TV manijak:
Ogledalce moje

U šestoj godini svog postojanja TV B92 konačno je sastavio svoju programsku šemu. Do danas je to uglavnom bila serija emisija koje su manbje-više funkcionisale odvojeno, u velikom estetskom i kulturološkom dijapazonu, po principu – za svakog ponešto. Političke okolnosti, imidž Radija B92 i povremeni amaterizam, nisu dozvoljavali zaokruživanje programa. Paradoksalno je da je "Veliki brat" uspeo da na određeni način ujedini gledaoce TV B92 – situacija koja podseća na ujedinjenje opozicije u DOS pred izbore 2000. godine. Brojnost polemika, novinskih naslova, rejtinzi TV B92, pokazuju da se na medijskom tržištu zaista dešava nešto važno. Problemi Srbije su ostali isti, pitanje Kosova je veoma aktuelno, najavljuje se novi Ustav, pad Vlade početkom oktobra, EU je zamrznula pregovore ili ih odložila, a u dnevnim novinama se pojavljuju posteri Ratka Mladića. Opravdano je pomisliti da li je ovoliki interes za desetak devojaka i mladića zatvorenih u kući u pokušaju da osvoje 100.000 evra patološki pokušaj da se pobegne od stvarnosti. Međutim, posle nekoliko minuta gledanja "Velikog brata" shvatićete da niste pobegli iz Srbije, od njenih navika, sistema vrednosti i krize – samo je gledate poput naučnika u staklenoj retorti, sa bezbedne udaljenosti. U Srbiji se desilo ono što je u stvari prava magija "Velikog brata" – gledalište se smeje svom odrazu u ogledalu, pronalazi heroje u običnim ljudima koji su daleko od heroja i heroina u sapunicama, a putem glasanja čak ima priliku da nešto promeni. Do danas ste ovakve diskusije gledali u Skupštini gde su poslanici plaćeni iz budžeta, ili u tok-šou programima gde sponzori podele nagrade gostima, a danas zavirujete preko plota direktno u srce, mozak i dupeta svog komšiluka. Slažem se da slika nije uvek lepa, ali takvi smo kakvi smo, možemo samo da se ljutimo na ogledalce. To je verovatno objašnjenje za polarizovane stavove o "Velikom bratu" u ovdašnjoj javnosti. Da podsetim, u Britaniji je među ukućanima bila i jedna hendikepirana osoba, a tamošnja kritika je na "Big Brothera" gledala kao na komercijalni program koji je javnost više upoznao sa problemima invalida od, recimo, javnog servisa.

Srpski "Veliki brat" je već na početku publiku suočio sa nacionalizmom, primitivizmom, pitanjem homoseksualizma, vanbračnih seksualnih odnosa, komunikacije sa Bošnjacima i Crnogorcima, odnosa urbanog i ruralnog, domaćinske i kvazigrađanske Srbije, pa čak i stavova prema "Devedesetdvojci". Pa malo li je za deset dana.

No, vratimo se na TV B92. U ponedeljak smo gledali poslednji nastavak dokumentarnog serijala "Jedinica", gde su neka druga velika braća i neki drugi ukućani ratovali za mnogo veće pare. Velika braća su završila u Hagu, nekima se još sudi, ukućanima je srušena Šilerova, samo je Kapetan Dragan na kraju sve nas opomenuo da je Jedinica uvek postojala, pitam se – gde su i šta rade danas? Nekim gledaocima je prelazak sa JSO-a na "Velikog brata" izazvao veliki kognitivni nesklad, ali za to ne treba kriviti B92. Očigledno smo u poslednjih desetak godina živeli u najmanje dve epohe. Pitanje glasi – da li je zabava dozvoljena (tu su dakle i "Karaoke", "Liga šampiona", "FK Tehničari", "Glamuramice", "Timofejev"), ili ćemo po srpskom običaju godinu dana da nosimo crninu za Slobom (bilo da smo za ili protiv njega) i televizor poput ogledala prekrijemo crnom maramom. Nema smejanja, nema pevanja, dok se ne popravimo ili dok nam ne otmu Kosovo.

Valjda je zato najpopularniji takmičar u "Velikom bratu" famozni Miroslav iz Kupinova, koji u sebi spaja dve nepomirljive suprotnosti ili dva mita. Ruralni i neobrazovani domaćin koji se samoobrazovao kroz masmedije, fan B92 – "Ciklotrona", Kurosave i Kaurismakija, crtaća i stripova, zdravorazumski neurotik bez dlake na jeziku – vaš komšija. Tu je zbog para, sve drugo je foliranje. Ova činjenica se takođe može primeniti na B92, jer, da se ne lažemo, društvo drago (što reče moja komšinica Ivka) bolji program – više para – još novih emisija. Samo u reklami za kreditne kartice devojčica kupuje do mile volje, putuje avionom na more, zeza se po fensi klubovima – a mi ne saznamo odakle ležu pare na taj račun. Ona na kraju vrati karticu u guzno džepče jer joj neki baja plati piće, ali meni nije jasno je l’ ona posle radi treću smenu da pokrije minus.

Možda joj daje Veliki brat!

Dragan Ilić