Čuvari kablova

Telekom Srbija najavio je da će angažovati profesionalne čuvare kako bi sprečio sve učestalije krađe telekomunikacione infrastrukture – bakarnih i optičkih kablova. Telekom je ocenio da dosadašnje aktivnosti na zaštiti imovine nisu dale rezultate i podsetio da su u poslednjih godinu dana "učestale krađe telekomunikacione infrastrukture", s tim što su u poslednjih pet meseci postale "vrlo dramatične". Podsetivši da je u poslednjih petnaest dana evidentirano šest krađa, Telekom navodi da je "očigledno da se radi o namernom, svesnom i organizovanom ugrožavanju telekomunikacionog sistema a samim tim i destabilizaciji funkcionisanja državnih institucija".

Opačićeva tužba

Nenad Opačić, koji je pravosnažnom presudom osuđen na 14 godina zatvora zbog toga što se, kao šef "veterničke grupe" godinama bavio dilovanjem droge u Srbiji i Vojvodini, podneo je predstavku Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. On je tužio Srbiju zbog povrede odredaba konvencije koje štite pravo na pravično suđenje i traži odštetu od 200.000 evra. Predstavka je, po rečima Opačićevog advokata Milorada Panjevića, primljena u sudu, uredno zavedena i, prema njegovim saznanjima, već "uzeta u rad".

Milenijumski ciljevi na srpski način: Kraći život u siromaštvu

Sedam godina od usvajanja Milenijumske deklaracije UN-a u Njujorku (septembar 2000), čiji je potpisnik i naša država, u Beogradu je prošle nedelje javno promovisan okvir za praćenje i sprovođenje nacionalnih milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji. Naša država je prihvatila da utvrđene ciljeve nacionalnog razvoja ostvari do 2015. godine. Glavni nosioci ovog projekta su pojedina ministarstva Vlade Srbije i kancelarija glavnog koordinatora UN-a u Srbiji.

Globalni ciljevi razvoja i odnosa među državama u XXI veku prilagođeni su našoj stvarnosti: borbi protiv siromaštva, kvalitativnom poboljšavanju zdravstvenog i obrazovnog sistema, smanjenju smrtnosti dece, poboljšanju zdravlja stanovništva, zaštiti životne sredine, većem ulaganju u ljudske resurse...

Podaci prezentovani u publikaciji o nacionalnim ciljevima razvoja Srbije, na kojoj je radio brojan tim stručnjaka i organizacija, upozoravaju da Srbija ima ozbiljne probleme i sve karakteristike siromašnog društva. Najznačajniji faktor koji utiče na siromaštvo jeste nivo obrazovanja. Dve trećine od ukupnog broja siromašnih (oko osam odsto) pripada obrazovnoj kategoriji završene ili nezavršene osnovne škole. Osim što nema podataka o broju porodica koje pate od gladi, u Srbiji se ne zna koliko upisane dece napušta osnovnu školu. Isto važi i za srednje škole. Što se obrazovanja tiče, glavni nacionalni cilj je da u Srbiji do 2015. godine sva deca upišu osnovno obrazovanje i da ga, naravno, završe.

Gotovo dve decenije siromaštva, izolacije, a potom tranzicije izvesno su doprinele alarmantnom zdravstvenom stanju građana Srbije. Oni u poređenju sa zemljama Evropske unije u proseku imaju kraći životni vek za čak pet godina (žene 75,86 a muškarci 68,44). Planeri smatraju da bi se ozbiljnijim bavljenjem poboljšanja uslova života, životni vek u Srbiji do 2015. godine mogao produžiti za dve godine. Osim siromaštva, stresa, nekvalitetne i sve nedostupnije zdravstvene zaštite, posebno siromašnijim građanima, dužinu ljudskog veka u Srbiji "opterećuju i masovne nezarazne bolesti (kardiovaskularna i maligna oboljenja), povrede i trovanja".

