Nagrada

Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" i autor serijala "Jedinica", dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" za 2006. godinu. Takvu odluku doneo je žiri u sastavu: Živorad Kovačević, Velimir Ćurgus Kazimir, Antonela Riha i Elena Krstanović. Nagrada će biti dodeljena u četvrtak 1. februara u 13 časova u Medija centru. Ova nagrada se od 1991. godine dodeljuje za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima. Fond Juga Grizelja osnovan je na inicijativu nekoliko begradskih novinara i porodice, sa ciljem da čuva uspomenu na Grizelja i da podstiče novinarsko stvaralaštvo.

Opšta opasnost

Potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac ocenjuje za "Press" da je Vojislav Koštunica "nastavljač Miloševićeve politike zabijanja glave u pesak", a apel funkcionera DSS-a Miloša Aligrudića predsedniku Srbije Borisu Tadiću da ne uzima u ruke Ahtisarijev predlog ocenjuje kao "smešan i dečački": "Šta znači da Tadić ne sme da uzme Ahtisarijev predlog u ruke?! A šta ako ga Ahtisari pošalje DHL-om? Je l’ mi to sad moramo da otvaramo poštu na aerodromu i da gledamo da slučajno nije Ahtisarijev predlog, a onda da objavljujemo opštu opasnost?!"

Florida dizel

Na 45. međunarodnom sajmu automobila Zastava -automobili izložiće floridu sa dizel motorom. Motor je urađen po standardima "Euro 4" i već se ugrađuje u modele pežo 206, pežo 207 i sitroen C3. Ovaj model, uz nekoliko poboljšanja u odnosu na već predstavljeni prototip, nakon sajma biće u redovnoj ponudi kragujevačke fabrike.

Slučaj novosadske prostitutke: Knjiga o životu

Analni seks nikada nije bio u opisu usluga Jadranke S., 39-godišnje novosadske prostitutke. Sa mušterijama, ali ni sa ostalima, nije se u njega upuštala. "Pružanjem seksualnih usluga prijateljima za novac" bavila se poslednjih desetak godina, od kad se razvela od nasilnog muža koji je, baš negde ovih dana, izašao iz zatvora zbog ubistva druge supruge.

Kao dete bez roditeljskog staranja, odrasla je u domu i hraniteljskoj porodici.

Jožef D. (64), penzionisani laborant i veliki ljubitelj cveća, tokom dve godine bio je njen redovan klijent. Toliko redovan da ga je u privatnim razgovorima sa sinom nazivala "Deda".

Posle ponoći 15. maja 2006, kad je u iscepanoj i krvavoj odeći došla kući, sinu je samo rekla: "Imala sam problema s Dedom."

Dvanaest sati kasnije, u cvetnoj baštici na telu penzionisanog laboranta, veštaci su izbrojali 16 uboda i pet drugih povreda 25 centimetara dugim sečivom kuhinjskog noža.

Prvostepenom presudom Okružnog suda u Novom Sadu od prošlog četvrtka, Jadranka S. osuđena je u sticaju na 12 godina zatvora. Dve godine je dobila zbog rastavljene muževljeve bombe koju je policija pronašla na njenom tavanu, a 11 godina za "teško ubistvo" Jožefa D. "na svirep i podmukao način".

Stav je Krivičnog veća da je prostitutka klijenta ubila u napadu besa.

"Sud je utvrdio da su Jadranka i Jožef imali normalan seksualni odnos uoči ubistva, te da je potom došlo do sukoba zbog njegove želje za analnim kontaktom. Žena je osetila prvo strah, pa ljutnju i bes, da bi ga u tim momentima i usmrtila. Nužne odbrane nije bilo", rekla je sudija Svetlana Tomić-Jokić, predsednica Krivičnog veća, u usmenom obrazloženju presude.

Sudija je naglasila da predrasude u radu suda nisu postojale i da je Sudsko veće jasno odvojilo posao optužene od samog ubistva i procene njene krivice.

Advokati Radmila, Branko i Nikola Dušić, Jadrankini branioci, nikada se nisu ni žalili na predrasude Sudećeg veća, ali zato imaju štošta da kažu o predrasudama u radu predstavnika ostalih institucija koje su zakazale u ovom slučaju, ali i brzopletosti samog suda.

