Navigator:
Do viđenja u sledećem ratu

Prošle nedelje stanovnici Estonije imali su priliku da osete čari kamenog doba. Njihova zemlja bila je meta najvećeg do sada poznatog internet napada, odnosno "zatrpavanja" internet servera zahtevima na koje nisu bili sposobni da odgovore. Reč je bila o takozvanim DDoS napadima, o kojima smo već pisali. To je otprilike kao kada se u kafić u koji može da stane 50 ljudi, nagura njih dvesta, što onemogućuje kelnere da služe piće i obesmišljava ceo posao, naročito ako traje danima.

Problem Estonije je što je to zemlja koja je u Evropi najdalje otišla u razvoju elektronske administracije, a po internet bankarstvu nalazi se na drugom mestu u svetu, odmah iza SAD. Da, ali zašto je to problem? Recimo zato što je većina bankarskih ekspozitura u zemlji zatvorena budući da za njima nema potrebe, a građani i privreda sve obavljaju na mreži, eventualno podižu keš sa bankomata. Ako se sistem blokira, nema rezervnog rešenja. Nema lokalnog bankara ili papira na kojem piše sa koliko novca raspolažete. Ne možete da platite račun u radnji ili kafani (ne rade kartice), da uplatite porez, naplatite dug. Nijedna od čari informatičkog društva ne funkcioniše.

Estonci smatraju da je uzrok tome sukob sa Rusijom, zbog rušenja statue koja simboliše sovjetsku pobedu u Drugom svetskom ratu. Odnosi dve zemlje su se zategli, bilo je i demonstracija, a kada se činilo da su se stvari sredile, usledili su napadi na estonski internet. Rusi, naravno, poriču da sa ovim imaju ikakve veze, mada se ne trude da u tome budu preterano uverljivi. Napadi su suviše uspešni i dobro izvedeni da nikome nije mnogo neprijatno ako mu se pripisuju.

Čim je krenula gužva, a Estonija objavila da je u problemu, u Talin su doletela dva predstavnika NATO-a, stručnih za kompjutersko ratovanje. Nije da su bili od pomoći, ali su pružali podršku i celom događaju dali na značaju.

Sada se otvorilo nekoliko ozbiljnih pitanja. Najpre, ako iza napada izvedenih sa velikog broja servera širom sveta, zaista stoji Rusija, onda je to prvi slučaj ozbiljnog kibernetičkog rata. To je, smatra se, bolja opcija. Mnogo je gore ako Rusi sa ovim nemaju nikakve veze, jer su napadači u tom slučaju neki teroristi koji su Estoniju izabrali kao zgodnu metu za isprobavanje svojih moći, dok glavni udar tek pripremaju.

Vrlo je interesantno i to da su predstavnici EU-a, čiji je Estonija član, od vlasti u ovoj zemlji zahtevali da ne prekida komunikaciju sa svetom, uprkos svemu (Estonija je u jednom momentu odvezala svoju mrežu sa interneta, ne bi li sprečila dalje zatrpavanje spolja). Estonci su im odgovorili da drugog rešenja nije bilo jer su napadi uvećali saobraćaj ne nekoliko hiljada već više od milion puta, na šta nije bilo moguće odgovoriti nijednim poznatim sredstvom osim vađenjem štekera iz zida. Sada se razmatraju mogući sistemi zaštite, mada svi stručnjaci tvrde da efikasan odgovor na ovako organizovan napad (i takvih razmera) još ne postoji.

Zoran Stanojević