Jagodina: Trake

U Jagodini je 4. maja održan miting raseljenih lica koji je organizovao Dragan Marković Palma, predsednik opštine i partije Jedinstvena Srbija, na kojem je, kako je izvestila TV Palma, a preneli i drugi mediji, bilo 10.000 ljudi. "Performans" je bio naročito zgodan za "slikanje", budući da su raseljeni nosili žute trake oko rukava, na kojima je pisalo "SOS 1244", "logoraška" oznaka sa brojem Rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu, koju je onomad potpisao pokojni Slobodan Milošević.

Kako nam javljaju iz Jagodine, vatreni govori sa bine nizali su se jedan za drugim, dočim su, ipak, bili pozdravljeni tek mlakim aplauzima. Nije jasno šta je bila poruka upućena raseljenima, ali su se na bini čule standardne umirujuće parole "izdaja", "ne damo Kosovo", "egzodus", "izdajnička DOS-ova vlast", (dole) "Čeda" i "Kandićka"; kao "borac za srpsku stvar" imenovan je D. M. Palma, nekada član stranke pokojnog Arkana. Ova "studija slučaja" političke upotrebe tuđe nesreće prigodno je nazvana "Pomozi brate".

"Sve smo to gledali i mi: devojčica koja recituje tužnu pesmu, razne političare koji obećavaju da ćemo se vratiti i da će nam pomoći", kaže za "Vreme" Dragan Sekulović, predsednik NVO-a Centar za komunikaciju Pravda, koji je 1995. izbegao iz Hrvatske. Ovaj NVO u saopštenju povodom mitinga, gde se navodi da bi njegov prigodniji naziv bio "Pomozi brate da što pre dođem na vlast", upozorava da je reč o "lukavoj i planiranoj podeli Srba na one sa Kosmeta, iz Hrvatske i BiH" da bi se njima lakše manipulisalo.

"Dokle god se Srbi djele na politički upotrebljive i politički neupotrebljive, pa se, na primjer, Kosmetsko pitanje na Palmi plus 'vrti' 24 sata dnevno dok se pitanje 300.000 prognanih Srba iz Hrvatske koji se nakon 15 godina ne mogu vratiti svojim stanovima i kućama, planski, dakle namjerno trpa u zaborav i biološki nestanak, politička manipulacija je očita i za svaku je osudu", kaže se još u saopštenju koje TV Palma, naravno, nije prenela.

Zato se na ovoj televiziji mogao videti iscrpan izveštaj o dodeli ordena Svetog Simeona Mirotočivog prvog stepena D. M. Palmi, "za ljubav i pomoć Svetoj pravoslavnoj crkvi i svima kojima je pomoć bila neophodna".

Orden je dodelio "vladika šumadijski dr Jovan, na dan Uskrsa", i uručujući odlikovanje "rekao predsedniku Markoviću": "Vi ste, gospodine predsedniče, za ovo vreme od kako ste na čelu opštine, pokazali hrišćansku ljubav, pomažući, ne samo crkvenu opštinu, već ste pomagali svim onim građanima, kojima je pomoć bila neophodna... I, znajte, da ni jedna kap dobra, koje čovek učini u ovom svetu, neće ostati nenagrađena, kao što neće ni svaka kap zla, ostati nekažnjena."

Predsednik Marković je "primajući najviše crkveno odlikovanje" odgovorio:

"Crkva je jedna od najvažnijih institucija u Srbiji i u ovoj 2006. godini ima izuzetno važnu ulogu da nas ujedini, jer to nikada nije bilo potrebnije nego danas, kada treba doneti mnoge odluke u Srbiji. Uveren sam da će crkva ispuniti svoj istorijski zadatak. Daj Bože, da se Srbi slože, obože i umnože."

Kako konstatuje Dragan Sekulović, "politička promocija i marketing kao u vremenima Slobodana Miloševića".