Potraga za osumnjičenom trajala je tek nešto više od 24 sata. Kriminalističkoj policiji nije trebalo mnogo da poveže žrtvine navike, o kojima su komšije naširoko pričale, sa noćnom posetom i njegovim golim, izbodenim telom u cveću.

Problem je bio i ostao prostitutkin motiv da ubije unosnu mušteriju.

Dan pre ubistva, Jožefu je umrla rođena sestra. Na dan ubistva trebalo je da joj ode na sahranu.

"Kako smo ušli u kuću, tako je tražio od mene analni seks. Smrdeo je na alkohol. Rekla sam mu da sve može, ali to ne. Skinuli smo se. Mislila sam da će sve biti normalno. Ali, on me gurnuo na kauč, bio je vrlo grub, dohvatio me za kosu i učinio mi to. Bio je to strahovit bol, kao da me je nabio na kolac. Kada sam se odigla da bih se izvukla, udario me je zdesna u glavu. Odgurnula sam ga i krenula da bežim kroz kuhinju napolje. Tu me je opet dohvatio i počeo da vuče, ja sam dohvatila nož", ispričala je Jadranka S. policiji, istražnom sudiji i kasnije, na upravo završenom suđenju.

Nož sa sudopere prostitutka je klijentu zarila između vrata i ramena i zatim istrčala ka dvorištu dozivajući pomoć. Polugolu, s pocepanom majicom na sebi i nožem u ruci, penzioner ju je dohvatio s leđa, preoteo joj oružje i zapretio da će je zaklati. U rvanju, Jadranka je ponovo uspela da uzme nož. Tvrdi da i danas pamti samo prva dva uboda koja mu je tada zadala. Taksijem je pobegla iz male kuće na periferiji grada, pokupivši sve predmete kojih se setila da je dotakla te noći.

Dok je Jadranka uništavala tragove, na Novom groblju u Novom Sadu trajala je sahrana Jožefove sestre. Rodbina se zabrinula što ovaj nije došao, pa je jedan od rođaka nakon ceremonije otišao kod Jožefa, preskočio kapiju i pronašao telo.

Iako je lekarima koji su je pregledali izričito rečeno da osumnjičenoj uzmu vaginalni i analni bris, ovaj drugi nikad nije uzet. Sudskim veštacima dostavljena su dva uzorka, ali oba vaginalna – jedan na bakterije, drugi na spermu. Pregledom analnog otvora, nekoliko dana nakon ubistva, pronađeni su unutrašnji hemoroidi. Povrede nisu utvrđene. Doduše, veštak je sudu objasnio da povrede debelog creva mogu da zarastu i jedan dan nakon nastanka.

Iz banalnih razloga, Jadrankina tvrdnja da je te noći silovana zato nikada neće moći biti dokazana.

"Činjenica je da su tokom utvrđivanja okolnosti napravljeni izvesni propusti, međutim, rad suda nije smeo biti stavljen u isti koš s radom pojedinaca koji su nesavesno postupali", rekla je sudija Tomić Jokić obrazlažući presudu.

Branioci Jadranke Slesar tražiće prekvalifikaciju krivičnog dela u nužnu odbranu s eventualnim prekoračenjem ili u ubistvo na mah, koje bi omogućilo i oslobađajuću presudu. S druge strane, Okružno javno tužilaštvo takođe razmišlja o žalbi jer je izrečena kazna tek iznad zakonskog minimuma od deset godina.

Sada svi čekaju pismeni otpravak presude, kako bi Vrhovni sud mogao da odluči o daljem toku postupka.

Za to vreme, Jadranka S. je u pritvoru počela da piše knjigu o svom životu.

Ivan Angelovski

Rasprodaja bivše JNA: Slovenija kupuje podmornicu

Predstavnici slovenačke vlade zainteresovani su za kupovinu jedne od podmornica crnogorske ratne mornarice koja se trenutno nalazi u centru za remont u Tivtu. Vest je procurila iz izvora bliskih vladi premijera Janeza Janše, uz obrazloženje da Crna Gora rasprodaje veći deo "nekadašnje zajedničke mornarice" (dakle mornarice bivše JNA) jer je predvidela da će takva mornarica, posle nastanka profesionalne vojske, biti balast koji će efikasno odmeniti – obalna straža.

