Renesansa nuklearne opasnosti:
Trenutak planetarne solidarnosti

Teheran pažljivo prati razvoj događaja sa Severnom Korejom, i izdaleka odmerava snagu političke volje međunarodne zajednice, prvenstveno Amerike. I Rusija i Kina već su najavile da će njihovu saglasnost za neku osuđujuću rezoluciju prema Teheranu biti mnogo teže dobiti. Ahmedinedžad, prema tome, može mirno da spava

Iako je severnokorejski diktator Kim Džong Il poznat i po tome što voli drugima da priređuje iznenađenja, isprobavši nuklearno oružje pre desetak dana pod zemljom zapravo je samo održao obećanje. Režim u Pjongjangu je ubrzo nakon toga poručio svetu da je proba izvršena u cilju "odbrane mira i stabilnosti na korejskom poluostrvu i šire", ali je najnovija provokacija Kim Džong Ila izazvala hitru međunarodnu osudu, po prvi put oličenu u rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a. Na insistiranje Kine i Rusije, iz Rezolucije je izbačen nagoveštaj upotrebe sile, ali je Severna Koreja kažnjena međunarodnim ekonomskim sankcijama.

Sadržaj Rezolucije je nekoliko puta tokom prošle nedelje razvodnjen na zahtev Rusije i Kine, koje su se protivile "zubatijim" merama. Rusija je posle izvesnog diplomatskog nadigravanja na kraju pristala da dâ svoj pristanak, ali je za uzvrat dobila rezoluciju o Gruziji, zemlji koja joj trenutno zadaje mnogo više muka od Severne Koreje. Odlučujuću ulogu u petouglu imala je Kina, dugogodišnja zaštitnica Severne Koreje s kojom ima više od 1000 kilometara dugu graničnu liniju i za koju se veruje da ima najveći uticaj na Kim Džong Ila, a koja je do sada nevoljno pristajala da zauzme oštriji stav prema svom susedu. Uz to, Kina je najznačajniji ekonomski partner izolovanog carstva na korejskom poluostrvu.

I PEKING SE NALJUTIO: Za razliku od Južne Koreje, ona ne strahuje da će se naći na meti vojne odmazde nepredvidivog Kim Džong Ila, već strahuje od milionske reke očajnih izbeglica koje će se zaputiti ka Kini u slučaju da se njegov režim preko noći uruši usled hermetičnih sankcija. I konačno, dinamičan ekonomski rast i društvenu transformaciju koju sa sobom nosi Kina još nije spremna da prevede u svoj spoljnopolitički uticaj, a ponajmanje je sklona da ga koristi po američkom diktatu. Poslednja nuklearna proba, međutim, izvela je iz takta čak i Peking. "Proba je bila šamar u lice Kini", kaže za "Vašington post" Žu Feng, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Pekingu. "Došlo je vreme za novi pristup, jer samo trpimo poniženja. U poslednje četiri godine sve smo činili za Severnu Koreju u pokušajima da privolimo Kim Džong Ila da napusti ideju o nuklearnom razoružanju, a da za uzvrat normalizuje odnose sa Japanom i SAD i dobije obilnu ekonomsku pomoć. Dobra volja Kine je proćerdana", zaključuje Feng.

Brzina kojom je postignut diplomatski dogovor i činjenica da je Savet bezbednosti UN-a Rezoluciju izglasao jednoglasno, učinile su da se svetska organizacija za trenutak približi idealima njenih osnivača. Međutim, potpisi na dokumentu čestito se još nisu ni osušili, a jedinstvo demonstrirano u Njuorku već je počelo da puca po šavovima. Problemi nastaju u primeni Rezolucije, pri čemu Amerika najviše računa na neposredno susedstvo Severne Koreje – Seul, Peking i Tokio. Ove zemlje su istovremeno prve na udaru eventualne vojne odmazde Pjongjanga, pa i Kina i Južna Koreja najavljuju da će inspekciju protoka robe vršiti "u rukavicama". Kina je, doduše, da bi pojačala utisak besa, najavila da će Severnoj Koreji uskratiti snabdevanje naftom i humanitarnu pomoć ukoliko ovu opomenu iz Njujorka ne shvati ozbiljno, dok je iz Seula stigla najava da njen Hjundai neće obustaviti investicije u turistički kompleks na planini Kumgang u susedsvu, u koji je uloženo već pola milijarde dolara, i da svojim građanima neće braniti da turistički posećuju severnu sabraću, donoseći im pri tom nešto svežih para.

ŠTA SE ZABRANJUJE: Šefici američke diplomatije Kondolizi Rajs zapao je težak zadatak da to jedinstvo brže-bolje ponovo "proštepa" pre nego što Kim Džong Il priredi novo nuklearno iznenađenje, zbog čega je hitro krenula na dalekoistočnu turneju gde će od Pekinga, Tokija i Seula zahtevati delotvorne mere protiv režima u Pjongjangu. Rezolucija traži (ali ne insistira) od svih zemalja da spreče Severnu Koreju da uvozi ili izvozi sve što se može dovesti u vezu sa nekonvencionalnim naoružanjem i balističkim raketama. Predviđa i zamrzavanje računa i imovine severnokorejskih firmi i pojedinaca umešanih u nuklearne programe, kao i zabranu putovanja ovim licima.

Tekst Rezolucije pažljivo je sročen tako da sankcije ne pogode ionako izgladnele žitelje ove zemlje, već Kim Džong Ila i njemu vernu kliku. Zbog toga je ambasador SAD pri UN-u Džon Bolton posebno ponosan na odredbu Rezolucije kojom se zabranjuje izvoz "luksuzne robe" u Severnu Koreju.

