Neonacizam:
Prizivanje četvrtog rajha

"Uzrok je rastuća nesigurnost građana, najviše u pogledu sigurnosti radnog mesta, velike nezaposlenosti i nedostatka perspektive za budućnost, a država se polako povlači iz mnogih delova društvenog života, tako da puno ljudi rešenja za svoje probleme više ne vidi u politici stranaka levog i desnog centra. Političari stranaka centra više ne idu među građane, nema ih u ruralnim regionima, tamo gde krajnja desnica obično dobija najviše podrške. Taj vakuum sada pune aktivisti i partije sa ekstremne desnice"

I šezdeset godina posle Drugog svetskog rata u većini evropskih zemalja, u Rusiji i SAD ima ljudi koji smatraju da "sve što se onomad događalo i nije bilo tako strašno kao što se priča". U Nemačkoj takve ljude najčešće nazivaju "Smeđi", po zvaničnoj boji Hitlerove partije (NSDAP). Dok ekscesi, huškačke tirade i krivična dela koji prate grupe neonacističkog usmerenja u drugim zemljama bivaju praćeni sa manje pažnje, kada "Smeđi" u Nemačkoj nešto naprave, ta vest obično obiđe svet. S obzirom da je Nemačka bila kolevka tog zla, to i ne čudi. Ipak, dugo nije bilo vesti od koje bi se i poznavaocima ovog polusveta digla kosa na glavi. Još od septembra 2003. godine i sprečenog pokušaja da se u vazduh dignu zvanice na svečanom polaganju kamena temeljca za novi Jevrejski kulturni centar u Minhenu, nije bilo krupnih vesti. Međutim, pre izvesnog vremena po čaršijama od Rostoka do Minhena počelo je otvoreno da se šapuće kako su "neonacisti počeli da izlaze iz senki u velikom stilu". Do autora ovih redova došla je vest da neko pokušava da ponovo oživi projekat "Lebensborn" Hajnriha Himlera i otvori "Centar za obuku novog Vafen SS-a".

ISTORIJA: Za one koji nisu upućeni u ovu tematiku, "Lebensborn" je bio jedan od omiljenih Himlerovih projekata, a za cilj je imao stvaranje "čiste germanske, arijevske rase". Bio je to državni program Trećeg rajha sa zadatkom da ohrabri i pruži svaku vrstu pomoći i podrške mladim Nemicama kako bi rađale decu sa "lepim i snažnim SS oficirima, čiste arijevske krvi". Vremenom je ovaj projekat proširen i na neke okupirane zemlje (naročito skandinavske a najviše Norvešku), jer se smatralo da su i Skandinavci "čiste arijevske krvi" (jedno od "dece Lebensborna" je i Ani-Frid "Frida" Lingstad, pevačica grupe ABA, rođena kao vanbračno dete Norvežanke i mladog SS oficira). "Vafen SS" je, pak, bio jedna od organizacionih jedinica SS-a (Schutzstaffel) sa oko četrdeset divizija; dobro obučena i opremljena paravojna grupacija u okviru specijalne policije; jednom rečju, vojska u policiji. Ovde treba naglasiti da su upravo pripadnici Vafen SS-a bili odgovorni za najveći broj zločina počinjenih od strane celokupnog SS-a (kome je pripadao i zloglasni Gestapo).