Ovdašnji mediji prenose da je vlada u Podgorici posle raspada zajednice Srbije i Crne Gore najavila preradu većine vojnih lađa za civilne svrhe. Neke su već prodate, a za kupovinu preostale vojne tehnike uveliko se zanimaju bliskoistočne i azijske države. Podmorinicama je navodno suđeno da odu u Egipat, a u igri su još i Saudijska Arabija i Indonezija. Zainteresovana je i Slovenija, čija je posebna komisija (u kojoj su bili stručnjaci iz Ministarstva odbrane) još novembra prošle godine na licu mesta pregledala više "plovnih objekata" zahvaljujući "poslednjem tajnom konkursu" kojim Crna Gora želi da "rasproda nekadašnju zajedničku imovinu".

Ukoliko se slovenačka država odluči da pazari podmornicu nekadašnje JNA po ceni "između 100.000 i 700.000 evra", ona će završiti svoj put u pomorskom muzeju "Sergej Mašer" u Piranu. Postoje i ideje da se preuredi za razgledanje, odnosno za turističke ture, izložena na kopnu uz bivša skladišta soli u Portorožu ili nekoliko kilometara dalje – uz brodogradilište u Izoli. Trenutno traje nadmetanje u trouglu Izola–Piran–Portorož, tačnije između gradonačelnika nekolicine gradova na slovenačkom primorju koji u podmornici vide lepu priliku za novu razbibrigu sve razmaženijih turista.

Iz poverljivih izvora bliskih slovenačkoj političkoj eliti saznajemo da u mornarici Crne Gore još nije zaključen "poverljiv javni konkurs za prodaju plovila", jer oružje mogu da kupe isključivo države, odnosno preduzeća koja smeju da se bave prodajom oružja. Akcenat je na "oružju", jer je nekolicina podmornica – koje je krajem prošle godine osmotrila i slovenačka specijalizovana komisija – još uvek upotrebljiva i kao oružje, a ne samo kao muzejski eksponat. Reč je, pre svega, o dvema manjim diverzantskim podmornicama, koje su konzervisane i u odličnom su stanju. Prema istom izvoru, "Crnogorcima se žuri da rasprodaju ratnu flotu", jer su na mestu dosadašnjeg mornaričkog remontnog centra planirali da podignu modernu marinu.

Ono što je izvesno jeste da je slovenačkoj strani za oko zapala podmornica Heroj. To je potvrdilo i provladino "Delo", koje je u međuvremenu lansiralo vest pod naslovom "Crnogorski Heroj na slovenačkom tlu?", pa je sva prilika da će odslužena podmornica svoj put završiti "nasukana" na rivi jednog od mondenih letovališta uz slovenačku obalu.

S. Vasović-Mekina, dopisnik "Politike" iz Ljubljane

515 grama

Službenici Policijske uprave Jagodina priveli su istražnom sudiji Okružnog suda u ovom gradu Mirsada H. iz Novog Pazara i Zorana D., policajca iz Novog Pazara, "zbog osnovane sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga i ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti". Prilikom privođenja, od Zorana D. oduzeto je 515 grama heroina, službeni pištolj i službena legitimacija. U saopštenju MUP-a navodi se i da je Zoran D. heroin dobio od Mirsada H., i da je trebalo da ga preda nepoznatom licu iz Jagodine.

Usvojeno

U niškom Okružnom sudu usvojeni su prvi zahtevi za rehabilitaciju, od ukupno 26 koliko je podneto od stupanja Zakona o rehabilitaciji na snagu. Usvojeni su zahtevi Miodraga Ristića i još dva zahteva potomaka Stevana Mitića i Svetomira Rakića. U slučaju Ristića i Rakića reč je o administrativnim odlukama, a u slučaju Mitića postojala je sudska presuda kojom je on osuđen zbog neprijateljske propagande. Sva tri slučaja su iz perioda Rezolucije Informbiroa.

Broj nedelje

Svake godine u Srbiji se razvede oko 8000 parova, a svaki drugi muškarac odbija da plaća alimentaciju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 1000 majki godišnje preko suda pokuša da dođe do alimentacije. Prema zakonu, alimentacija ne sme da bude niža od 11.323 dinara.

Nesalomivi

Češka firma Barum kontinental, proizvođač specijalnih auto-guma za visoke brzine, najavila je proizvodnju neuništivih, odnosno samozalepljivih guma. Gume se premazuju specijalnom smesom koja prilikom svakog bušenja reaguje i odmah lepi rupu ili naprslinu. Tokom 2007. Barum kontinental proizvešće oko pola miliona ovakvih guma.