Ukoliko Vlada Srbije ozbiljno shvati predloženu strategiju ciljeva razvoja, suočiće se sa izazovom smanjenja smrtnosti dece starosti do pet godina koja je u Srbiji veća od proseka u Evropskoj uniji. U 2005. godini, na 1000 živorođene dece umrlo je 9,2 starosti ispod pet godina. Prema istraživanjima MICS-a (Multiple Indicator Cluster Surveys) za 2005, stope smrtnosti odojčadi u romskoj populaciji iznose čak 26 na 1000 živorođenih. Smrtnost dece u Srbiji mlađe od 19 godina, koja je u 2005. iznosila 10,5 na 100.000 dece, takođe je visoka. Prema nepotpunim podacima, najčešći razlozi su saobraćajne nesreće, povrede i trovanja.

Prema podacima iz perioda od 2002. do 2004. godine, u prvih šest nedelja nakon porođaja u Srbiji umre 5,6 žena na 100.000 hiljada živorođene dece. Najčešći razlozi su obilno krvarenje, infekcija i postporođajna sepsa. Stručnjaci upozoravaju da je u ovom slučaju teško doći do pravih podataka pošto se dešava da se smrt ove vrste registruje pod drugim uzrokom. Procenjuje se da se čak 10 odsto tzv. maternalnih smrti događa posle 42 dana od dana porođaja. I u ovim slučajevima smrt se ne registruje pod istim uzrokom. U 2005. čak se 99,5 odsto žena porađalo u prisusutvu obučenih zdravstvenih radnika.

Zdravstvenom biltenu građana Srbije treba dodati i pojavu tuberkuloze od koje na svakih 100.000 stanovnika u Srbiji novooboli 32 ljudi. Autori milenijumskih nacionalnih ciljeva posebno apeluju da treba pratiti tzv. multirezistentarnu tuberkulozu, za čije lečenje u Srbiji ne postoje adekvatni lekovi.

Toliko o zdravlju nacije i reformisanom zdravstvenom sistemu o kome se u studiji konstatuje "da je Srbiji potreban kvalitetniji zdravsteni sistem" koji će zaustaviti lošu putanju pre svega u reprodukciji stanovništva i zaštiti građane od zaraznih bolesti, ali i preventivno sprečiti najteža oboljenja.

Posle poduže pauze tzv. tehnička vlada Srbije je početkom marta prihvatila ponuđene ciljeve nacionalnog razvoja. Ovaj izuzetno važan dokument prilagođavanja milenijumskih ciljeva potrebama Srbije urađen je uz pomoć UN-a i njegove globalne mreže za razvoj UNDP. Usvajanjem dokumenta, kreatori politike prihvatili su obavezu da u narednih osam godina nešto konkretno i urade za građane Srbije. Pod uslovom da nova vlada ne proceni da tu baš i nije sve u redu.

Branka Kaljević

Pravosuđe: Prilog za "slučaj Hrastov"

Mihajla Hrastova, radnika MUP-a Hrvatske od 15. decembra 1990. godine, Županijski sud u Karlovcu ponovo je – treći puta – nedavno oslobodio optužbe za ubojstvo 13 ratnih zarobljenika, pripadnika bivše JNA, na Koranskom mostu kod Karlovca, u Hrvatskoj.

Predratni kriminalistički tehničar MUP-a Hrastov je kao pripadnik specijalne jedinice MUP-a 21. septembra 1991. na Koranskom mostu preuzeo skupinu zarobljenih vojnika koji su se predali hrvatskoj strani. Riječ je bila o rezervistima iz okolnih sela koje je JNA na brzinu regrutirala. Iako razoružani, zarobljenici ničim nisu ugrozili život hrvatskim policajcima, Hrastov je pucao na njih mitraljezom "Ultimax", a kad su pali na zemlju, iz neposredne blizine dokrajčio ih je pucajući im pištoljem u glavu, trupove i udove, nakon čega su leševi izbodeni nožem, a dvojica zarobljenih su sve to – usprkos očekivanjima – preživjeli.