Hrvatska: Cekićevo predavanje

Na simpozijumu o utilitarističkoj etici, koji su u Samoboru kod Zagreba organizovali Matica hrvatska i Hrvatski studiji, 9. maja održao je svoje izlaganje posvećeno utilitarizmu Džona Stjuarta Mila predsednik Radiodifuzne agencije Nenad Cekić (naravno, ne u svojstvu predstavnika Agencije, nego u svojstvu nastavnika etike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu). Izlaganje je bilo navodno akademski korektno, kažu ništa posebno, ali ni ništa skandalozno. Pažnju izaziva jedna druga okolnost: predsednik Matice hrvatske Igor Zidić poznat je kao žestoki patriota te je kao takav na čelu raznih "domoljubnih" inicijativa, kao što je nedavno osnovani Odbor za odbranu haškog optuženika Ante Gotovine i drugih "hrvatskih vitezova" u Hagu. Organizator samoborskog simpozijuma – na kom je uz Nenada Cekića učestvovao i njegov kolega sa katedre Jovan Babić – samozvani profesor Damir Barbarić, polulegalni predavač na nezakonito osnovanim Hrvatskim studijima, predvodio je prošle godine, uz TV voditelja Gorana Milića, žestoku harangu protiv Hrvatskog filozofskog društva. Haranga je bila motivisana zbornikom o Milanu Kangrgi, koji je objavilo pomenuto stručno udruženje. U tom zborniku beogradski sociolog Božidar Jakšić objavio je članak u kome pozitivno vrednuje Kangrgino suprotstavljanje ustašoidnom hrvatskom šovinizmu u Tuđmanovoj eri.

Jakšić, dakle, hrvatskim patriotama smeta, ali je zato Cekić očito dobrodošao gost. Čini se da nakon haških optuženika, koji su u Ševeningenu po svemu sudeći obnovili bratstvo i jedinstvo (o čemu svedoči i Gotovinina čitulja Miloševiću), i kriminalaca koji su odavno uspostavili odlične odnose i regionalnu saradnju na najvišem nivou (Ljubiša Buha Čume se svojedobno krio kod Igora Štimca, Andrija Drašković u Opatiji itd., a o cigaretama i heroinu da i ne govorimo), sledi nova faza obnove Jugoslavije: savez patriotskih snaga protiv mondijalizma i ostalih belosvetskih zavera uspostavlja se i na planu prekogranične saradnje među domoljubnim ljubiteljima mudrosti.

Skupština: Ostavka i strategija

Na četvrtoj sednici prvog redovnog zasednja u 2006. godini, poslanici Narodne Skupštine bez rasprave su konstatovali prestanak mandata potpredsedniku Vlade Srbije Miroljubu Labusu koji je 3. maja podneo ostavku na ovu funkciju. Predsednik parlamenta Predrag Marković zahvalio se Labusu na svemu što je uradio za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji.

Skupština je započela načelnu raspravu o nekoliko predloga zakona iz domena pravosuđa. Reč je o Predlogu zakonika o krivičnom postupku, Predlogu zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika i o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Prethodno je u parlamentu završena rasprava o Predlogu nacionalne strategije reforme pravosuđa. Obrazlažući Predlog ove strategije, ministar pravde Zoran Stojković naveo je kao njene ciljeve vladavinu prava, zaštitu građana i vraćanje poverenja u sudove. Prema strategiji reforme pravosuđa, centralno mesto u budućem pravosudnom sistemu zauzimaće Visoki savet sudstva u kom će većinu činiti sudije iz svih regiona, a ne samo predsednici sudova. Ministar je objasnio da bi do njegovog formiranja poslove obavljala komisija od deset članova koja bi na šest meseci davala izveštaje Vladi i Skupštini. Po usvajanju strategije, Vlada bi trebalo da donese akcioni plan koji će odrediti odgovorne za sprovođenje strategije. Ministar Stojković naglasio je da je za punu primenu strategije neophodno donošenje novog ustava.