Turbulencije

U poslednjem kvartalu 2006. godine, prema podacima IDC-a, prodaja prenosnih računara (ukupno 24,6 miliona komada) porasla je za 10,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je prouzrokovalo pad prodaje desktop računara. Kao dobitnici iz ovih "turbulencija" na PC tržištu izašli su HP i Acer, dok su mnogo niži rast zabeležili Dell, Fujitsu Siemens i Lenovo.

Prodaja prenosnih računara u prvoj polovini 2006. u Srbiji porasla je za čak 80 odsto, dok je takođe zabeležen pad prodaje desktop PC-ja u odnosu na 2005. godinu. Najprodavaniji u Srbiji su Fujitsu-Siemens, HP i Dell.

Seminar o holokaustu

U ponedeljak je u Novom Sadu održan prvi seminar o holokaustu za nastavnike istorije vojvođanskih srednjih škola. U saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za informacije navedeno je da je cilj ovog seminara da se nastavnici istorije edukuju za obrazovno-metodološki rad u pitanjima holokausta. Seminar je organizovo Vojvođanski sekretarijat za obrazovanje, a realizovan je po metodologiji Instituta "Jad Vašem" iz Jerusalima.

Potvrđeno

Po svemu sudeći, viševekovna dilema o mestu sahrane despota Stefana Lazarevića konačno je razrešena. Na ovogodišnjim, 18. Smederevskim svetosavskim svečanostima, održanim u Istorijskom arhivu u Smederevu, tema jednog od razgovora bila je identifikacija posmrtnih ostataka despota Stefana Lazarevića u manastiru Manasija. Tokom razgovora "Svi naši hilandarci" istraživači su potvrdili da su u manastiru Manasija pronašli grobnicu u kojoj se nalaze posmrtni ostaci despota Stefana Lazarevića (1377–1427), sina kneza Lazara. Uporedna analiza DNK moštiju kneza Lazara sa moštima pronađenim u grobnici pokazala je da je verovatnoća biološkog srodstva 99,3 odsto. Na osnovu dosadašnjih raspoloživih dokaza iz 1983. godine, verovalo se da despotu Stefanu pripadaju mošti koje su pronađene 1977. godine u manstiru Koporin kod Velike Plane. Naučne dokaze koji su upućivali na ovaj zaključak Srpska pravoslavna crkva priznala je 1989. godine. Izveštaji o najnovijem otkriću poslati su patrijarhu Pavlu, najvišem državnom vrhu i nadležnim ministarstvima.

U razgovorima su učestvovali direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković, savetnik arheolog u Republičkom zavodu Marin Brmbolić i antropolog Nataša Miladinović.

J. G.

Pančevo: Hipoterapija

Pančevački hipodrom jedino je mesto u Srbiji na kojem se primenjuje hipoterapija, odnosno terapijsko jahanje. Udruženje građana Otvoreni krug i Konjički klub Kremen, uz podršku pančevačkog Rotari kluba, počeli su s hipoterapijom za decu s posebnim potrebama još u oktobru 2005. godine. Program obuhvata osmišljen kontakt s konjem, učenje kontrolisanja konja u hodu, posebno prilagođene vežbe prema vrsti hendikepa dece i igre na konju. Aktivnosti su namenjene deci sa različitim poremećajima: autizmom, mentalnom retardacijom, Daunovim sindromom, hiperaktivnošću, cerebralnom paralizom... Kako hipoterapija obuhvata medicinski, psihološki, vaspitno-obrazovni i sportski aspekt, postoji veliko interesovanje među roditeljima dece s posebnim potrebama, pa na pančevački hipodrom dolaze deca iz gotovo cele Srbije, čak i iz Republike Srpske. Sudeći prema reakcijama roditelja i stručnjaka koji sprovode ovaj program, hipoterapija daje vrlo značajne rezultate: deca su postala otvorenija, komunikativnija, bolje se kreću, smeju se i raduju kontaktu s konjima. Međutim, hipoterapija se trenutno slabije odvija zbog lošeg vremena, a KK Kremen nema adekvatnu salu. Formiranje novih grupa se zato očekuje tek na proleće. Ovaj oblik terapije u svetu se primenjuje već pola veka.

