štampa i po kojim kriterijumima se podaci uzimaju iz baze podataka.

Uzmimo kao primer trenutnu ponudu polovnih automobila. Potencijalni kupac želi da ga prodavac obavesti kada se budu pojavili mali automobili sa troja vrata i sa određenom cenom, dok drugu mušteriju interesuje stoji li u ponudi i kakvi su uslovi kupovine žutog kombija nosivosti do tri tone. Iz baze podataka informacije se pretvaraju u materijal koji se štampa u boji, sa slikama odabranih automobila, i šalje se na adresu potencijalnih kupaca. Varijabilna štampa je, recimo, i račun za infostan ili telefon. To su samo neki od primera, ali mogućnosti primene ove štampe veoma su velike. Da bi se iskoristio sav njen potencijal, potreban je i softver koji bi štampanje učinio smislenim. Planet Press Suite, PrintShopMail, PrintSoft, PageFlex, Compart DOPE i DocBridge, samo su neki od proizvoda nezavisnih softverskih kuća koje su prikazale svoje umeće. Naravno, da bi softver za varijabilnu štampu imao materijal koji treba da štampa, potrebni su i podaci, njihovo prikupljanje i analiza. Da bi se za kratko vreme odštampala velika količina ovog materijala potrebna je moćna i pouzdana mašinerija. U osnovi laserski štampač, ali kakav...

BRZINA U MINUTI: Svi proizvođači digitalnih štamparija predstavili su na Ipexu svoje nove pulene. Canon tvrdi da otisak njegovog novog digitalnog kolor štampača ImagePress, upotrebom novog tonera i sistema nanošenja otiska na papir može da se meri s otiskom ofsetne štamparske mašine. Ovom idealu teže i u Konica-Minolti novim digitalnim kolor štampačem C6500 koji je u stanju da odštampa 65 kolor A4 strana u minuti i da ih uz odgovarajuće dodatke poveže u brošuru ili savije na šest različitih načina. Od velikih igrača nisu zaostajali ni Océ (modeli VarioPrint 2110 i 5000), ni HP sa svojom Indigo serijom i novim sedmobojnim w3250, kao ni Xerox koji je osim klasično kvalitetne štampe i modela iGen3 ponudio i celu paletu mašina za doradu tako odštampanog materijala, direktno povezanih na štampače. Zanimljiv je bio i štampač firme Riso, HC5000, koji se ponosi brzinom štampe od 120 strana u minuti i cenom od samo dva penija po strani (2,5 din). Kodakov NexPress se hvalio brzinom od 2500 dvostranih petobojnih otisaka na sat. Japanski Screen je predstavio čudnu zverku – TruepressJet520 štampa brzinom od 420 A4 strana u minuti, ali ink-jet tehnologijom koja kvalitetom nadmašuje lasersku, a delimično i ofset. Sličnu tehnologiju koristi i aparat Dotix firme Agfa.

Sloganom "nekoliko centimetara čini razliku" Xeikon je hvalio svoju novu mašinu koja štampa iz rolne. Razlika između dosadašnjih 47 cm i novih 50 cm upravo je ona koja je nedostajala do standardnog B2 formata tabaka. Prelaz sa A na B format najavljen je i u DI tehnologiji. Direct Imaging je naziv za klasičnu tabačnu mašinu na koju je montiran osvetljivač štamparskih ploča. Do sada se takva tehnologija, iako vrlo inovativna i napredna, koristila uglavnom za mašine malog tj. proširenog A3 formata. I dok neki predviđaju da je DI sklop tržišno već prevaziđen ("Hajdelberg" je nedavno obustavio proizvodnju svoje DI serije u korist razvoja klasičnih tabačnih), Presstek, rodonačelnik DI i procesless tehnologije, ponudio je novu mašinu u nešto većem, B3 formatu, brzine štampe 10.000 otisaka na sat.

