Samit G8 u Sankt Peterburgu:
Napeto i vickasto

Samit G8 protekao je u senci bliskoistočne krize i razmimoilaženju stavova lidera osam industrijski najrazvijenijih zemalja

Neviđene bezbedonosne mere. Aerodrom u zapadnoj prestonici Rusije bio je zatvoren, borbeni transporteri čuvali su ulaz u Finski zaliv. Prema nebu iznad Sankt Peterburga bili su okrenuti lovci potpomognuti raketnom linijom. Organizacija i preventivne mere za samit osam industrijski najrazvijenijih zemalja bivšeg obaveštajca Vladimira Vladimiroviča koštala je desetinu milijardi rubalja. Ipak, na samit G8 nemir se uvukao kroz pukotine u međunarodnim odnosima, kako to već biva u geopolitičkim igrama, sa manje očekivanog pravca – Bliskog istoka.

ENERGENTI: Osim bliskoistočne krize, na samitu G8 u Sankt Peterburgu dominirala je tema energetske bezbednosti i liberalizacije svetske trgovine. Kao domaćin samita, Rusija je nametnula glavnu temu – energetsku bezbednost. Prva protivrečnost samita G8 je Energetski papir od koga se Moskva više puta diskretno distancirala. Naime, Energetski papir su podržale 52 države, gotovo polovina od njih su članice EU-a, kao i Moskva koja je prethodno stavila potpis na dokument, ali odbila da ga ratifikuje zbog, navodno, nepovoljnih uslova koji podrazumevaju da strane investicije uđu u njen energetski sektor. Početkom 2006. godine, Rusija je iskoristila energetsku zavisnost (uglavom od prirodnog gasa) kako bi uspostavila političku i ekonomsku dominaciju na prostorima bivšeg SSSR. Danas Rusija obezbeđuje 30 odsto evropskih potreba u prirodnom gasu, a procenjuje se da bi za nekoliko godina Gasprom mogao postati apsolutni monopolista na evropskom tržištu. Zauzvrat, na samitu G8 Rusija je pristala da potpiše kominike koji podrazumeva da će delimično liberalizovati energetski sektor, te da će težiti stvaranju stabilnog energetskog tržišta. Takvim stavovima, na samitu nije bila zadovoljna prvenstveno Evropska komisija. U Sankt Peterburgu lideri G8 nisu se dotakli pitanja ukrajinsko-ruske energetske krize, kad se početkom godine nekoliko miliona Ukrajinaca gotovo smrzlo nakon zavrtanja ventila ruskog Gasproma, od čijih je posledica strahovala i Evropska unija. Poskupljenje cene barela nafte uoči samita, kao posledica bliskoistočne krize, takođe je susretu dalo posebnu dimenziju, ali je privuklo malo pažnje prisutnih.

Predstavnici industrijski razvijenih zemalja na samitu u Sankt Peterburgu pozvali su Sjedinjene Američke Države da smanje nivo subvencija u poljoprivredi, kao i da se zemljama trećeg sveta dozvoli da sa svojim poljoprivrednim proizvodima izađu na tržišta razvijenijih država. Rusija nije učestvovala u tim pregovorima, jer nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO), zbog navodne nepopustljivosti oko ulaska na njeno tržište stranih banaka i osiguravajućih kompanija. Kako se prethodno planiralo, pregovori za ulazak Rusije u STO nisu bili održani na samitu G8 u Sankt Peterburgu. Na ulicama bivšeg Lenjingrada bilo je i demonstracija levičara, antiglobalista, anarhista. Bilo je hapšenja i intervencija, ali ne više nego što je to uobičajeno za skupove takve vrste. S obzirom na zaoštravanje situacije na Bliskom istoku, "osmorka" nije imala mnogo vremena da se posveti prethodno planiranim globalnim društvenim temama, kao što su borba protiv side i međunarodna podrška obrazovanju.

