Kosovski pregovori:
U raljama okolnosti

Vlada Srbije zatražila je nove pregovore o Kosovu, dok veliki o toj temi pregovaraju u atmosferi povećavanja uloga

Najteže pitanje na dnevnom redu u prvoj nedelji mandata nove srpske vlade.

Vlada Srbije uputila je u petak 25. maja generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu Inicijativu Republike Srbije za otpočinjanje nove faze pregovora o statusu Kosova i Metohije. Predlaže se da predstavnici Republike Srbije i predstavnici privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji pregovaraju do sporazumnog rešenja statusa Kosova i Metohije. Traži se da međunarodni faktori obezbede odgovarajuću proceduru i omoguće adekvatan vremenski okvir bez veštačkog nametanja rokova.

Vlada kaže da pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, koji su vođeni u periodu od 21. februara 2006. do 10. marta 2007. godine, nisu doveli do sporazumnog predloga rešenja, već do potpuno neprihvatljivog Ahtisarijevog Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova. Vlada ukazuje svim članicama Ujedinjenih nacija i svetskoj javnosti da je jasno nameravani ishod tog Sveobuhvatnog predloga davanje nezavisnosti jednoj pokrajini u sastavu Republike Srbije kao demokratske međunarodno priznate države i članice UN-a, i da to vodi u kršenje Povelje UN-a i odgovarajućih rezolucija Saveta bezbednosti (1160, 1199, 1203 iz 1998. godine i 1239 i 1244 iz 1999. godine). Formalni predlagač te inicijative su Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, a toj odluci Vlade prethodile su konsultacije predsednika Srbije Borisa Tadića, premijera Vojislava Koštunice, ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića. Sa unutrašnjopolitičkog stanovišta gledano, ta inicijativa je zanimljiva najpre po tome što je Kosovo, tema važna za budućnost nove srpske vlade, došlo na dnevni red u prvoj nedelji vladinog mandata i što je potez povučen uz saglasnost dve glave egzekutivne vlasti i što je to usledilo posle nekoliko znakova nesporazuma (ostavka Leona Kojena na mesto predsedničkog savetnika zbog pregovora sa Austrijancima bez njegovog znanja, kao i njegovo kasnije odbijanje da prihvati mesto državnog sekretara zbog neslaganja sa izborom novog ministra spoljnih poslova).

SANKT PETERBURG, G8: Beogradu ne preostaje ništa drugo do da čeka reakcije na tu inicijativu za nastavak pregovora, na samit G8 u junu – i na kraj američkog predsedavanja u SB UN-a.

Ruski predsednik Vladimir Putin i američki Džordž Buš u telefonskom razgovoru prošle nedelje najavili su da će nastaviti dijalog i o Kosovu na junskom samitu šefova država i vlada Grupe osam koji se od 6. do 8. juna održava u nemačkom Hajligendamu kod Rostoka. Kosovo se pominje kao jedna od tema u atmosferi povećavanja uloga, ili u interpretaciji američko-ruskog peterburškog Komersanta "usvajanja jezika ultimatuma", posle sporova oko razmeštaja američkih radara u Poljskoj i Češkoj, sporova oko ugovora o konvencionalnom naoružanju, pa i ruske probe raketnog sistema Iskander M na poligonu Kapustin Jar i probnog lansiranja nove interkontinentalne balističke rakete RS-24 sa desetak zasebnih, individualno navođenih bojevih glava, koja je letela 5500 kilometara, od kosmodroma u Plesecku, severoistočno od Moskve, do cilja na poligonu Kura na Kamčatki.

Pre toga, 23. maja, Putin se tokom dvodnevne posete Austriji ponovo usprotivio nametanju rešenja za Kosovo, ističući da je stav Moskve jasan, pošten, iskren i opravdan, da se temelji na principima međunarodnog prava, uključujući i poštovanje teritorijalnog integriteta i dosadašnjih odluka Saveta bezbednosti UN-a, posebno rezolucije 1244. Ponavljao je da ako neko želi da menja te principe međunarodnog prava, to je moguće, ali ne tako što bi se to nametnulo jednoj od strana u sukobu. Naglašavao je da bi promenjeni principi međunarodnog prava imali univerzalan karakter.

