"Ponoš i predrasude"; "Vreme" br. 836

Dugo citam vaš list, bilo je intervjua sa mnogim znanim i manje znanim ličnostima iz javnog života Srbije. Međutim, razgovor ili bolje reći ispovest generala Zdravka Ponoša je nešto novo i posebno.

Prvo, izabravši ovog mladog, obrazovanog i nadasve čestitog čoveka za Ličnost godine 2006, vaš list je učinio zaista pravu stvar.

Mene je životni put Zdravka Ponoša, naročito iz mlađih dana, posebno dirnuo, jer sam i sam rođen u Golubiću (ne poznajemo se jer sam dosta stariji od njega), također završio srednju školu u Zagrebu, također završio Elektrotehnički fakultet. Čak se sad pod starije dane bavim razvojem GPS-a. Dakle, mnogo sličnosti, ali i dosta različitosti. Nisam čak ni vojsku služio.

Razlog što pišem komentar je moja fasciniranost Zdravkom, njegovim razvojnim putem, njegovim obrazovanjem, njegovim izuzetnim pogledom na stanje u kome se nalazi Srbija, pogledom na svet u kojem živimo, i njegovom vizijom buduće Srbije, naročito na vojnom planu. On i većina iz njegove generacije daju nadu da se stvari u Srbiji polako ali sigurno menjaju nabolje.

Radomir Plavšić, San Dijego, USA