K. Balteanu

Rezervati prirode: Bitka zbog jedne bare

Problem zaštite jedne bare u ataru sela Elemir, nadomak Zrenjanina, izazvao je tokom prošle nedelje veliku pažnju javnosti. Ovo naoko obično selo je još od šezdesetih godina ugroženo ekološko područje, mada lokalni ekolozi često pokreću razne akcije, pre svega kako bi zaštitili ugroženu slanu baru Okanj.

Pored ove bare, na severozapadnoj strani naselja nalaze se naftna polja sa sabirnim stanicama, a na severnoj i istočnoj strani Elemira podignuta je industrijska zona sa nizom proizvodnih pogona i pretakališta, između ostalih i postrojenja Fabrike sintetičkog kaučuka. U poslednje dve godine, HIP Petrohemija iz Pančeva, kojoj pripada ova fabrika, adaptirala je postojeću kotlarnicu kako bi uvela alternativni pogon za spaljivanje tečnog ugljovodoničnog otpada u krugu fabrike.

"Elemir je tipično banatsko selo, a takav projekat može pogoršati već preopterećeno stanje životne sredine", rekao je za "Vreme" Milan Jankov, član Izvršnog odbora Društva za zaštitu životne sredine "Okanj".

Okanj je i jedna od tri slane bare u Vojvodini i, kako lokalni ekolozi smatraju, veoma je značajna za Elemir, Zrenjanin i Vojvodinu. "Bara je u postupku zaštite", objasnio je Jankov, dodajući da stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije već dve godine istražuju ovu baru i da će se ona uskoro naći na spisku zaštićenih prirodnih dobara. "Mišljenja smo da Elemiru još jedan zagađivač nije potreban", istakao je Jankov.

S druge strane, u HIP Petrohemiji smatraju da njihov projekat ne ugrožava životnu sredinu. "Spor postoji bez razloga", rekao je Šandor Ambruš, vršilac dužnosti generalnog direktora Petrohemije, objašnjavajući da razume "potrebu da se održi tenzija oko zaštite prirode", ali ako se projekat realizuje po tehničkoj dokumentaciji, on neće ugrožavati baru Okanj.

Po Ambruševim rečima, Petrohemija je "u potpunosti obezbedila rešenje predviđeno u projektu", dodajući da su izvršena sva merenja emisije štetnih gasova koja nastaju sagorevanjem u adaptiranoj kotlarnici, a Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine je u postupku odobravanja ovog projekta.

Trenutno se u pogonima Fabrike sintetičkog kaučuka čuva 450 tona ugljovodoničnog otpada koji bi se mogao iskoristiti kao energent. "Kome je u interesu da se takav energent čuva u takvim uslovima?", zapitao se Ambruš i dodao kako je alternativa da se ovaj otpad izvozi, što je neisplativo.

S. B.

Nadzor

Kalifornijska koroporacija GTX najavila je proizvodnju obuće sa ugrađenim GPS uređajem (sistem za globalno pozicioniranje) i baterijom koja će se puniti svakih nekoliko dana. Mada još nisu poznati svi detalji, osnovna ideja je da roditelji u svakom trenutku znaju gde im se deca (ili možda neko drugi) nalaze. Signale koje šalje obuća tj. minijaturni GPS primopredajnik moguće je pratiti preko portala kompanije, a ukoliko onaj ko nosi obuću napusti određenu oblast, roditelji će momentalno biti telefonski obavešteni. GTX, usmeren upravo na izradu najrazličitijih proizvoda u koje je ugrađen GPS, osnovan je 2002, a ovu "liniju" razvija poslednje tri godine.

Mentalno zdravlje

Svaki deseti građanin Srbije pati od nekog psihičkog poremećaja, a mentalne bolesti čine 20 odsto ukupnog broja svih bolesti. Mentalne bolesti su uzrok smrti u oko deset odsto slučajeva. U Srbiji postoji 46 stacionarnih psihijatrijskih ustanova i 71 ambulantna služba u domovima zdravlja, što je, prema mišljenju stručnjaka, nedovoljno. Takođe, prema podacima Zavoda za zdravstveno osiguranje, za devet meseci, u Srbiji je u državnim apotekama izdato oko 5,5 miliona kutija sedativa.