EKOLOGIJA I ČIPOVI: Osnova neposredne pripreme za klasičnu štampu jeste izrada štamparskih ploča. Umesto grafičkih filmova, savremeni osvetljivači direktno osvetljavaju štamparske ploče – osim uštede u vremenu postiže se i bolji kvalitet otiska. Ova tehnologija ozbiljno se koristi nekih pet-šest godina unazad, a najnoviji trend koji je pobudio veliku pažnju na Ipexu jesu štamparske ploče kojima za kreiranje štamparske forme nisu potrebne nikakve hemikalije: u tom nekada ekološki pogubnom poslu sada je dovoljno vodom isprati osvetljenu ploču, a i to se radi automatski. Presstek je predstavio osvetljivač VX52 i odgovarajuće ploče. Svoja rešenja ponudili su i Fuji, Kodak i Agfa, mada se većina glavnih igrača u ovoj oblasti i dalje drži oprobanih tehnologija termalne i ultraljubičaste izrade ploča sa upotrebom hemikalija za njihovo razvijanje.

Zanimljivo je i to da u svetu prepunom video animacija, blještećih ekrana i reklama, ljude još uvek privlače sličice na hrapavim plastičnim folijama koje prikazuju 3D slike ili menjaju izgled u zavisnosti od ugla pod kojim se gledaju. Princip lentikularne štampe relativno je jednostavan – potreban je plastični supstrat i veoma precizna mašina koja je u stanju da u finom rasteru na njemu štampa. Nemačka firma KBA predstavila je svog malog Geniusa 52, UV petobojku koja može da štampa upravo lentikularne motive, ali i sve drugo koristeći UV boje koje se trenutno suše pod uticajem ultraljubičastih zraka.

U istorijskoj trci sa digitalnom, tabačna štampa većih tiraža okreće se sve više ka štampi ambalaže. To je jedan od glavnih aduta nove "Hajdelbergove" štamparske mašine Speedmaster 105 XL. "Hajdelberg" je predstavio i svoj sistem sečenja Dymatrix i izrade kutija Diana X. Flekso štampa i tehnologije u vezi sa proizvodnjom ambalaže imale su veoma istaknuto mesto na Ipexu i zauzimale čak dve sajamske hale. U oblasti pakovanja poseban naglasak stavlja se sve više na tzv. RFID (Radio Frequency IDentification) tehnologiju u kojoj se i bukvalno svaka kutija proizvoda obeležava sopstvenim čipom ugrađenim u ambalažu, čime, uz veća ili manja ograničenja, može da se prati njen put od proizvođača do potrošača. Pošto je tehnologija relativno skupa, budućnost primene vidi se u "kritičnim proizvodima" – na primer, u farmaciji ili u "državnim poslovima" kao što su akcizne markice ili izrada pasoša.

KONKURENTI: Klasična tabačna štampa će se susretati sa sve većim problemima, a do 2020. godine predviđa joj se skoro potpuno iščeznuće. No, za sada se sasvim dobro drži na 20 odsto štamparskog tržišta. Prvi veliki "sukob" očekuje se u oblasti malih tiraža od 500 do 1000 primeraka: digitalna štampa će pojeftinjavati, a u klasičnoj ofsetnoj će se smanjiti početni broj otisaka potrebnih da se postigne odgovarajući kvalitet tiraža. U tom smislu, "Hajdelbergov" Speedmaster 52 s početka teksta izgleda sasvim primamljivo – uz pomoć niza tehnoloških inovacija, za početak štampe biće mu potrebno samo 10 do 20 tabaka, što je do sada moglo da se postigne samo u DI tehnologiji.

I digitalna i ofsetna tehnologija imaju svoje adute za dalju trku – digitalna ima varijabilnu štampu, a ofsetna ima štampu visokog kvaliteta, sa posebnim bojama, UV lakom i metalik efektima (zanimljivo je rešenje nemačkog MetalFX-a koji za metalik efekat traži samo štampanje tzv. pete boje), štancnama na mašini i sl. Dakle, jedna od poruka Ipexa 2006 glasi da štampanje u punom koloru više ne predstavlja izazov, to je postalo odveć obično. Najvažnije je dodati neku specifičnu vrednost štampanom materijalu, kao na primer lak ili metalik efekat, po čemu će se taj primerak razlikovati od uspavane konkurencije.

EIZO TFT MONITORI DOSTIGLI SU SAVRŠENSTVO SVOJE STARIJE I VEĆ UVELIKO PENZIONISANE KATODNE BRAĆE: Novi CG221 može uspešno da se koristi za soft-pruf, predviđanje na ekranu, kako treba da izgleda štampana strana

Roto, štampa velikih tiraža, za sada nema konkurenta u nekoj drugoj ozbiljnoj štamparskoj tehnologiji, osim eventualno u samoj sebi. Proizvođač velikih rotacija MAN Roland još prvog dana sajma najavio je da će ova velika nemačka korporacija razviti i svoj sektor usluga za štampu, novina i magazina, preskačući nezavisne štamparije.

... I KOMPJUTERI: Kompjuterizacija kao nosilac celog štamparskog procesa sve više radi na objedinjavanju svih komponenti – od prijema fajlova za štampu do distribucije. MIS (management information sistem) je nova skraćenica koja opisuje sistem oko kojeg će se u budućnosti zasnivati ne samo proces štampe, već i princip rada cele štamparije. Akcenat je na težnji da se na jednom mestu, u glavnom serveru, vodi briga o mušteriji i poslu. To podrazumeva dostavljanje materijala za štampanje internetom, predviđanje troškova i rokova, praćenje stanja zaliha papira i ostalog potrošnog materijala, podešavanje opreme za konkretan posao (štamparska mašina, mašina za opsecanje, pakovanje, itd.), sve do izdavanja fakture i otpremnice, a da ceo proces mušterija može da prati preko interneta i da zna kada može da očekuje isporuku. Ovo bi trebalo da dovede do smanjenja troškova (tj. broja zaposlenih) u sektoru administracije i dorade, a teži se i što većoj automatizaciji same štampe (tzv. lights-out princip – štamparija bez radnika).

Naravno, taj trenutak je još daleko. Za sada se kreatori novih trendova u štamparskoj industriji trude da nametnu standarde za softversku kontrolu mašina u procesu štampe. Zbog toga se teži uvođenju JDF standarda čijoj je promociji na Ipexu bio posvećen poseban paviljon. Parametri štampe koji "putuju" zajedno sa samim materijalom koji treba da se štampa zadaju se već u vreme kreiranja dokumenta, u dizajnerskom studiju. Legendarni program za prelom stranica, Quarkov Xpress, od verzije 7 ugradiće podršku za JDF (na Ipexu je prikazana beta-verzija ovog softvera). Format papira, mere opsecanja, parametri savijanja, sve bi to u budućnosti trebalo da se podešava automatski, na osnovu podataka iz JDF fajla. To znači da operateri na svakoj pojedinačnoj mašini neće morati samostalno da podešavaju parametre i da gube vreme na pokušajima i ispravljanju grešaka. U kontroli štampe, takođe, već se koriste sistemi za samostalnu kontrolu i podešavanje nanosa boje i pasovanja. "Hajdelberg" je predstavio svoj sistem Prinect Inpress Control.

2006: Do samo pre nekoliko godina, mnoga od ovih dostignuća zvučala bi kao naučna fantastika. Kako li bi tek sve to zvučalo Gutenbergu kada bi kojim slučajem reinkarnirao u 2006. godini: tekst pisan na kompjuteru, lokalnom mrežom poslat na prelom, fotografije snimane digitalnim foto-aparatom, sav materijal se internetom šalje na server štamparije odakle u roku od nekoliko minuta izlaze digitalno odštampane i povezane knjige u punom koloru spremne za distribuciju. Poređenja radi, podsetimo na to da je krajem XV veka bilo potrebno četiri godine da se načini prva knjiga. Danas, posle Ipexa 2006 nije teško zaključiti da smo na pragu ere digitalne štampe i da upravo digitalna tehnologija znatno menja ugao posmatranja budućnosti štamparstva.

Ivana Milanović, Ivan Hrašovec