Istraživanje: Pre kosmosa, kosmos

Uz obilje nastranih hipoteza, matematičko-filozofskih nagađanja i milione dolara skupih eksperimenata fizike visokih energija, na sasvim laičko pitanje šta je prethodilo famoznom Velikom prasku, kada je pre oko trinaest milijardi godina započelo sveopšte širenje materije, energije i prostora u univerzumu, moderna fizika nije imala odgovor sve dok se prošle nedelje nije pojavio jedan novi model kosmičke evolucije. Fizičari Pol Štajnhart sa Univerziteta u Prinstonu i Nil Turok sa Univerziteta Kembridž napravili su ciklični model po kome se univerzum naizmenično širi i sažima od jednog Velikog praska do sledećeg, kada će se iz jedne tačke ponovo roditi novi univerzum. "Postoji kontinualan ciklus univerzuma, gde svaki preslikava prethodni, ali ne nastaje kao indentična replika", rekao je Pol Štajnhart, dodajući da je današnji svet "dete prethodnog univerzuma". Pošto je nalik na loptu koja se naizmenično naduvava i skuplja, starost kosmosa nije ograničena, tvrde Štajnhart i Turok. Njihov rad, objavljen u časopisu "Sajens", izazvao je veliku pažnju stručne javnosti, pre svega jer objašnjava zašto je vrednost kosmološke konstante znatno manja od očekivane, što je jedan od najvećih problema moderne kosmologije. Ako slučajno upitate astrofizičara šta je sa tom kosmološkom konstantom, on će najverovatnije početi da tone u priču o tamnoj materiji i posle nekog vremena izvesno upasti u očajanje. Kosmološku konstantu u fiziku je uveo Albert Ajnštajn, ali je svojevremeno rekao da je kosmološka konstanta "najveća zabluda njegove karijere". Pitanje njene suviše male vrednosti u odnosu na starost univerzuma ponovo je otvoreno u drugoj polovini devedesetih godina kada je ustanovljeno ne samo da se svemir širi već i da se to širenje ubrzava. Pošto je po novom Štajnhart-Turok cikličnom modelu univerzum znatno stariji nego što se do sada mislilo, ako on bude eksperimentalno potvrđen, problem kosmološke konstante bi najzad mogao biti rešen.

Trgovina: Izvoznici

Izvoz Srbije je u 2005. godini u odnosu na 2004. godinu porastao za oko 40 odsto. Uspeh koji se ogleda u porastu obima izvoza, prema pojedinim domaćim ekonomistima ima i svoju "tamnu stranu" jer domaći izvoz i dalje ima nepovoljnu strukturu u kojoj veliko učešće imaju sirovine i poluproizvodi.

Najveći domaći izvoznik u prošloj godini je US stil Srbija, koji je ostvario 13 odsto domaćeg izvoza (479.700.000 evra). Na drugom mestu nalazi se pančevačka HIP Petrohemija, koja je u prošloj godini u inostranstvu prodala robu u vrednosti od 163.400.000 evra (oko 4,4 odsto izvoza Srbije), uglavnom plastične mase u primarnim oblicima (polietilen). Treće mesto zauzima Tigar iz Pirota, čiji je ukupni izvoz iznosio 90.600.000 evra. Četvrti izvoznik je Tarket iz Bačke Palanke, koji je izvezao robu za 70.000.000 evra. Osim ove četiri firme, tu su i Hemofarm koncern (61,2 miliona evra), Impol Seval (56,2), Metanolsko-sirćetni kombinat Kikinda (52,5), Tetra Pak Production (42,5), MK komerc (35,9), Trajal (27,7), Valjaonica bakra Sevojno (23,1 miliona evra), Ruma-guma (23), EPS (22,6), Crvenka (20,5), Fabrika šećera Senta (18,8), Sojaprotein (19), Dijamant (17,2), Šajkaška (19), YU Point (18,2) i Alfa Plam (17,5). Udeo resursno intenzivnih proizvoda u domaćem izvozu je u prošloj godini iznosio 56,6 odsto, što je dvostruko više nego kod razvijenijih evropskih zemalja.

Na listi domaćih uvoznika, prvi je NIS sa 1.036.500.000 evra (12 odsto uvoza Srbije), drugi je US stil (390 miliona evra), a zatim slede Lukojl (150,3), Srbijagas NS (119), Nelt Co (102,6), HIP (86,8), Nafta Beograd (61,4), Telekom Srbija (58,5), Fabrika duvana Niš (57,5), Delta M (56,5), Koka-Kola (34,7) i Gorenje (38,2). I pored solidnog rasta, izvoz Srbije (po stanovniku) je jedan od najnižih od svih zemalja u tranziciji, a izvoz u EU je, u većoj meri od ukupnog izvoza, zasnovan na proizvodima nižih faza obrade.