Dvaput je Županijski sud oslobađao Hrastova, s obrazloženjem da je ubio 13-oro ljudi u nužnoj obrani, pa je dvojicu preživjelih sudac Mladen Kosijer čak iskoristio kao opravdanje za oslobađajuću presudu: "Da se radilo o nekoj bezuvjetnoj likvidaciji, postavlja se pitanje bi li ostala dva preživjela svjedoka", ostaje zapisano u antologiji beščašća hrvatskog pravosuđa.

Nedavno je Hrastov u Karlovcu oslobođen po treći puta, u ponovljenom suđenju po ukidajućoj presudi Vrhovnog suda Hrvatske; ovoga puta je ustanovljeno da su dvojica optuženih pucala, pa nije utvrđeno da je upravo on – u samoobrani, dakako – ubio 13 nenaoružanih ljudi koji su bili neposredna opasnost po njega, te ranio dvojicu.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu dostavilo je hrvatskim kolegama svjedočenje dosad nesaslušanog svjedoka, koji je spreman i svjedočiti u eventualno novom, četvrtom postupku protiv Hrastova i koji danas živi kao izbjeglica u Srbiji.

"Nisam siguran koji je to tačno dan bio, kada je 12 pripadnika, najverovatnije vojske iz naše kasarne, prilikom izvlačenja naoružanja iz kasarne, zaustavljeno od strane pripadnika hrvatskih vojnih snaga. Ovo znam jer sam video i znam jednog pripadnika masakriranih vojnika, koji se prezivao Maćešić. Bio je po činu zastavnik i on je preživeo ovaj masakr. Koliko je on lično u masakru povređen, ja ne znam, niti znam da li je on kasnije negde pozivan da svedoči o ovom događaju. Znam da je neki Mario, koji je bio pripadnik hrvatskih snaga, po zanimanju alatničar iz Karlovca, tražio nož, pa mu je neko dodao krivi nož, kojim je on potom ovu 12-oricu povređivao zajedno s drugima. Video sam da je sekao polne organe zarobljenima, da ih je sekao po rukama i nogama, te da je sve to činio dok su zarobljeni bili još živi.

Opisani događaj sam posmatrao iz vode reke Korane. Bio sam udaljen od Koranskog mosta sto metara. Bio sam zaklonjen nekim šibljem i nisam sve baš mogao i da vidim. Inače, i ja sam bio pošao u sklopu ove grupe da izađem iz kasarne, pa sam po napadu hrvatskih snaga pobegao prema reci. Sa nama je bilo još pripadnika vojske koji su takođe uspeli pobeći, ali ja njihova imena ne znam.

U ovom događaju, ja mogu da tvrdim da je smrtno stradalo 12 pripadnika vojske iz kasarne ‘Petrova gora’", svjedočenje je koje bi možda moglo hrvatskom pravosuđu pomoći da napokon, nakon više od 15 godina, izrekne pravdu u "slučaju Hrastov".

Inače, oslobođenog uslijed samoobrane, pokojni predsjednik Franjo Tuđman odlikovao je za "junački čin u ratu", a Županija karlovačka 1996. godine dodijelila mu je javno priznanje, kao zaslužnom građaninu koji je zadužio karlovački kraj!

T. Tagirov

Konkurencija

"Srbija ima solidne propise za zaštitu konkurencije, ali i dalje postoje zloupotrebe monopolista", rekao je na skupu povodom obeležavanja Dana konkurencije i godinu dana rada Komisije za zaštitu konkurencije Srbije pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga Srđan Srećković. U prošloj godini Komisija je primila četiri zahteva za utvrđivanje postojanja zabranjenih sporazuma, 19 zahteva za pokretanje postupka za utvrđivanje zloupotreba dominantnog položaja i 56 zahteva za izdavanje odobrenja za spovođenje koncentracije, odnosno pripajanja firmi. Pomoćnik ministra trgovine nije naveo koje firme zloupotrebljavaju monopolski položaj, ali je rekao da se to dešava u svim oblastima.

