U Muzeju afričke umetnosti

Bartelemi Togo sasvim je "nedužno" stupio na scenu graničnog prelaza "naoružan" fišeklijom punom karamela, i pogranične službenike ubacio u svoju scenografiju, sopstveni univerzum: "Bile su to zaista najobičnije karamele. Nakon što su ih dva sata razvlačili, zagrevali, snimali, carinici su bili primorani da to priznaju: ovaj obrijani, crni i mišićavi sumnjivac, bio je nevin. U svojoj fišekliji, prenosio je... stvarno – karamele." Neumorni i iskusni putnik Bartelemi Togo, sa sobom nosi drvene kofere koje je nemoguće otvoriti: "Čak ni njima koji toliko vole da otvaraju"; sa putovanja se vraća s razglednicama ispisanim željama i nadanjima lokalnog stanovništva, a kada se nakratko zaustavi u nekom novom mestu na zemaljskoj kugli, on svojim umetničkim angažmanom nastoji da u potpunosti zbuni – preispitujući sopstvena predubeđenja, potresa iz temelja predrasude posmatrača: "Uloga umetnika je da kaže stvari, da zauzme stav i da proziva ljude da bi ih osvestio." I on to uspeva mobilišući sva posmatračeva čula – čulo dodira, mirisa, vida i sluha. "Trudim se da stvorim atmosferu, emocije, jake senzacije i da bar malo potaknem na razmišljanje o našem savremenom društvu."

Nimalo naivno, i nimalo nedužno radovi i performansi Bartelemija Togoa, višesmisleni su; otkrivajući besmislenost identiteta, građanske i političke svesti, dodirujući teme egzila ili seksualnost, on crpe inspiraciju u pozitivnim ili negativnim životnim pojavama: ratovima, društvenoj nejednakosti, ljudskim osećanjima. Iako je, kao afrički umetnik, duboko saživljen sa problemima svoje zemlje (Kamerun) i svog kontinenta (Afrika), on se kroz svoj rad zalaže za sve ljude koji trpe nepravdu bilo kog vida: ko bi drugi bio u stanju da izazove saosećanje za turske zarobljenike na dalekim kanarskim ostrvima!

"Obojeni svet", trogodišnji eksperimentalni program Muzeja afričke umetnosti, otvoriće gostovanje jednog od najprovokativnijih afričkih umetnika danas: Bartelemi Togo gostuje u Muzeju afričke umetnosti od 11. do 13. juna u okviru izložbe "Tranzit(i)". Koristeći skulpturu, instalaciju i akvarele, video i muzički materijal, i, naravno, neizbežni performans, Bartelemi Togo će i Beogradu kao jednoj od destinacija na njegovoj stvaralačkoj mapi, predstaviti svoje lično doživljeno, i svima nama blisko viđenje večitog stranca i putnika.

Emilia Poznanović

Gradac o Albahariju

Novi broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Gradac" posvećen je stvaralaštvu Davida Albaharija, jednog od naših najznačajnijih savremenih pisaca. Broj otvara razgovor koji je sa Albaharijem vodio Mihajlo Pantić, da bi se nastavio izborom Albaharijevih tekstova i priča, i njegovom prepiskom sa Aleksandrom Tišmom, vođenom tokom sedamdesetih godina. O Davidu Albahariju pišu Svetislav Basara, Vladan Matijević, Milan Đorđević, Žarko Radaković, Muharem Bazdulj, Vladimir Tasić, Marijana Milošević, Jelena Angelovski, Ivan Radosavljević, Tijana Rosić, dok blok "Iz strane kritike" donosi izbor iz kritika Albaharijevih knjiga objavljenih u zapadnoj periodici.

R. V.

Buzzcocks u Domu Omladine

U subotu 3. juna, u beogradskom Domu omladine, nastupiće kultni mančesterski sastav Buzzcocks. Od svoje daleke premijere 1976, kao predgrupa Sex Pistolsima na njihovom mančesterskom koncertu, svojim melodičnim i agresivnim zvukom ustanovili su žanr pop-panka, i njime značajno obeležili istoriju savremene popularne muzike. Pojava novog talasa britanskih gitarskih bendova predvođenih Franzom Ferdinandom, koji se ugledaju na ovaj bend, vratili su Buzzcocks u žižu interesovanja. U sklopu turneje kojom promovišu svoj najnoviji album Flat Pack Philosophy održaće i svoj beogradski koncert.

R.V.

Goranka Matić: "Idoli osamdesetih"

U Galeriji Centra za kulturu u Sopotu 26. maja otvorena je izložba fotografija Goranke Matić "Idoli osamdesetih". Reč je o fotografijama beogradske novotalasne grupe koje je Goranka Matić snimala početkom osamdesetih godina prošlog veka, na kojima su zabeleženi neki od ključnih momenata u karijeri Idola – njihove prve turneje (Banatski Brestovac), prvi uspesi (koncerti u Beogradu, Zagrebu), prvi intervju za magazin "Džuboks". "Fotografije Idola Goranke Matić dokument su o jednom vremenu ispunjenom specifičnim energetskim nabojem koji je izazvao promene u načinu mišljenja, shvatanju urbanog, na nivou jezika, a koji se najjasnije iskristalisao u jednom segmentu pop kulture – muzici novog talasa", zapisala je u katalogu izložbe Maja Stanković. "Ono što je za beogradsku scenu bila konceptualna umetnost sedamdesetih, to je novi talas osamdesetih: update jednog do tada strogo definisanog, zastarelog sistema koji je kasnio za onim što se u tom trenutku dešavalo u svetu. Dominantni kodovi u rok muzici po kojima je zabavljački karakter u prvom planu, menjaju se s pojavom bendova kao što su Idoli, Šarlo Akrobata, Električni orgazam. Ove promene odigrale su se u kratkom vremenskom periodu od samo nekoliko godina i trajno su izmenile domaću rok scenu. Jedna od prvih koja je ovaj novi pomak, novi update prepoznala, bila je Goranka Matić, i upravo iz tog razloga, pored dokumentarne vrednosti, potencijal ovih fotografija krije se u otvorenom pristupu, kreiranju u različitim oblastima umetničkog izražavanja i prepoznavanju novog duha, mišljenja i energije istovremeno sačuvanih na njenim fotografijama." Izložba u Sopotu je otvorena do 9. juna, a onda se seli u Kovin.

Emilia Poznanović, R. V.