Kriminal: Nova hapšenja

U okviru istrage o malverzacijama grupe "stečajna mafija", u policiju su 8. maja privedeni direktor preduzeća Iskra-Kontaktor Ljubiša Vuković, direktor Magme Milorad Maksimović i bivši direktor Energoprojekta Milan Rakočević. Određeno im je četrdesetosmočasovno zadržavanje u pritvoru. Kriminalistička policija uhapsila je 12. aprila predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, sudiju istog suda Delinku Đurđević, direktora preduzeća Eko produkt 2002. Miku Brašnjovića, kao i advokate Nemanju Jolovića i Jasminu Kojić. Kljajević se nalazi u Okružnom zatvoru u Beogradu, smešten u odeljenju "Hajat" i odlučan da se u istrazi brani ćutanjem zbog "teškog zdravstvenog stanja". Jolović je uhapšen zbog sumnje da je sa Kljajevićem i biznismenom Mikom Brašnjovićem organizovao kriminalnu grupu, dok se za Delinku Đurđević u javnosti nagađa da će u čitavom procesu odigrati ulogu svedoka saradnika. Privedeni su i direktor Eko produkta Milinko Brašnjović, direktor Kreditno-eksportne banke iz Beograda Sekula Pijevčević, generalna direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković i policijski službenik Generalnog inspektorata MUP-a Dejan Ivezić. Krivičnom prijavom obuhvaćen je i bivši generalni direktor C marketa Slobodan Radulović, za kojim policija intenzivno traga. Svi su osumnjičeni da su, udruženi u zločinačko udruženje, izvršili veći broj krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, davanja mita, primanja mita, posredovanja u davanju mita i odavanja službene tajne. U dužem vremenskom periodu oštetili su državu za višemilionske iznose u evrima, kroz stečajne postupke preduzeća Beko, BIM Slavija, Ineks, Rad, C market i Jugoeksport, ostvarujući imovinsku korist.

Fokus: Astma, pa šta

Povodom Svetskog dana borbe protiv astme, farmaceutska kompanija Glakso-Smit-Klajn, Narodna kancelarija predsednika Srbije i Jugoslovensko udruženje za astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća JUDAH, organizovali su 4. i 5. maja humanitarnu akciju pod nazivom "Imam astmu, pa šta". Akcijom je za oko sedamdesetoro socijalno najugroženije dece iz cele Republike koja pate od ove bolesti, omogućen besplatan boravak u Beogradu uz bogat kulturno-socijalni program i temeljan specijalistički pregled u Kliničkom centru Srbije. Prilikom pregleda koji su obavili naši najeminentniji pedijatri i pulmolozi korišćene su najsavremenije lekarske metode. Urađena su spirometrijska ispitivanja, bronhodilatatorski test, kožne probe sa standardnim inhalacionim alargenima, bronhoprovokacijski test trčanjem i provera tehnike primene doziranog aerosola. Prema rečima dr Vesne Petrović-Bošnjak, predsednice JUDAH-a, cilj akcije je da se pored pregleda, deca i edukuju o astmi kako bi postala dobri partneri u lečenju ove bolesti. "To što neko ima astmu", rekla je dr Petrović-Bošnjak, "ne znači da mora nositi stigmatu, već da se može uspešno baviti sportom, igrati, učiti, dakle, živeti kao i oni koji ne pate od ove bolesti." Upravo zato akcija i nosi izazovan naziv. Poduhvat je pohvalio i republički ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je prilikom pregleda posetio decu astmatičare, a potom im se pridružio u poseti Predsedništvu Srbije gde ih je primio predsednik Republike Boris Tadić. Zahvalivši svima koji su u akciji učestvovali, predsednik je mališanima poručio da to što boluju od astme ne znači da su drugačiji i da imaju manje šansi i manje potencijala za uspeh. Nakon druženja sa predsednikom deca su prošetala Knez Mihailovom ulicom i posetila beogradski zoološki vrt. Iako je u grupi bilo mađarske, romske, albanske i srpske dece, kluturne različitosti nisu predstavljale prepreku za dobro druženje. Deca su pronašla način da međusobno komuniciraju, a uoči povratka kući podeljeni su im lekarski nalazi sa predlozima za dalje lečenje i adekvatni medikamenti. Izveštaj Globalne inicijative za dijagnostikovanje i lečenje astme (GINA) govori o tome da se u poslednjih nekoliko decenija povećava prevalenca od astme kod dece i kod odraslih osoba. Broj obolelih u svetu je oko 300.000.000, a u Evropi oko 30.000.000. Procena je da će 2025. godine obolelih od astme biti za sto miliona više nego danas. U našoj zemlji ne postoje precizni podaci o učestalosti astme. Prema preliminarnim rezultatima istraživanja koje je urađeno na 10.000 slučajno odabranih Beograđana 5,2 odsto ispitanika ima simptome astme, a 19 odsto alergijski rinitis. Astma se ne može izlečiti, ali se u više od 90 odsto slučajeva može regulisati adekvatnom terapijom i preventivom. Primenjuju se dve grupe lekova. Lekovi za brzo otklanjanje simptoma daju se da brzo opuste zgrčene mišiće koji sužavaju disajne puteve. Drugi lek je za prevenciju astme. Štiti sluzokožu disajnih puteva, smiruje upalu i smanjuje pojačanu osetljivost.