Nominacija

Nacionalni park Šar-planina nominovan je za prirodnu baštinu pod zaštitom UNESCO-a. Kako je objasnila direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije Lidija Amidžić, Srbija je tek ove godine stekla pravo da neko svoje prirodno dobro nominuje za Svetsku prirodnu baštinu pod zaštitom UNESCO-a, a prednost je data Šar-planini zbog biološke i geografske raznovrsnosti, bogate flore i faune ali i etničke raznovrsnosti i kulturno-istorijskog nasleđa. Stavljanjem pod zaštitu UNESCO-a, ceo prostor Šar-planine biće tretiran kao univerzalna vrednost i imaće bolju međunarodnu zaštitu.

In memoriam Akademik Nikola Milošević preminu je u u torak 23. januara, posle duge i teške bolesti. Nikola Milošević rođen je 12. aprila 1929. godine u Sarajevu. U Beogradu je završio gimnaziju i filozofiju na Filozofskom fakultetu, na kojem je i magistrirao i doktorirao. Od 1969. godine do penzionisanja bio je redovni profesor teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beograd. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1991. godine, kada je izabran i za predsednika Srpskog filozofskog društva. Bavio se filozofijom, književnim radom, publicistikom i književnom kritikom, a nije mu bio stran ni politički angažman. Autor je više knjiga, književno-istorijskih i književno-teorijskih studija, kao i velikog broja eseja, predgovora, recenzija i književnih kritika. Neke od njegovih najpoznatijih knjiga su: Antropološki eseji, Roman Miloša Crnjanskog, Negativan junak, Ideologija, psihologija i stvaralaštvo, Andrić i Krleža kao antipodi, Zidanica na pesku, Šta Lukač duguje Ničeu, Filozofija strukturalizma, Dostojevski kao mislilac, Marksizam i jezuitizam, Psihologija znanja, Antinomija marksističkih ideologija i Pravoslavlje i demokratija. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda i nagrade "Isidora Sekulić" 1982. godine, koju je odbio da primi. Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke iz koje je izašao krajem 1990. godine. Osnovao je Srpsku liberalnu stranku, čiji je počasni predsednik bio do smrti. U poslednjem sazivu Narodne skupštine bio je poslanik izabran na listi Demokratske stranke Srbije. Bio je dobar polemičar, uporan u odbrani svojih stavova. Još kao mali imao je nadimak "Kvari-igra". Vreme zabluda: Kiša svemirskog kamenja Između planeta Mars i Jupiter, na prelazu između unutrašnjih i spoljnih planeta Sunčevog sistema, nalazi se asteroidni pojas. U toj oblasti kruži oko Sunca razno svemirsko kamenje nepravilnog oblika čiji je prečnik manji od 1000 km. Smatra se da su asteroidi nastali kao ostaci jedne nerođene planete, a njihova ukupna masa je manja od mase Meseca. Međutim, rasprostranjeno viđenje je da su asteroidi gusto nanizani i da čine gustu šumu sitnih nebeskih tela. U SF filmovima često se mogu videti svemirske letelice koje se uz mnogo sreće probijaju kroz kišu svemirskog kamenja, ali se u stvarnosti još nije desilo da se neka kosmička sonda sudari sa asteroidom pri prolasku kroz asteroidni pojas. Da li je u pitanju samo dobra navigacija? Jesu li asteroidi zaista tako gusti kako se obično zamišljaju? Takva slika je zapravo jedna od najčešćih predrasuda o Sunčevom sistemu. Asteroidnog kamenja ima više od 7000, ali je s obzirom na prostranstvo po kome se kreću to izuzetno mali broj. Kada bi astronaut sedeo na nekom od asteorida, proveo bi izuzetno mnogo vremena dok ne bi iz velike daljine samo ugledao neki susedni asteroid. U kosmičkim razmerama, asteoridi se često sudaraju, ali se to po zemaljskom vremenu dešava u više godina. Ovakvo kamenje u Zemlju udara jednom u milion godina. Najveća tri asteroida su Ceres, Palas i Vetsa, a za nas je najzamiljiviji Apofis, NEO objekat prečnika oko 400 metara. On se Zemlji približava svakih sedam godina. Prema još uvek neizvesnom računu, postoji verovatnoća od nekoliko promila da Apofis udari u Zemlju 2036. godine, što je najozbiljnija spoljnja pretnja našoj civilizaciji. S. B.