Pančevo: Misteriozna tutnjava

Kada je u utorak svanulo jutro u Pančevu, stanovnici ovog grada su i dalje bili živi. Međutim, noć strepnje koja je tome prethodila mnogima nije obećavala da će se tako završiti još jedan od već ustaljenih pančevačkih ekoloških incidenata tokom koga se iz Južne industrijske zone neočekivano čula misteriozna tutnjava. U ponedeljak, u ranim večernjim satima, u Pančevu je zbog povećane koncentracije benzena proglašena RBH uzbuna. Sirene su opet zasvirale nad gradom, ali su Pančevci, već naviknuti na njih, samo nastavili sa svojim poslovima, ne osvrćući se isprva na upozorenje o trovanju, kao ni na izuzetno neprijatan miris koji se širio gradom.

Međutim, benzen u atmosferi je u ponedeljak dostigao rekordan nivo kakav industrija u Južnoj zoni do sada nije ostvarivala. Prema republičkim propisima, dozvoljene koncetracije benzena u imisiji su deset mikrograma po kubnom metru, a one novembarske noći kad je u Pančevo dolazio predsednik Boris Tadić koncentracija je bila 125 μg/m3. No, u ponedeljak, na mernom mestu Vatrogasni dom, opštinski monitoring sistem je u periodu između 19 i 21 sat zabeležio da je koncentracija benzena 160,5 μg/m3. Kao i obično, lokalna samouprava i predsednik opštine Srđan Miković podigli su uzbunu, lokalni mediji su pratili zbivanja u Skupštini opštine, a pravovremeno je reagovala i Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ministar Aleksandar Popović je zabrinuto telefonirao iz inostranstva, a na teren su izašli inspektori, kao i mobilna eko-toksikološka laboratorija. Rezultati ovih ispitivanja još nisu poznati, tako da se za sada ne zna ko je odgovorni zagađivač, ali su u Upravi najavili i krivične prijave za odgovorna lica.

Kako je noć odmicala, a koncentracija benzena opadala, iz pravca Južne zone je počeo da dopire potmuli ton kakav se može čuti samo u SF filmovima, a koji ni stariji stanovnici grada nisu imali često priliku da čuju. Neprirodni zvuk od koga su vibrirala prozorska okna izazvao je jezu i razna premišljanja kod onih koji su prethodno ravnodušno pratili situaciju sa benzenom. U ranijem periodu, rukovodioci fabrika su se prema zaštiti životne sredine i zdravlja građana odnosili sa priličnom arogancijom, tako da stanovnici grada ni danas nemaju preveliko poverenje u nadležne i sigurnost da bi pravovremeno bili obavešteni o eventualnoj havariji većih razmera. Lokalni mediji ionako često pišu da se situacija sa zagađenjem u Pančevu neće rešiti "dok ne bude bilo mrtvih". U takvim okolnostima, misteriozna tutnjava iz Južne zone bila je dovoljan razlog za strah.

Kako "Vreme" nezvanično saznaje u HIP-u Petrohemija, u ovoj fabrici Južne zone tokom vikenda su imali problema sa proizvodnjom etilena, da bi ona u ponedeljak uveče sasvim bila zaustavljena. Takva situacija zahteva da se određene supstance sagore na baklji, a potmula tutnjava se čula sve do grada kad je ona upaljena. Kad se izuzme već redovno trovanje benzenom, situacija nije bila onako opasna kao što je tokom noći izgledala, tačnije zvučala. U međuvremenu, dan kasnije, u Opštini Pančevo je održan šesti sastanak Radne grupe u okviru projekta koji je definisan memorandumom između Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i italijanskog Ministarstva za zaštitu životne sredine, kopna i mora. Na ovom sastanku Italijani su predstavili tehnički izveštaj na osnovu koga je donet Akcioni plan, što je u Pančevu izazvalo prilično uzbuđenje. Mada su predstavnici Južne zone sumnjičavi prema ovom tehničkom izveštaju, on je dobio podršku lokalne samouprave. Tehnička odgovornost u ovom projektu poverena je Institutu za atmosfersko zagađenje italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta. "Studija koja je urađena je prva ozbiljna i sveobuhvatna procena kvaliteta vazduha u Pančevu", rekli su za "Vreme" u Skupštini opštine Pančevo. U tehničkom izveštaju je data prelimarna procena kvaliteta vazduha koja je urađena na osnovu osam kampanja monitoringa tokom 2005. i 2006. godine, u dužini od po dve nedelje. Nadležna ministarstva su donela Akcioni plan, a u obimnoj studiji su jasno identifikovani zagađivači – NIS Rafinerija nafte Pančevo, HIP Petrohemija i HIP Azotara.