To bi nekima moglo da deluje neobično, ako se ima u vidu da obični građani ove diktature bukvalno skapavaju od gladi i da samo neprekidnim dokazima svoje lojalnosti "dragom vođi", kako njihov tiranin voli da ga oslovljavaju, mogu da skupe dovoljno poena i time steknu pravo da kupuju određene namirnice ili poboljšaju svoja sledovanja. Ova Boltonova smicalica namenjena je Kim Džong Ilu lično, jer je "dragi vođa" poznat po svom ekstravagantnom ukusu. On će odsad morati malo da razmisli pre nego što posegne za nekom flašom retkog francuskog vina ili konjaka čiji je pasionirani kolekcionar, i još vatreniji potrošač. Drugi deo tajnog plana ove klauzule jeste nada određenih krugova u Americi da će sankcije iscrpsti i ostale zalihe Kim Džong Ila, iz kojih plaća vernost najužem i najlojalnijem krugu oko sebe i da bi to moglo da generale navikle da se hrane mrvicama sa njegovog stola navede na neposlušnost.

Uzdanje u neki vojni puč u zemlji u kojoj Kim Džong Il ne kontroliše još samo otkucaje srca svojih podanika slaba je uteha za one koji očekuju od američkog predsednika da obuzda nuklearne ambicije Pjongjanga i otkriva slabosti Amerike u suočavanju sa ovako zaguljenim protivnikom. Rat u Iraku, da podsetimo, imao je proklamovani cilj da Sadama Huseina na silu liši poseda oružja za masovno uništenje, koje ni danas u Iraku nije pronađeno. "Američka adminsitracija će nastaviti da priča kako je neprihvatljivo da Severna Koreja ima nuklearno naoružanje, ali je zapravo počela sa time da se miri", kaže za "Njujork tajms" Skot Sagan, direktor Centra za međunarodnu bezbednost i saradnju pri kalifornijskom Univerzitetu Stenford. "Adminstracija se sa politike neširenja nuklearnog oružja prešaltovala na strategiju zastrašivanja i odbrane." Drugim rečima, za ovaj izazov Amerika se vratila strategiji koja je bila delotvorna u vreme hladnog rata i, prema sadašnjim nagoveštajima, prema Severnoj Koreji primenjuje sličnu doktrinu kakvu je svojevremeno imala prema Sovjetskom Savezu. Nejasno je da li je na promenu kursa uticala šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs, bivša savetnica predsednika Buša za nacionalnu bezbednost, inače sovjetolog po struci, ali analitičari već upozoravaju da ovakva doktrina nije delotvorna u posthladnoratovskom svetu.

Tereza Delpeš, direktorka odeljenja za strateška pitanja pri francuskoj Komisiji za atomsku energiju, smatra da ovo doba nuklearne renesanse zahteva savim drugačiji pristup. "Novi akteri, poput Džong Ila i Ahmedinedžada, neuporedivo su impulsivniji od SAD i SSSR u vreme hladnog rata", izjavila je za nedeljnik "Tajm", "problem je mnogo ozbiljniji i u njegovom rešavanju treba se izdići iznad uskih nacionalnih interesa. Danas imamo posla sa dve velike opasnosti od širenja nuklearnog oružja istovremeno, i važno je iskoristiti ovaj trenutak međunarodne osude". Strahuje se, naime, od nove trke u nuklearnom naoružanju, koja se može proširiti sa Dalekog i na Bliski istok.

KO JE NA REDU: No, u predizbornoj atmosferi u Americi, među političarima je glavno pitanje ko je više kriv za situaciju u kojoj se SAD nalaze spram Severne Koreje – Buš ili Klinton. Klintonova adminsitracija isposlovala je svojevremeno od Kim Džong Ila, uz pretnju upotrebe sile, da "dragi vođa" zamrzne program razvoja nuklearnog oružja u zamenu za razne ekonomske povlastice, i povratak na tu strategiju danas priželjkuju neki analitičari, uviđajući da Kimu treba dati ponudu koju ne može da odbije. Tadašnja šefica američke diplomatije Medlin Olbrajt bila je u 12-časovnoj poseti Pjongjangu u oktobru 2000, praktično u poslednjim danima Klintonove administracije. Priređene su joj velike počasti, uključujući i slet. Obožavatelj holivudskih filmova, Kim Džong Il pitao je svoju gošću – koji je poslednji film gledala. Gladijatora, odgovorila je Olbrajt. "A ja Amistad, tužan film", uzvratio je Kim Džong Il, i s ponosom dodao da poseduje kopije svih Oskarom nagrađenih filmova.

Vendi Šerman, Klintonova savetnica za Severnu Koreju i članica poslednje visoke američke delegacije koja se susrela oči u oči sa diktatorom, priseća se da je za ručkom Kim Džong Ilu predočen spisak sa 14 spornih tačaka. "U normalnim okolnostima očekujete da neki državnik spisak preda svojim saradnicima, ali je Kim Džong Il sa nama prošao tačku po tačku, do poslednjeg detalja. Sve je imao u malom mozgu, on kontroliše sve." Kim Džong Il nadao se da će ova poseta biti prethodnica poseti na najvišem nivou, i da će imati zadovoljstvo da se kod kuće ispriča sa Klintonom oči u oči, jer sam ne voli da putuje u inostranstvo, ali ga je Buš nedugo potom svrstao u "osovinu zla", zajedno sa Iranom i Irakom, iako ovi režimi nisu bili međusobno bliski. Danas Teheran pažljivo prati razvoj događaja sa Severnom Korejom, i izdaleka odmerava snagu političke volje međunarodne zajednice, prvenstveno Amerike. I Rusija i Kina već su najavile da će njihovu saglasnost za neku osuđujuću rezoluciju prema Teheranu biti mnogo teže dobiti. Ahmedinedžad, prema tome, može mirno da spava.

Duška Anastasijević