Odloženo suđenje Guglu

Suđenje beogradskom advokatu Branimiru Guglu, za koga se sumnja da je izvršio krivično delo prevare, trebalo je da počne 17. aprila u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, ali je odloženo za 1. jun. Prvo opštinsko tužilaštvo tereti Gugla za najteži oblik krivičnog dela prevare, kojom je od novembra 2002. do avgusta 2005. godine pribavio protivpravnu imovinsku korist veću od 75 miliona dinara. Guglovi branioci su zatražili odlaganje glavnog pretresa zato što im optužnica nije na vreme dostavljena i najavili da će uložiti prigovor zbog formalnih nedostataka optužnice.

Broj nedelje

Plate docenta ili redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu u rasponu su od 100.000 do 200.000 dinara, kaže dekan ovog fakulteta Mirko Vasiljević. On dodaje da oko 1000 studenata na specijalizaciji plaća godišnje od 1000 do 1200 evra, i da novac od samofinansirajućih studenata iznosi 58 procenata u prihodima fakulteta, ostalo su sopstveni prihodi. Redovan profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu zarađuje oko 60.000 dinara, docent oko 48.000, asistent 34.000, a spremačica 16.000 dinara.

Pomoć za osnovne škole

U akciju "Domaći zadatak za sve nas", koju je pokrenula Narodna kancelarija predsednika Republike, Delta se uključila jednokratnom donacijom od milion dinara za izgradnju toaleta u četiri osnovne škole na jugu Srbije. Nakon detaljno sprovedene ankete, Narodna kancelarija predsednika Republike došla je do podataka da 55 odsto osnovnih škola po Srbiji nema sanitarni i mokri čvor, što znači da su deca prinuđena da koriste poljski WC, bez obzira na vremenske uslove i godišnje doba. Donacija Delta holdinga najveća je do sada u okviru ove akcije, a biće iskorišćena za izgradnju toaleta u osnovnim školama u selu Igroš – opština Brus, Oreovica – opština Leskovac, Šilovo – opština Lebane, i Preseka – opština Babušnica.

Korak do zaposlenja

Ovogodišnji, trinaesti po redu sajam Career Days održava se 19. i 20. aprila u Geneks Impuls Holu na Novom Beogradu. Sajam Career Days je centralni događaj u oblasti zapošljavanja i razvoja karijere u našoj zemlji i njegov osnovni cilj je da mladim ljudima koji su na početku karijere pomogne da nađu (svoj prvi) posao. S druge strane, cilj sajma je i da kompanijama omogući da na jednostavan i efikasan način dođu do potrebnih kadrova. Ove godine na sajmu će učestvovati oko 60 kompanija iz različitih oblasti: bankarske ustanove, revizorske kuće, farmaceutske kuće, različite konsalting kompanije, IT kompanije, građevinske kompanije, javna preduzeća, medijske kuće i mnogi drugi. Career days svake godine poseti između sedam i deset hiljada ljudi.

Diplomatija: Smena na čelu Američke ambasade

Usred rasprave o tome da li bi nemačkom ambasadoru Andreasu Cobelu trebalo uskratiti gostoprimstvo u Srbiji, zbog izjava o povezanosti Kosova, Vojvodine i Sandžaka, zvanično je objavljena vest o smeni na čelu Američke ambasade u Beogradu. Bela kuća je saopštila da namerava da za novog ambasadora u Beogradu postavi Kamerona Muntera, sadašnjeg zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Pragu.

Iako su mediji poslednjih nedelja kritički razmatrali ponašanje aktuelnog američkog ambasadora Majkla Polta, njegov odlazak, međutim, potpuno je redovan i posledica je činjenice da mu tokom leta ističe trogodišnji mandat.

Isti, proceduralni razlozi doveli su, međutim, do jednog sasvim neobičnog efekta – u godini kada se rešava pitanje Kosova, koje SAD svrstavaju u jedan od svojih većih spoljnopolitičkih uspeha u poslednjih 15 godina, iz Ambasade u Beogradu odlaze skoro svi ključni ljudi. Osim Polta, iz Srbije, naime, odlazi i drugi čovek Ambasade Roderik Mur, kome je pripala dužnost da američke interese štiti u Podgorici. I u najosetljivijem, Političkom odeljenju, koje savetuje ambasadora, dolazi do gotovo potpune promene (ostaje samo jedan niži službenik), a sa funkcija odlaze i prvi i drugi čovek iz Odeljenja za štampu. Službovanje u Beogradu završavaju i šef Ekonomskog odeljenja i direktor USAID-a.

Novom ambasadoru Munteru zato neće biti nimalo lako da se snađe u čudnim koncima isprepletanom srpskom političkom životu, naročito zato što sa Srbijom do sada nije imao naročite veze. Istoričar po obrazovanju, bavio se uglavnom pitanjima Istočne Evrope, osim kratkog razdoblja, pre dolaska u Prag, kada je bio direktor tima za obnovu u iračkom gradu Mosulu (gde je dospeo kao prvi dobrovoljac koji se javio za službovanje u Iraku). Prethodno je bio zamenik šefa misije u Varšavi.

Od 1999. do 2001. Munter je bio direktor za centralnu, istočnu i severnu Evropu u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost.

Pre nego što je 1997. stigao u Vašington i ušao u vode diplomatije, Munter je imao zavidnu akademsku karijeru: predavao je evropsku istoriju na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (1982–1984) i rukovodio odeljenjem za evropske studije u Fondu XX vek u Njujorku (1984–1985). Rođen je u Kaliforniji 1954, pohađao je Kornel univerzitet u Itaki, Njujork, i univerzitete Frajburg i Marburg u Nemačkoj. Doktorirao je u oblasti moderne evropske istorije 1983. na Univerzitetu "Džon Hopkins" u Baltimoru, Merilend. Sa suprugom Merilin Vajt, konsultantom, specijalistom za neprofitno upravljanje, ima dvoje dece, Danijela i Anu. Sve one službe koje se pripremaju za doček i "obradu" novog američkog ambasadora, na internetu mogu pronaći i podatak da Kameron Munter obožava kučiće.

V. Didanović

Vojska: Pravo u oružanim sukobima

U Centru za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije, 16. aprila je počeo Kurs o pravu u oružanim sukobima. Ovo je prvi kurs na temu prava u oružanim sukobima u kome, pored srpskih, učestvuju i predstavnici iz zemalja u regionu – Crne Gore, Makedonije, Albanije i Hrvatske. Cilj kursa je sticanje osnovnih znanja iz međunarodnog humanitarnog prava i obezbeđivanje uslova za primenu njegovih odredbi u sistemu vojnog školstva i obuku komandi i jedinica. Trojica predstavnika Vojske Crne Gore, po dvojica iz Makedonije i Albanije, jedan oficir iz Hrvatske i 23 oficira iz Srbije će tokom dvanaestodnevnog tečaja biti u prilici da steknu osnovna znanja iz oblasti Međunarodnog humanitarnog prava i sagledaju ulogu prava u oružanim sukobima. Povodom početka regionalnog kursa, upriličeno je i otvaranje Malog internata, objekta za smeštaj polaznika kurseva koji je obnovljen zahvaljujući donaciji ambasada Kraljevine Holandije i Kraljevine Norveške, kao i uspešnim korišćenjem raspoloživih resursa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Pomoćnik ministra odbrane Snežana Samardžić-Marković ocenila je na otvaranju kursa da će regionalna saradnja u primeni međunarodnog humanitarnog prava u budućnosti imati još značajnije mesto i da predstavlja interes svih država. Predavači na kursu su instruktori iz Holandije, Norveške i Srbije, kao i predstavnici Visokog komesarijata UN-a za izbeglice i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Kurs je realizovan u organizaciji Centra za mirovne operacije Vojske Srbije, a u saradnji sa ambasadama Kraljevine Holandije, Kraljevine Norveške i Institutom za humanitarno pravo iz Sanrema.