S. Bubnjević

Vizni režim: Srbija, Rumunija, Bugarska

Ulazak Bugarske i Rumunije u porodicu evropskih država i novi vizni režim, smanjili su odlazak srpskih državljana u ove zemlje, a naročito su pogođeni žitelji istočne Srbije koji su sa najbližim susedima održavali različite vidove međusobne saradnje i često prelazili granicu. Tako su prošlonedeljne posete ambasadora Bugarske i Rumunije Negotinu i Zaječaru bile prilika da se ponovo govori o ublažavanju viznog režima u prigraničnim mestima Timočke krajine. "O bilo kakvom olakšanju viznog režima između Srbije i Bugarske ne može se govoriti dok se ne konstituiše nova vlada i o tome se dogovore resorna ministarstva dve države", izričit je bio Georgi Dimitrov, ambasador Bugarske u našoj zemlji. On je rekao da je od putnih isprava sada važnije raditi na obezbeđenju novca iz evropskih fondova za unapređenje putne infrastrukture među opštinama naših regiona koje su povezane u asocijaciju Evroregion "Dunav XXI". Dimitrov smatra i da treba povećati broj graničnih prelaza između Srbije i Bugarske, jedan od njih koji bi mogao da se otvori do kraja ove godine je Novo Korito – Belogradčik. I dok su vize za Bugarsku koje se mogu izvaditi u Beogradu i Nišu besplatne, rumunske su već više od godinu dana 35 evra za srpske državljane, a ambasador Rumunije u Beogradu Jon Makovej najavio je da će svi koji žive u pograničnim srpskim opštinama moći da dobiju besplatne vize. Na prijemu kod predsednika zaječarske opštine Boška Ničića, Makovej je rekao da ovih dana očekuje odgovor na Nacrt novog sporazuma u oblasti viza između Rumunije i Srbije, koji je predao početkom godine Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Domaćin je ponudio da se u Zaječaru otvore predstavništva rumunskog i bugarskog konzulata koja bi opremili Opština Zaječar i druge timočke opštine.

Napori ka olakšanju prelaska granice između tri države koje su organizovane u Evroregionu, biće neophodni u realizaciji budućih zajedničkih projekata u oblasti privrede, građevine, kulture i turizma. Tome u prilog ide i Protokol o saradnji u oblasti zapošljavanja, koji su ovih dana u Temišvaru potpisali direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji Radovan Ristanović i predsednik Nacionalne agencije za zapošljavanje Rumunije Silviju Bijan. Protokolom je predviđena realizacija projekata na nacionalnim i regionalnim nivoima, razmena informacija, organizovanje seminara i konsultacija, čiji je cilj brže zapošljavanje nezaposlenih. Javne službe zapošljavanja u Srbiji i Rumuniji zajednički će raditi na unapređenju saradnje i boljem funkcionisanju regionalnih, okružnih i lokalnih službi zapošljavanja.