Premijer Koštunica će se po svoj prilici sastati sa Putinom na marginama međunarodnog ekonomskog foruma koji će biti održan od 8. do 11. juna u Sankt Peterburgu. Taj "ruski Davos" sledi posle samita zemalja članica Grupe osam, a na čijem dnevnom redu će verovatno biti i pitanje Kosova i posle koga će se znati nešto više. Pre toga, 30. maja u posetu Beogradu iz Moskve dolazi brojna političko-privredna delegacija, koju će predvoditi Georgij Poltavčenko, predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina za Centralni federalni okrug, i Vladimir Titov, zamenik ministra spoljnih poslova zadužen za odnose sa evropskim zemljama.

SVAKODNEVNO: U ekspozeu prilikom formiranja nove srpske vlade Koštunica je 15. maja obavestio skupštinu da je Srbija od početka formiranja dosadašnje vlade intenzivno i svakodnevno sarađivala sa Rusijom na formulisanju usaglašene politike za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije; da je više sastanaka predsednika Vlade i predsednika Republike Srbije sa najvišim zvaničnicima Rusije znatno doprinelo definisanju zajedničkog stava da se mora poštovati međunarodno pravo i da se Srbiji ne može, protivno Povelji UN-a, oteti 15 odsto njene teritorije. Ponovio je da je Rusija jasno saopštila da je za nju neprihvatljiva nova rezolucija SB-a koja ne bi počivala na postojećoj Rezoluciji 1244, odnosno koja ne bi potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i nepovredivost njenih međunarodno priznatih granica.

U Hamburgu, na sastanku ministara spoljnih poslova EU-a i Azije koordinator evropske spoljne i bezbednosne politike Havijer Solana nije uspeo da ubedi kineskog ministra spoljnih poslova Janga Ečija da podrži plan za nadgledanu nezavisnost Kosova, i ovaj je poručio da i Peking želi rešenje za budući status Kosova koje bi bilo prihvatljivo i za Srbe i za Albance. Predstavnica za štampu kineskog Ministarstva spoljnih poslova Đijang Ju kasnije je ponovila da i dalje ne prihvata objašnjenje NATO-a da je kineska ambasada u Beogradu greškom razorena 7. maja 1999. godine, tokom bombardovanja SR Jugoslavije. Amerikanci su nastavili da rade u korist kosovske nezavisnosti. Specijalni američki izaslanik za Kosovo Frenk Vizner izjavio je prošle nedelje da SAD intenzivno rade sa svojim saveznicima u Savetu bezbednosti na obezbeđivanju šire podrške za novu rezoluciju o Kosovu koja bi otvorila vrata nadgledanoj nezavisnosti.

Ruski ambasador pri UN-u Vitalij Čurkin je, međutim, u petak izjavio da se u Savetu bezbednosti ne vode nikakvi pregovori o američkom nacrtu rezolucije za Kosovo, jer su na nedavnom sastanku posle sednice Saveta bezbednosti identifikovane osnovne razlike, pa pregovori u Njujorku nemaju smisla dok se ti problemi ne prevaziđu.

I neke zapadne diplomate su saopštile da u tri susreta eksperata i ambasadora država članica Saveta bezbednosti UN-a nije bilo napretka u prevladavanju razlika između Rusije i grupe zapadnih država predvođenih SAD.

POKUŠAJI: Zapaža se neuspeh u pregovorima u Moskvi između američkog državnog sekretara Kondolize Rajs i ruskog predsednika Vladimira Putina, "ledeni" samit Rusije i EU-a u Samari, kao i nove komplikacije u odnosima Rusije i Londona.