J. L.

Raška: Struja i voda u centru grada

Prilikom rekonstrukcije gradskog parka u centru Raške došlo se do idejnog rešenja da se pored oluka postavljaju strujni ormarići. U krugu od stotinak metara u centru grada nabrojali smo osam takvih ormarića.

Kod građana Raške raspitali smo se o tom "fenomenu": Pravnik po struci Nikola Dugalić prokomentarisao je da "ovi strujni ormarići i oluci zaista bodu oči, nadam se da neće doći do nesreće, a i šta da komentaršem. Svaki laik zna da se to tako ne radi".

Elektrotehničar iz Raške Aleksandar Baćović na ovo rešenje je sa nevericom i čuđenjem odmahivao glavom i zaključio da "jeste tu upotrebljena izolacija, ali ko može da veruje struji i vodi u kombinaciji, svi znamo da je voda opasan provodnik i ostaje nam da se nadamo da neće doći do nesreće".

Rekonstrukcija gradskog parka koštala je million evra. Za radove, Opština Raška je podigla kredit na deset godina sa grejs periodom od dve godine, a deo tog novca otišao je i projektantu ovog rešenja.

P. Karanović

Beogradski laureati

Na svečanoj sednici u Starom dvoru 16. aprila u podne proglašeni su ovogodišnji dobitnici nagrada, koje već petu godinu zaredom dodeljuje Skupština grada, čime je i zvanično počelo rođendansko slavlje prestonice – Dani Beograda. Nagrade Grada su dodeljene u trinaest kategorija, a laureati su poneli i novčane premije u iznosu od 300.000 dinara. U kategoriji novinarstva nagrađen je Predrag Koraksić Koraks, karikaturista listova "Danas" i "Ekonomist". U sportu je najbolji mladi vaterpolista Filip Filipović, u oblasti nauke i pronalazaštva priznanje su dobili dr Ivica Stančić i prof. dr Ljiljana Tihaček-Šojić, koji su na Klinici za stomatološku protetiku izmislili novu vrstu proteze za zube.

Nagrađena

Dobitnik prve nagrade na 4. konkursu "Betina fotografija godine" je fotoreporter skopskog "Dnevnika" Slobodan Đurić za fotografiju Mače. Konkurs "Betina fotografija godine" postao je od ove godine međunarodna smotra najboljih novinskih fotografija koje su objavljivali mediji na području jugoistočne Evrope. Žiri je drugu nagradu dodelio Bojanu Velikonji, fotografu ljubljanskog "Dnevnika" za rad pod nazivom Protest, a treća nagrada je pripala Zoranu Petroviću, fotografu Novinske agencije Beta iz Kragujevca, za sliku Beskućnik. Nagrade će biti uručene 10. maja u Francuskom kulturnom centru u Beogradu, kada se otvara i izložba izabranih fotografija koje su poslate na konkurs.

Kišobran za sve

U šest vojvođanskih gradova – Novom Sadu, Pančevu, Zrenjaninu, Kovačici, Somboru i Subotici – 16. aprila počela je dvonedeljna manifestacija Dani autizma: Kišobran za sve. Reč je o tradicionalnoj manifestaciji u okviru koje će, kroz radionice, tribine, ulične akcije i medijska predstavljanja, javnost dobiti osnovne informacije o autizmu. Organizatori ove sveobuhvatne akcije su Vojvođansko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Društvo Novog Sada za pomoć osobama sa autizmom, Škola za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović" iz Novog Sada i Društvo defektologa Vojvodine.