D. M.

Cena svinja: Odande donde

Kao i svake godine u ovo doba, cena svinja na stočnim pijacama je pala jer, prosto, ponuda je veća od potražnje. Doduše, ove godine cena nije pala, već je tresnula: za kilogram "žive" vage klaničari na slobodnom tržištu nude manje od 60 dinara, što je, za sada, milenijumski minimum. Za razliku od nekih ranijih vremena, ovaj pad cena odrazio se i na maloprodaju: svinjetina je jeftinija, kako gde, reda dvadesetak odsto. Suočeni sa ozbiljnim gubitkom, mačvanski uzgajivači svinja, po već ustaljenom običaju, zahtevaju da država "nešto učini": da robne rezerve otkupe tovljenike po proizvodnoj ceni, koju procenjuju na čak 100 dinara (zanimljivo, samo za tovljenike sa teritorije opštine Bogatić), da zabrani uvoz svinjskog mesa, da ustanovi paritet soja-kukuruz-svinja-svinjski but, da inspekcija baci pogled na poslovanje otkupljivača svinja, da se njihove marže ograniče... ukratko, sve one lepe mere iz perioda planske privrede. Na svoj zahtev udarili su pečat urgentnosti: blokirali su mačvanske saobraćajnice, granični prelaz sa Republikom Srpskom, i vele da se neće povući dok se njihovi zahtevi ne ispune. Nevolja je, međutim, što većina ovih zahteva ne može da se ispuni: zabrana uvoza, koji je inače svega 1,7 odsto domaće produkcije i na cene tovljenika nema uticaja, nije moguća jer bi se time ugrozio izvoz koji je dvostruko veći, za otkup para nema, a i da ih ima, pitanje je po kom osnovu bi bile usmerene u opštinu Bogatić. Ni sa paritetima nije ništa bolje: kukuruz i soja su svinjarima skupi, ali su po viđenju ratara jeftini... Kad je reč o kontroli poslovanja otkupljivača i klaničara, država je izašla u susret: tržišni, veterinarski i finansijski inspektori su, to je poslednja vest, počeli da rade svoj posao, mada nejasno je zašto su morali da čekaju blokadu puteva. Problem, međutim, time neće biti rešen, jer se uzgajivačima svinja tržište dopada leti, kad je cena tovljenika visoka, a pariteta, proizvodnih cena i države sete se samo kad je cena niska. Nikako da "odande donde" dođe da se gubitka mogu zaštititi samo ako se udruže, tako "ukrupnjeni" nastupe kao partneri klaničarima i potpišu dugoročni ugovor o isporuci, ali i nekoj fer ceni. Ali, tako se odriču i ekstra profita kad cena "skoči" što se, kao i ovaj pad, događa jedanput godišnje.

Zoran Majdin

Projekti: Beba dolazi

U okviru razvoja i realizacije Nacionalnog projekta "Beba dolazi", od 1. februara počeo je da radi istoimeni SMS servis preko mreža 064 i 065. Prijavljivanjem na broj 3377, buduće mame će elektronskim putem biti informisane o svim medicinskim aspektima trudnoće tokom njenog trajanja. Cilj projekta je unapređenje nivoa zdravstvene kulture žena Srbije u reproduktivnom periodu, kao i omogućavanje opšte dostupnosti zdravstvenih informacija o svim aspektima trudnoće, putem korišćenja savremenih sredstava komunikacije i internet tehnologija. Testiranjem projekta u protekla dva meseca, uz aktivno učešće 482 trudnice iz 145 mesta Srbije, isporučeno je 17.583 SMS poruke sa zdravstvenim sadržajem. Upitnik koji je dostavljen trudnicama u periodu testiranja sistema pokazao je da usvajanje zdravstvenih informacija ovim putem koriste trudnice svih nivoa obrazovanja, i bez razlike da li prvi put čekaju bebu ili već imaju roditeljsko iskustvo. Nacionalni projekat "Beba dolazi" podržavaju Evropska agencija za rekonstrukciju, Ministarstvo zdravlja, Narodna kancelarija predsednika Republike, Crveni krst Srbije, Mobilna telefonija Srbije, Hemofarm, Majkrosoft i Wiener Stadtische A.D. Beograd.

L. M.

Pelević protiv Jedinice: Omča za novinara

Na konferenciji za novinare u Tanjugovom međunarodnom pres centru, predsednik Stranke srpskog jedinstva i general Arkanove Srpske dobrovoljačke garde Borislav Pelević najavio je tužbu protiv nedeljnika "Vreme", TV B92 i autora dokumentarnog serijala Jedinica Filipa Švarma, odgovornog urednika nedeljnika "Vreme". Pelevićeva motivacija je sledeća: Jedinica je napravljena namenski, reč je o duboko antisrpskom filmu, falisifikatu i prevari, "čiji je cilj da pomogne onom delu međunarodne zajednice koji je za otcepljenje KiM od Srbije, da bi taj proces što lakše prošao i kako bi ceo svet bio ogorčen na srpski narod i srpsku policiju koja je, tobože, činila genocid u Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj i na KiM". Arkanov general najavio je tužbu posle druge reprize, pošto ga je pogodilo to što je Filip Švarm dobio prestižnu novinarsku nagradu "Jug Grizelj". Pelević je pozvao prisutne novinare da zamisle kako bi bilo da jedan srpski novinar u Zagrebu prikaže film o hrvatskoj specijalnoj policijskoj jedinici, i za to dobije nagradu: "Znate li šta bi bila njegova nagrada? Verovatno omča na Trgu bana Jelačića. A kod nas, gospodin Filip Švarm, Hrvat, gospodin Veran Matić, Hrvat, mogu da rade šta god hoće i još dobijaju i nagrade." Pelević, inače, tvrdi i da su u filmu korišćeni delovi njegovog intervjua za francusku televiziju Kanal plus i kadrovi iz dokumentarnog filma Arkanovi tigrovi čiji je on autor.

Pelević je eksponent jedne sulude i bankrotirane politike koja je zaklinjući se u srpstvo dovela srpski narod na sam rub propasti. Zbog toga "Vreme", B92 i Filip Švarm neće komentarisati njegove političke i nacionalističke ispade, kao ni govor mržnje. Pelević je znao da govori za "Vreme" film, a i sam je dao deo video-materijala koji je korišćen u filmu Jedinica i koji je on koristio u filmu Arkanovi tigrovi. "Vreme", B92 i Filip Švarm stoje iza svega što je rečeno u Jedinici.

J. Gligorijević

Miškovićev apel

Jasan signal o zainteresovanosti krupnog kapitala da srpska vlada bude hitno formirana stigao je s proslave 16. godišnjice Delta holdinga. Miroslav Mišković, predsednik kompanije, rekao je na proslavi, u beogradskom Hajatu, da Srbija nema vremena za duge pregovore i čekanje. Pažljivi posmatrač skupa mogao je da primeti izraz odobravanja na licu okupljenih biznismena. Bilo je samo pitanje dana kada će taj apel i javno biti upućen srpskim političarima. U ovom trenutku interes krupnog kapitala suprotstavljen je interesima krupne politike koja se zabavlja sitnim nagodbama. Jedan od gostiju na Deltinoj proslavi ocenio je da je prirodno da taj apel uputi Mišković, makar zato što je jedan od malobrojnih velikih privrednika koji nema konflikt interesa – naime, Delta nije u poslovnim aranžmanima s državom, niti s javnim preduzećima.

R. V.

Etarski cenovnik

Naknada za emitovanje televizijskog programa za lokalna i regionalna područja iznosiće 13,5 dinara po glavi stanovnika, a za emitovanje radio programa deset dinara, potvrdio je zamenik predsednika Republičke radiodifuzne agencije (RRA) Aleksandar Vasić. Prema Vasićevim rečima, visina naknade je utvrđena u decembru prošle godine i ista je, po glavi stanovnika, za sva tri nivoa – lokalni, regionalni i nacionalni. Vlada je dala saglasnost i na visinu naknade za kablovsko emitovanje programa, a naknada će biti deset odsto od iznosa za emitovanje programa na nacionalnom nivou.

Jasno

U svom redovnom obraćanju građanima, premijer Kosova Agim Čeku prokomentarisao je i plan specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija o budućem statusu Pokrajine: "Ono što je predložio Ahtisari jeste nezavisnost, iako se ta reč ne pominje u ovom trenutku. Rešenje za status pruža jasnoću koja je toliko potrebna Kosovu." Premijer Kosova je naglasio da predloženi dokument "priznaje Kosovu sve odlike države" i da će Kosovo na osnovu tog dokumenta pregovarati i zaključivati "međunarodne sporazume, uključujući i učlanjenje u međunarodne organizacije".

Bojkot kazana

Početkom februara u Majdanpeku je trebalo ponovo da proradi Narodna kuhinja, ali podela jednog obroka i četvrt hleba dnevno nije počela zbog malog broja prijavljenih. Crveni krst Srbije i Vlada Norveške obezbedili su neophodne namirnice, a određena sredstva iz budžeta bila su predviđena za 200 korisnika. Međutim, nakon produženja roka za prijavljivanje tek je 35 Majdanpečana upisano u evidenciju Crvenog krsta. U Majdanpeku socijalnu pomoć prima 270 lica, pa je pitanje šta ih je odbilo od državnog kazana. Kako bi se ispunio limit od 200 korisnika, u Majdanpeku su odlučili da se kriterijum ublaži i da se i penzionerima sa najnižim primanjima omogući da se hrane u narodnoj kuhinji.