NEONACIZAM: Još od kraja Drugog svetskog rata stari i novi nacisti pokušavaju da naprave sebi mesta na političkoj sceni Nemačke. Do 1952. godine činila je to "stara garda", to jest ostaci Hitlerovog režima. Kada je njihova Socijalistička rajhspartija zabranjena, nastao je period mira koji je trajao nekih petnaestak godina. Nakon formiranja Nacionaldemokratske partije Nemačke (NPD) 1964, do danas najjače partije i oslonca svih radikalnih desničara, počinje delimičan uspon nacističkih ideja i propagande. Posle fijaska koji je NPD doživeo na saveznim izborima 1969. godine vraća se relativan "mir zdesna", koji je ponovo trajao oko 15 godina. Čuvena "Sinus studija" iz 1981, koja je istraživala političke stavove i poglede na društvo stanovnika tadašnje Zapadne Nemačke, pokazala je da je "oko 10 odsto građana, bar delimično prihvatilo mnoga obeležja desničarsko-ekstremističkog načina razmišljanja". Osamdesete godine su na političku scenu donele još jednu ekstremno desničarsku stranku, Nemačku narodnu uniju (DVU), čiji se program i stavovi nisu mnogo razlikovali od onih iz NPD-a.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka razvijaju se militantne neonacističke grupe koje su vremenom počele da sprovode kampanju nasilja protiv države i demokratskih institucija, sa ciljem njihovog rušenja. Taj proces, nažalost, traje do dana današnjeg; grupâ je sve više, sve su bolje organizovane, imaju više sredstava na raspolaganju i, što je navažnije: i prikriveno i otvoreno se povezuju s partijama na krajnjoj desnici i utiču na formiranje javnog mnjenja. Iz izveštaja Službe za zaštitu ustavnog poretka za 2005. godinu saznajemo da su u Nemačkoj uočene 183 organizacije i udruženja desno orijentisanih ekstremista (u 2004 – 168), dok je radikalnih desničara bilo 39.000 (2004 – 40.700). Među njima se izdvaja 10.400 onih koji su počinili dela nasilja ili su nasilju skloni. Kao neonaciste ustavobranitelji su označili 4100 osoba (u 2004 – 3800). Poređenja radi, Nemačka ima oko 82,5 miliona stanovnika, a takozvanih družina je u 2005. godini bilo oko 160.

KOLOVOĐE: Neonacistička scena u Nemačkoj je prilično razuđena i većim delom se sastoji od manjih i većih grupa koje su delom umrežene u zajednički front protiv države i demokratije, a delimično autonomne u svojim aktivnostima u lokalnim sredinama. Najznačajnije organizacione jedinice u ovom miljeu su takozvane družine, od kojih su najpoznatije i najveće "Severna družina" (Kameradschaft Nord, sa sedištem u Hamburgu) i "Južna družina" (Kameradschaft Süd, sa centralom u Minhenu). "Južna družina" je pretrpela ozbiljan udarac kada su prošle godine njen vođa Martin Vize i dobar deo rukovodstva osuđeni na duže zatvorske kazne zbog zavere da se u vazduh dignu gosti na polaganju kamena temeljca za novi Jevrejski kulturni centar u Minhenu. "Severna družina" je, pak, sasvim druga priča. Na njenom čelu se nalazi Jirgen Riger, inteligentan i snalažljiv advokat iz Hamburga, koji je svoje organizacione sposobnosti između ostalog pokazao i time što je "napravio verovatno najbolje organizovanu i finanasijski situiranu, a samim tim i najopasniju grupu neonacista u Evropi".

Jirgena Rigera mnogi smatraju čovekom broj jedan među neonacistima u Nemačkoj. Međutim, po rečima Manfreda Murka, iz Službe za zaštitu ustavnog poretka u Hamburgu, "teško je reći ko je broj jedan u ekstremnoj desnici u Nemačkoj. Riger je važan kada je reč o povezivanju raznih grupa, upravo zato što je aktivan u tom miljeu već skoro 30 godina. On ima odlične kontakte i pripada takozvanoj staroj sceni, za koju je nacizam nešto gotovo mistično. Takođe je dobro povezan sa ekstremno desničarskim partijama, naročito sa NPD-om, tako da je u poslednjih nekoliko godina postao neka vrsta pokretača desnih ekstremista. Angažovao se i na regrutovanju podmlatka i uspeo za sebe da veže skinhedse i razne družine", objašnjava Murk i dodaje: "S obzirom na to da je imućan, postao je veoma važan za finansiranje aktivnosti u tom miljeu, ali je i kao advokat postao jedan od glavnih savetnika i advokat većine aktivista. Iako je Riger dva puta osuđivan – jednom zbog širenja nacionalne mržnje, a drugi put zbog nošenja amblema i grbova organizacija opasnih po ustavni poredak – nadležna advokatska komora pronalazi razne izgovore da mu ne oduzme dozvolu za rad."

