Peking: Sporazum

Posle teških pregovora, Severna Koreja je pristala da zatvori glavni nuklearni reaktor u roku od 60 dana i da, eventualno, redukuje nuklearni program. Četiri meseca posle demonstracije nuklearne moći, predstavnici komunističke Severne Koreje sastali su se sa pregovaračima iz SAD, Rusije, Kine, Japana i Južne Koreje pre pet dana i u toku poslednje runde pregovora, koja je trajala 16 sati, postignuta je saglasnost. Vest o sporazumu saopštio je pomoćnik američkog državnog sekretara Kristofer Hil, rekavši da je ohrabren razvojem događaja. "Smatramo da je ovo izvrstan tekst i ne verujem da ćemo imati nekih problema", rekao je Hil novinarima i najavio da će biti održan još jedan sastanak. Konačnu verziju predloga teksta iznela je Kina, a detalje sporazuma Hil je odbio da komentariše, navodeći samo da će biti formirane radne grupe za praćenje primene sporazuma koje će početi rad za mesec dana. No, iako pregovarači neće da pričaju o tome, u štampi istočnih zemalja naveliko se spekuliše o karakteru tih pregovora koji su, kako neki kažu, "ucenjivački". Prema pisanju japanske štampe, Severna Koreja je tražila dva miliona tona goriva (četiri puta više nego što je predviđeno sporazumom iz 1994) i dva miliona kilovata struje u zamenu za odustajanje od nuklearnih ambicija. Razvoj situacije ne sviđa se ni nekim političarima u Americi, koji smatraju da bi predsednik Buš trebalo da odbaci sporazum zato što slabi američku politiku prema Iranu, od kojeg se takođe traži da smanji nuklearne pretenzije i naoružanje.

Duram: Kao rok zvezda

Demokrata Barak Obama, senator Ilinoisa i zvanični kandidat za predsednika SAD, počeo je svoju kampanju pre nekoliko dana pred nekoliko hiljada pristalica na Univerzitetu u Nju Hempširu i već je doživeo da ga uporede sa Kenedijem – harizmatični demokrata koji se protivi ratu. Na samom početku kampanje, senator Obama je objasnio šta je zapravo hteo da kaže kada je rekao da je 3000 američkih vojnika u Iraku poginulo "uzalud". Osim što je rekao da je pogrešno interpretiran, kandidat za predsednika je u Nju Hempširu rekao da se "apsolutno izvinjava" porodicama poginulih vojnika ukoliko su se osetile uvređenima zbog opaski na račun politike Bušove administracije prema Iraku, izrečene u Ajovi. "Ono što sam želeo da kažem – i hteo – jeste da njihovo službovanje nije nagrađeno." Senator Obama je govorio o hrabrosti tih vojnika, rekavši da se nalaze u "situaciji u kojoj teško mogu da pobede". Novinari su ga pitali da li povlači izjavu da je Amerika "završila sa ratom koji nikad nije trebalo da bude pokrenut, u kome je potrošeno 400 milijardi dolara i uzalud izgubljeno 3000 najhrabrijih života". Senator Obama je diplomatski odgovorio da čak i ako je takvo što rekao, sada shvata da je pogrešno shvaćen. Prema nekim napisima u američkoj štampi, tamnoputi senator Obama (45) jednako je popularan kod pristalica svoje stranke kao i Hilari Klinton. Ovom političaru kenijskog porekla (po ocu, majka je Amerikanka) analitičari predviđaju sjajnu budućnost iz više razloga: mladost, izuzetnost, harizmatičnost... Kirk Dilard, republički senator i demokrata, rekao je za njega da je "rok zvezda američke politike i izuzetan čovek".

Lisabon: Legalizacija

Iako referendum o abortusu u Portugalu nije uspeo, premijer Hose Sokrates izjavio je da će nameran prekid trudnoće biti legalizovan. Referendum na kome su se Portugalci izjašnjavali da li podržavaju nameran prekid trudnoće do desete nedelje starosti ploda na zahtev žene, propao je zato što je izlaznost bila mala – oko 40 odsto, znatno manja od potrebnih 50 odsto. Od izašlih 40 odsto glasača, 59,3 odsto se izjasnilo za predlog da se postojeći zakon promeni, što znači da samo četvrtina biračkog tela nema ništa protiv abortusa, ostatak stanovništva misli suprotno (glasali na referendumu) ili se pasivno protivi tome (nisu izašli). Prema važećem zakonu, u Portugalu je abortus moguć jedino u slučaju silovanja, opasnosti po zdravlje majke ili velikog oštećenja fetusa. Ovakav restriktivan zakon postoji u Irskoj, na Malti i u Poljskoj. Ipak, uprkos rezultatima referenduma, premijer Sokrates je rekao da je "glas naroda jasan", rekavši da je borba protiv nelegalnih abortusa u interesu celog naroda. Drugi misle da je premijer reagovao neprimereno, kao i da će on biti odgovoran za ovo "tužno poglavlje u istoriji Portugala" i povlačenje poteza koji je podelio portugalsko društvo.

Bazel: Otrovani sudija

Najmanje tri holivudska studija takmiče se za snimanje filma o životu i smrti bivšeg ruskog špijuna Litvinjenka, a kako se serija sumnjivih trovanja nastavlja, biće materijala i za nastavak. Nakon njegove smrti usled trovanja, mnoge sitne i krupne "ribe" u moru diplomata, avanturista i biznismena imaju razlog za brigu po povratku iz Rusije. Nedavno se oglasio bivši predsednik Evropskog suda za ljudska prava tvrdeći da je otrovan prilikom posete Rusiji prošlog oktobra, tri dana pre Litvinjenkove smrti. Luzius Vildhaber, penzionisani stariji sudija, ispričao je švajcarskim novinarima lista "Noje ciriher cajtung" da se ozbiljno razboleo odmah posle trodnevnog puta u Rusiji. Sudija je, inače, bio veliki kritičar ruske vlasti zbog stanja ljudskih prava u Čečeniji. Kako navodi ciriški list, sudija je otputovao u Rusiju na neku međunarodnu konferenciju, tamo je zajedno sa švajcarskim advokatom Karlom Ekštajnom posetio istorijski grad Vladimir, gde su jeli meso sa gradskim zvaničnicima. Dva dana po povratku u Bazel, Vildhaber je kolabirao. Lekari su dijagnostifikovali trovanje krvi i istakli da bi bivši sudija bio mrtav da je u bolnicu došao koji minut kasnije. Kao i u Litvinjenkovom slučaju, ruski zvaničnici su reagovali podsmešljivo, tvrdeći da nema nikakvih dokaza da je sudija otrovan na ruskoj teritoriji.

(Priredila) B. Vasić