VICKASTO: Prema rečima novinara, osećaj napetosti na sastanku na vrhu povodom bliskoistočne krize, bio je primetan po odlaganju konferencija za novinare predsednika Žaka Širaka i italijanskog premijera Romana Prodija, kao i po različitim stavovima oko aktuelne bliskoistočne krize koje su iznosili lideri G8. Poseban ton samitu su dale prepirke ili, bolje rečeno, šale između domaćina i gostiju, te anegdote o kojima se i dalje sasvim ozbiljno raspravlja u Rusiji. Naime, na jednoj od konferencija za novinare Džordž Buš se pohvalio kako su Sjedinjene Američke Države u Irak donele demokratiju i slobodu štampe, na šta mu je Putin bez protokolarnog suzdržavanja i sasvim spontano uzvratio da "Rusi baš ne bi želeli demokratiju kakva je danas u Iraku". Još jedna vickasta situacija na samitu takođe je potekla od ruskog predsednika kada ga je jedan britanski novinar upitao šta misli o Blerovoj zabrinutosti za demokratiju u Rusiji; Putin je odgovor povezao sa slučajem lorda Levija zbog koga se u Velikoj Britaniji rasplamsao veliki skandal oko navodnih političkih zloupotreba prilikom dodela plemićkih titula.

Pre susreta mnogi su strahovali da će samit u Sankt Peterburgu produbiti krizu između Moskve i Vašingtona s obzirom na učestale kritike američkih političara, poput senatora Mek Kejna, koji su tvrdili da "Rusija nije demokratska zemlja i da nema šta da traži u klubu najrazvijenijih". Testiranje ruske demokratije na samitu G8 nakon izraelskih napada na Liban nije imalo smisla, a prema pisanju ruske nezavisne štampe, u uslovima podeljenih stavova Putin se domaćinski poneo, ublažavajući tonove koje su međusobno razmenjivali Vašington i Pariz. Na skupu se lideri zemalja G8 nisu dotakli pitanja demokratije u Rusiji, niti metode Putinovih reformi koje su često kritikovane od strane Zapada. Šaljivo je zazvučalo i obećanje predsednika Vladimira Putina sedmorici kolega da Rusija neće krenuti stazama azijatskih demokratija, te da on neće menjati Ustav i kandidovati se na predsedničkim izborima po treći put. Sedam lidera vodećih industrijskih zemalja pre susreta u Sankt Peterburgu imali su veliku dilemu oko buduće strategije koja bi se odnosila na to da li "menjati Rusiju ili format G8". Razvoj situacije pokazuje da će najverovatnije prevagniti ono drugo, a izgleda sve verovatnije da će se u nekoj daljoj budućnosti razmišljati o proširenju "grupe" na Indiju i Kinu.

KONKURENCIJA: Za vreme samita predsednik Rusije pozvao je lidere G8 da prošire članstvo kluba najrazvijenijih i na zemlje čija je industrija u brzom razvoju. Pre svega taj zahtev se odnosio na Kinu, Indiju, Brazil, Južnoafričku Republiku i Meksiko. Iako spada u industrijski najrazvijenije zemlje, jedina prepreka za Kinu, kao i za druge zemlje za pridruživanje prestižnoj G8, je navodno nedostatak demokratije. Analitičari smatraju da G8 već ima sličnih konkurentskih organizacija kao što su BRIK i ŠOS. BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) skraćenica je koja je potekla iz izveštaja investicione banke Goldman Saks, koja tvrdi da će te zemlje za 50 godina sustići ekonomije vodećih zemalja sveta. BRIK obuhvata oko 40 odsto ukupne svetske populacije i za nekoliko decenija, prema pomenutom izveštaju, raspolagaće sa zajedničkim bruto nacionalnim dohotkom od 15 triliona dolara. ŠOS je skraćenica za Šangajsku organizaciju za saradnju koja okuplja vodeće azijske zemlje – Rusiju, Kinu i Kazahstan, a Indiju i Pakistan kao posmatrače. Jedan od najhrabrijih pokušaja da se nova tržišta objedine jeste stvaranje gigantske Grupe 20, na inicijativu Brazila, Indije i Južne Afrike. Grupa 20 zemalja bila bi slobodno tržište koje bi obuhvatalo 65 odsto svetske populacije.

Boris Varga
(autor je dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu)