O Beogradskoj berzi:
Rast poslednjeg dana

Kao nikada pre, akcionari srpskih kompanija su sa zebnjom očekivali kraj radne nedelje (17–21. april) na Berzi. Usled izostanka aktivnijeg nastupa nekolicine inostranih investicionih fondova i dokapitalizacije Poštanske štedionice koja je ulazila u završnu fazu, tržište akcija je bilo toliko nelikvidno da je u pojedinim momentima prouzrokovalo nervozne reakcije njegovih učesnika. Malo koja akcija je imala konstantnu tražnju, što je kao neminovnu posledicu donelo pad koji je kod pojedinih akcija bio dramatičan.

Vranjski Alfa plam je u samo jednom danu izgubio 10 procenata, spustivši se na 30.000 dinara, Bambi je posle dužeg vremena padao ispod psihološke granice od 10.000 dinara, dok su neke kompanije kao što su zemunska Galenika fitofarmacija i Planum registrovale najniže nivoe u poslednjih 12 meseci. Akcije bankarskog sektora bile su retki papiri koji su beležili male oscilacije u ceni ali je i njihovo trgovanje pratio veliki pad prometa. Ovako ozbiljni poremećaji u odnosima ponude i tražnje svakako ne bi bili toliko izraziti da je naša regulativa dovela domaće institucionalne investitore (pre svega investicione fondove) na Beogradsku berzu koji bi predstavljali dobar oslonac tržišta kapitala.

Kada je sredinom nedelje postalo izvesno da će se dugo najavljivana dokapitalizacija Poštanske štedionce obustaviti, bilo je jasno da će se deo novca vratiti na tržište. Oporavak koji je bio ne toliko velik ali ipak primetan zabeležen je poslednjeg trgovačkog dana, u petak. Cene većine akcija su se koliko-toliko oporavile, dok je višednevni silazni trend oba indeksa prekinut. Istog dana, dinamično je bilo i u Komisiji za hartije od vrednosti koja je odobrila nekoliko kontraponuda za preuzimanje pančevačke kompanije Vojvodinaput. Time je prvobitni ponuđač, Prijedorputevi, dobio ozbiljne takmace za odlučujuću bitku sredinom maja.

Nenad Gujaničić