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić je u jednoj izjavi ukazao na to da je na dva važna sastanka, na onom Vladimira Putina i Kondolize Rajs, a zatim Putina i Angele Merkel, konstatovano da je Rusija dosledna u poštovanju Rezolucije 1244 u želji da dođe do kompromisa koji će prihvatiti i Beograd i Priština, i da je vlada Srbije izuzetno zahvalna Rusiji na tome i da želi da se što više članica SB UN-a približi toj poziciji.

Predsednik Srbije Boris Tadić na samitu jedanaest od ukupno osamnaest država srednje Evrope u Brnu pozvao je Evropsku uniju da podrži teritorijalni intergitet Srbije, ocenivši da je pitanje Kosova i Metohije najkrupniji politički i bezbednosni problem čitavog regiona jugoistočne i centralne Evrope, a samim tim i Evropske unije.

Sa istim ciljem predsednik Tadić u utorak boravi u radnoj poseti Italiji, koja je, sudeći po poslednjim izjavama svojih zvaničnika, zaoštrila stav o Kosovu na štetu Srbije i umesto kompromisa počela da podržava Ahtisarijev plan. Na pitanje novinara da li je i nedavna izjava šefa italijanske diplomatije u prilog nezavisnosti Kosova znak da je zvanični Rim promenio stav kad je reč o rešavanju statusa te pokrajine, Prodi je odgovorio da nije promenjen stav Italije, već su promenjene okolnosti.

U REGIONU: Primetno je da se Evropljani povinuju američkom planu, a radi se na tome da se plan podrži i u regionu. Tokom prve posete novog ministra spoljnih poslova Srbije Jeremića Bosni i Hercegovini, koncipirane tako da pokaže da je regionalna stabilnost važan prioritet srpske vlada, isticana je privrženost celovitosti država i sa odobravanjem je primljena izjava bosanskohercegovačkog ministra spoljnih poslova Svena Alkalaja da je za Sarajevo prihvatljivo rešenje o kome se slože Beograd i Priština.

Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski je, međutim, uz ne baš mnogo uvijanja i manevara nagovestio da bi Makedonija priznala nezavisnost Kosova. On je rekao da će, ako u Savetu bezbednosti UN-a ne bude doneta rezolucija o statusu Kosova, a SAD i EU jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, Makedonija kao zemlja kandidat za članstvo u EU-u i NATO-u pri donošenju vlastite odluke uzeti u obzir zajedničku politiku svih struktura. U Beogradu se nagađa kakva će izjava doći iz Podgorice.

SKICA ODGOVORA: Na pripremu američke rezolucije reagovao je prošle nedelje premijer Koštunica, rekavši da američki predlog predstavlja direktno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i osnovnih načela međunarodnog prava. On je najavio da bi Vlada Srbije odmah poništila svaki akt kojim se na teritoriji Srbije stvara druga država, a da bi za Vladu Srbije, kao i za sve ostale državne institucije, pokrajina Kosovo i Metohija bila sastavni i neotuđiv deo Srbije.

Poručio je da svaki građanin Srbije u pokrajini mora dobro da zna da jednostrana nezavisnost jednostavno ne postoji i ne znači ništa za Srbiju, da je i do sada bilo više jednostranih akata albanskih separatista koji nemaju nikakav značaj za državu Srbiju, te da svaki građanin Srbije na Kosovu i Metohiji treba u potpunosti da odbaci i ignoriše te protivpravne i nevažeće akte i da zna da je pokrajina sastavni i neotuđiv deo Srbije. Uveravao ih je da su oni punopravni građani Srbije i da su njihova vlada, njihova skupština i sve njihove državne institucije, saglasno Ustavu Srbije, u Beogradu. Podsetio je da državne institucije imaju obavezu da brinu o njihovom zaposlenju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i svim ostalim segmentima života i da je, između ostalog, i zato formirano Ministarstvo za KIM.

Milan Milošević