Koliko se Riger oseća sigurnim i nepobedivim, osim povremenih intervjua u kojima otvoreno preti antifašistima i novinarima, pokazuje i događaj iz 1990. godine, kada su se na roštiljadi i pijanki koje su za njega i njegove "drugove", u jednoj od kasarni u Šlezvig-Holštajnu, organizovali oficiri jednog garnizona. Riger i družina pojavili su se u SS uniformama. Manfred Murk kaže da "nije jasno zašto niko zbog ovog incidenta nije kažnjen. Naš zadatak je da izveštavamo javnost i nadležne organe i upozoravamo na sva dešavanja usmerena protiv ustavnog poretka." Rigerov primer služi kao inspiracija mnogima. U avgustu ove godine, na primer, policija u Vizmaru, u Meklenburg-Pretpomeraniji, jedva je uspela da spase 150 ljudi koji su demonstrirali protiv neonacizma od petorice "ćelavih baraba sa bejzbol palicama". Neonacisti su odstupili tek kada su policajci repetirali pištolje i uperili ih u njih.

STANJE DRUŠTVA: Kada je Riger počeo da daje oglase u kojima je pozivao parove da se presele na njegovo imanje u Švedskoj i tamo odgajaju prave Nemce i Nemice, ubrzo se razočarao. Nedostajali su mu interesenti spremni da ovu njegovu ideju sprovedu u delo. Tako se Riger odlučio da na svom imanju uzgaja – svinje. Ta ideja se pokazala veoma lukrativnom (vidi antrfile). Uopšte, mnogi smatraju da je "Nemačka izlečena od nacističkog ludila", ali se, takođe, često može čuti i kako je "desničarski ekstremizam u Nemačkoj u stalnom porastu, pogotovo od 2000. godine naovamo". To nam je potvrdio i Rajnhard Koh, šef Radne grupe za desničarski ekstremizam i nasilje Donje Saksonije, i dodao: "Uzrok je rastuća nesigurnost građana, najviše u pogledu sigurnosti radnog mesta, velike nezaposlenosti i nedostatka perspektive za budućnost, a država se polako povlači iz mnogih delova društvenog života, tako da puno ljudi rešenja za svoje probleme više ne vidi u politici stranaka levog i desnog centra. Uz to, kada neko iz stranaka političkog centra vidi da populističkim govorima i parolama može da pridobije znatan broj razočaranih glasača, onda to dovodi do toga da se i politička scena polako kreće u smeru populizma. Vidljiva je i nebriga vodećih stranaka za dobrobit građana. Političari stranaka centra više ne idu među građane, nema ih u ruralnim regionima, tamo gde krajnja desnica obično dobija najviše podrške. Taj vakuum sada pune aktivisti i partije sa ekstremne desnice. Isto je tako evidentno da su ljudi na istoku zemlje u velikoj meri razočarani u demokratiju."

Nevladin sektor zamera ustavobraniteljima da umanjuju broj neonacista i desno orijentisanih ekstremista, jer u svojim izveštajima u neonaciste i nasilne desničare računaju samo one koji su osuđivani zbog nekog prekršaja ili krivičnog dela. Takođe im prebacuju da ne čine dovoljno da zaštite građanstvo od propagande neonacista, koja je svoj vrhunac dostigla kada su pre dve godine aktivisti "družina" počeli da pred školama sačekuju decu i dele im propagandni materijal sa rasističkim sadržajem i muziku zabranjenih neonacističkih bendova. Osim toga, kritikuju političare i deo intelektualne elite zbog "nedovoljne aktivnosti u sprečavanju daljeg širenja ove opasne ideologije". "Deca su pogotovo podložna propagandi neonacista, a zabrinjava i to što u pokrajinama koje su nekada bile u DDR ne postoji snažno građansko društvo i svest da se neonacistima mora suprotstaviti. Čini se ponekad da roditeljima ne smeta što su im deca postala rasisti i militantni neonacisti, a za svoje probleme i nedostatke dragovoljno krive strance i sve koji su drugačiji od njih. Sve u svemu, svedoci smo laganog razgrađivanja demokratije i mnogi kažu da demokratija više ne valja i da moramo stvoriti neki novi sistem", kaže za "Vreme" Sebastijan Lorenc iz Antifašističke mreže Antifa. Eksperti i nevladin sektor se ipak slažu u oceni da će političari morati da se suoče sa tim da u Nemačkoj postoji problem, da moraju krenuti među građane, hvatati se u koštac sa parolama neonacista i početi da se brinu i o svakodnevnim brigama i strahovima običnih građana.

Jovan Milević