Život Najbolja srpska teniserka, Jelena Janković, 15. aprila zvanično je postala sedmi reket sveta sa 2257 poena, i tako uznapredovala za dve pozicije na WTA (Women’s Tennis Association) listi u odnosu na prošlu nedelju. Jankovićevoj je najbolji plasman u karijeri donelo osvajanje turnira u Čarlstonu, koji se igrao za nagradni fond od 1,340 miliona američkih dolara, a u kome je u finalu savladala Ruskinju Dinaru Safinu sa ubedljivih 6:2, 6:2. Dvadesetdvogodišnja Jelena se probila 2004. godine, kada je osvojila svoju prvu WTA titulu na turniru u Budimpešti. Te godine je ostvarila 39 pojedinačnih pobeda, računajući i jednu u Atini, gde je kao jedina teniserka iz Srbije i Crne Gore nastupala na Olimpijskim igrama. U decembru 2004. proglašena je za najuspešniju teniserku u SCG. Sledeće godine plasirala se u tri finala na WTA turnirima, ne osvojivši nijedan. Uprkos neslavnom početku prošle godine, kad je od jedanaest odigranih izgubila deset mečeva, Jelena je tokom leta stigla do finala u Los Anđelesu. Na Otvorenom prvenstvu Amerike došla je do svog najboljeg plasmana na grend slem turnirima. Pobedila je devetu, šestu i četvrtu rangiranu teniserku, da bi na kraju u polufinalu izgubila od Žistin Enan. Prošle godine Jankovićeva je osvojila i jedan turnir u paru sa Kineskinjom Na Li. U 2007. godini osvojila je jedan od prvih turnira u sezoni – na Novom Zelandu. Plasirala se i u finale u Sidneju, izgubivši od Kim Klajsters sa 2:1 u setovima. Jelena je tenis naučila da igra sa devet godina u TK Crvena zvezda. J. L. Vreme zabluda: Mocartov efekat Preispitivanje jedne zanimljive naučne zablude nedavno je izazvalo interesovanje savezne vlade u Nemačkoj. Reč je o navodnom čudesnom uticaju muzike Volfganga Amadeusa Mocarta (1756–1791) na ljudsku inteligenciju. Početkom devedesetih godina raširilo se verovanje kako posle deset minuta slušanja Mocartove muzike može da vam poraste koeficijent inteligencije za osam do devet na Stenford-Bino skali. Taj efekat je prvi put uočen u kontroverznim istraživanjima američkih fiziologa Frensis Rojšer i Gordona Šoa iz 1993. godine, a kasnije je proširen i na muziku nekih drugih kompozitora. Fenomen je nazvan Mocartov efekat, a izuzetno ga je popularisala istoimena knjiga Dena Kempbela. Muzička industrija je ovo verovanje izuzetno koristila u svojim marketinškim kampanjama, a pojedine škole su uvele i specijalne programe za "opamećivanje" pomoću muzike. No, da li Mocartova muzika zaista povećava inteligenciju? Uprkos njegovoj popularnosti, većina dosadašnjih istraživanja nije uspela da potvrdi postojanje Mocartovog efekta. Kako bi razrešilo ovu dilemu, nemačko Savezno ministarstvo za nauku i razvoj okupilo je devetočlani naučni tim sastavljen od uglednih neurologa, fiziologa, muzikologa i filozofa, koji je predvodio filozof i muzičar Ralf Šumaher. Ova komisija je početkom meseca objavila rezultat svog istraživanja u kome je pokazala da Mocartov efekat ne postoji. Na osnovu analize čitavog niza naučnih studija i knjiga, komisija je ustanovila da nema dovoljno dokaza da bilo koja muzika direktno utiče na ljudsku inteligenciju. S. Bubnjević