"Strana iskustva i domaća praksa"; "Vreme" br. 857

Meni je žao što se u tekstu Miloša Vasića stvari pojednostavljuju i polazi se od pretpostavke da je Srbija ovde bitna i da se zna njeno mesto u današnjem svetu. Neće biti kontrole (bogami, ni finansijske ni bilo koje druge) a niti bilo kakvog efikasnog uvida nad bilo kakvim supervizorima/menadžerima nacionalne bezbednosti, a kamoli njihovim zajednicama, sve dok se na potpisanim salvetama posle poslovnih ručkova nalaze otisci "burazerskih" i "zemljačkih" prstiju. Mislite li, časni g. Vasiću, da se išta važnije za sudbinu domaje može odlučiti a da se ne konsultuje Akademija (naučna zajednica), pametne javne glave i svi oni izabrani na javne poslove...? Mislite li stvarno da se o tako važnim pitnjima samo konsultuju oni koji su vojsku služili u specijalnim službama...?

Bojan Tošić, elektronskom poštom