Broj nedelje

Prema rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, 26,5 odsto srpskih domaćinstava poseduje računar, a na internet je priključeno 18,5 odsto. Više od 1,3 miliona građana, uglavnom muškaraca, koristi računar svakodnevno, dok mobilni telefon koristi preko četiri miliona stanovnika Srbije. Oko 90,2 odsto preduzeća u Srbiji priključeno je na internet, dok 52,9 odsto firmi ima svoj veb sajt.

Oslobađajuća presuda

Sudsko veće Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu donelo je presudu kojom je bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić oslobođen optužbe da je izvršio nezakonitu dodelu stanova članovima svog obezbeđenja iz jedinice "Kobre". Sud je odbio optužbu jer je utvrdio da nema dokaza da je Davinić izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja u produženom trajanju. Suđenje je bilo zatvoreno za javnost zbog interesa čuvanja državne tajne.

Pretučeni glumci

Glumci Pozorišta mladih u Novom Sadu, Zoran Andrejin, Dragan Zorić i Emil Kurcinak, koji štrajkuju skoro četiri meseca zahtevajući ostavku direktora, prebijeni su 6. februara oko dva časa po ponoći u prostorijama pozorišta. Glumce je, kako su rekli policiji, napalo desetak maskiranih osoba koje su ih potom izbacile na ulicu bez ličnih stvari. Policajci su povređene glumce uputili na lekarski pregled, i nešto kasnije uspeli da uđu u zgradu pozorišta, gde su u jednoj od prostorija zatekli direktora Tomislava Kneževića, "koji je zaključao ulazna vrata i odbio da dozvoli ulazak bilo kome". Povodom ovog incidenta oglasila se i gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković. Najoštrije osuđujući nasilje nad glumcima, gradonačelnica je pozvala policiju da što pre otkrije i saopšti imena počinilaca i organizatora napada.

Dvadeset očeva

Merima F. zaposlena u Kliničkom centru Sarajevskog univerziteta, koja je početkom prošle nedelje rodila sina, uputila je rukovodstvu Kliničkog centra pismo u kojem je navela dvadesetak imena potencijalnih "očeva – ljubavnika sa kojima je u kritičnom periodu održavala aktivne seksualne odnose". Kako piše sarajevski nedeljnik "Slobodna Bosna", Merima je u pismu navela da ju je "na masovni promiskuitet naterao nerešeni socijalni status, te da joj je svaki od potencijalnih očeva obećavao 'adekvatan status' u bolnici". Tužilaštvo i policija poslednjih dana ispituju DNK brojnih lekara koje je medicinska sestra osumnjičila kao moguće očeve svoga deteta.

Dilojt najbolji

"Internešenel sikjuritizejšen riport"(ISR) – publikacija o sekjuritizaciji – koja se izdaje u Londonu, na svojoj godišnjoj dodeli nagrada proglasila je firmu Dilojt Tuš Tomacu (i firme članice DTT-a) najboljom u svetu za računovodstvene usluge vezane za sekjuritizaciju (proces pretvaranja potraživanja u hartije od vrednosti). Firma Dilojt je, takoreći, tradicionalni dobitnik ove nagrade – osvaja je već devet godina uzastopno, od kada se nagrada i dodeljuje. Prestižna ceremonija dodele nagrada održana je početkom januara u hotelu London Hilton Park Lejn.

Punopravni

Podmladak Demokratske stranke, Demokratska omladina (DO), postao je punopravni član IUSY-ja, Omladinske socijalističke internacionale, odlučeno je na Svetskom savetu omladinske internacionale u Korku, u Irskoj. Za prijem Demokratske omladine glasali su svi delegati zemalja članica. U aprilu 2007. godine Demokratska omladina će biti domaćin regionalne konferencije uz podršku i prisustvo najviših funkcionera IUSY-ja.