Fudbal: Grobari

Godinu dana posle "sloma" FK Crvena zvezda i dolaska Dragana Stojkovića na mesto predsednika kluba, slična klima primećena je na drugoj strani Topčiderskog brda u FK Partizanu. Držači uzde u ovom beogradskom prvoligašu, Žarko Zečević i Nenad Bjeković, pokušavaju čitavu sezonu da pripitome navijače i konsoliduju tim. U to ime je jesenas doveden nemački stručnjak Jirgen Reber, vraćeni su Danko Lazović i Zvonimir Vukić, međutim, i navijači i rezultati su izostali.

Crvena zvezda je dominirala cele sezone i, što je važnije, čini se da je Valter Zenga izgradio drugačiji odnos prema fudbalu momcima koji prošle sezone nisu uspevali da vežu dva dodavanja. Za to vreme Partizan nije uspevao da se poveže ni na terenu ni na tribinama i sada se čekaju novi potezi. Dok se u javnosti spekuliše da je raniji trener i igrač Vladimir Ješić gotovo sigurno novi "šef struke" u Humskoj, aktuelni prvi trener Reber nalazi snagu da se svađa sa novinarima što je očevidno praksa duboko ukorenjena u Partizanu. Na jednoj strani "kočničari" Bjeka i Zeka "mudro ćute" i kada govore to je o velikim planovima tipa izgradnja novog stadiona (2007–2009, sto miliona evra), Reber je u Beograd pozvao svog menadžera da pregovara sa klubom o nastavku ili prekidu saradnje. Sve govori, prema informacijama do kojih je "Vreme" došlo, da su mu dani odbrojani, ali će Partizan biti dužan da isplati nekoliko stotina hiljada evra treneru za raskid ugovora.

Ako uopšte ima poente govoriti o "domaćoj ligi", treba reći da promena trenera ne znači apsolutno ništa jer poslove vode neformalni vlasnici klubova o čemu je više puta bilo reči. Klub bez publike je zaista čudna stvar, to normalni ljudi teško mogu da zamisle kao redovno stanje. Klub bez predsednika ili genseka nije ništa neobično. "Pogled na zapad" pokazaće nam da se ljudi povlače kada nisu u stanju da nešto realizuju ili ako, kojim čudom, dođu u sukob sa navijačima. Jer, zbog čega cela ta igra i da li se o igri može govoriti ako je posmatraju samo rodbina fudbalera i dežurni redari? Ili je sve to varka i zavera protiv uprave? Naredni dani neće doneti nikakve novosti.

Marija Vidić, Jovana Gligorijević, Tatjana Tagirov, Bojan Pantić, Jasmina Lazić, Jelena Grujić, Slobodan Bubnjević, Slobodan Georgijev

Život Tanji Miščević, direktorki kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, uručena je nagrada "Doprinos godine Evropi", koju već pet godina dodeljuje Evropski pokret u Srbiji. Tanja Miščević rođena je 1966. godine u Zemunu. Na smeru za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu diplomirala je 1989. godine. Na istom fakultetu magistrirala je 1997. godine, odbranivši magistarsku tezu "Pridruženo članstvo Evropske unije". Doktorat je stekla 2002. godine odbranom teze "Uloga odluka međunarodnih organizacija u savremenom razvoju međunarodnog prava". Specijalizaciju iz oblasti Evropske unije stekla je pohađajući poslediplomske studije "Evropske studije u politici" na FPN-u, zatim na Univerzitetu u Bonu i na Evropskom koledžu u Brižu. Od 1995. godine zaposlena je na FPN-u kao asistent pripravnik i asistent na predmetu Međunarodna organizacija. U zvanje docenta na tom predmetu izabrana je 2003. godine. Kao gostujući profesor predavala je na Univerzitetu u Bonu, Centru za evropske integracije, Diplomatskoj akademiji Ministarstva inostranih poslova Republike Hrvatske i Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Od 2001. godine rukovodi Odeljenjem za evropske studije G17 Instituta u Beogradu. U periodu od 2003. do 2004. bila je koordinator obuke administracije SCG po pitanjima EU-a. Autor je većeg broja članaka iz oblasti teorije i prakse funkcionisanja međunarodnih vladinih organizacija, institucionalne strukture Evropske unije, istorijskog razvoja procesa evropske integracije, politike proširenja EU-a, Procesa stabilizacije i pridruživanja i odnosa Srbije i Crne Gore i Evropske unije.