"Potkosovske večeri – Da li se u Belanovici igra ruskim kartama"; "Vreme" br. 840

"To je loša politika ali, aman, ovaj put ne mora biti baš i pogrešna. Medved se uspravio na šape i ne igra više kako mu drugi svira."

"... nije isključeno da će se tu testirati odnos snaga"...

"... nema trenutno drugog uzdanja do u politiku Kremlja, koji bi mogao da uspori ili čak minira legalni okvir rešavanja statusa Kosova."

Na prvi pogled, prilično depresivna procena gospodina Žarkovića, potkrepljena čudnim, kontradiktornim zaključcima od kojih sam gore neke naveo. Metafora medveda je toliko izlizana da se više i ne vidi na papiru, a tek Vojislav koji, valjda kao medo, liže rane usred Šumadije... Možda sutra metafora bude kobra, kada se vežemo za Indiju, ili zmaj, što nam je bliže, kada potvrdimo vekovnu saradnju sa bratskom Kinom?

Još da je Žarković napisao da se i jedan od kandidata za predsednika Rusije preziva Medvedev, kakva bi to tek analiza bila...

Ipak, u tom ludilu ima sistema: Žarković još od pre izbora govori da će sa formiranjem vlade ići teško, on je prvi verovatno rekao da će biti novih izbora, samo, da li sada navija za "svoju" opciju ili ima neka "dublja" saznanja osim "mentalitetske procene" koja mu govori da je neke sujete teško poravnati, reklo bi se, upodobiti, to ne vidimo iz teksta. Dok se oni svađaju, Žarković može da češlja bradu, što rek’o Širak neki dan.

Dragan Šoštar, elektronskom poštom