---

Srbija i Kosovo >

Šta li konta Kontakt grupa

Ahtisarijev plan propao, počinje priprema pregovora... Skupština Srbije donosi novu rezoluciju koja ovlašćuje novi pregovarački tim... A četrnaesti zahtev Tajvana da uđe u UN odbijen...

Tačno pre godinu dana, 24. jula 2006, u Beču je bila jedina sesija u okviru godinu i po dugih pregovora u okviru Ahtisarijevog posredovanja u razgovorima o statusu Kosova.

Pregovori koje je godinu i po dana vodio Ahtisari očito su propali, a na vidiku su novi i Skupština Srbije je u utorak po podne 24. jula počela raspravu o rezoluciji koja treba da definiše instrukcije za obnovljeni srpski pregovarački tim i da podrškom iskaže pretežnu političku volju u Srbiji.

Pre okončanja januarskih izbora Ahtisari je u "vakuum vlasti" u Beogradu doneo papir za koji je rekao da predstavlja fer predlog, koji je 14. februara odbila Skupština Srbije. Pregovarački tim je na taj papir u poslednjoj rundi Ahtisarijevog posredovanja od 21. februara do 2. marta ove godine stavio stotine amandmana; srpska strana je potom uspela da se izbori za slanje posmatračke misije na Kosovo početkom maja; a 25. maja Vlada je pismom generalnom sekretaru UN-a zatražila nove pregovore. Ahtisarijev predlog je dospeo u Savet bezbednosti gde američko-evropski sponzori kosovske nezavisnosti prave pet varijanti iste rezolucije i naravno ne uspevaju da ponište rezoluciju SB-a 1244, ni da proguraju tezu da je Kosovo jedinstven slučaj niti da zakažu nove formalne pregovore s poznatim ishodom. U interpretacijama ima raznih špekulacija o tome šta će se dalje raditi, no izgleda da u zapadnoj štampi vlada izvesna depresija: "Indipendent" – "budući status Kosova potpuno neizvestan, situacija u toj pokrajini i u procesu određivanja njenog statusa je haotična, ali će biti još haotičnija"; "Gardijan" – "pregovori sramotno obustavljeni, Putin ledeno pročitao blef..."

Vlada Republike Srbije usvojila je u ponedeljak 24. jula "Predlog rezolucije o neophodnosti pravednog rešavanja pitanja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija" i dostavila ga Skupštini. Svoje nacrte rezolucije ranije su podnosili SRS i LDP, ali skupština je razmatrala vladinu rezoluciju usaglašenu u prethodnim konsultacijama. Jedino su poslanici LDP-a i poslanik koalicije albanskih stranaka Riza Halimi najavljivali da neće glasati za vladinu rezoluciju, a poslanici Saveza vojvođanskih Mađara najavili da će biti uzdržani.

Premijer Koštunica izdvaja tri elementa nove skupštinske rezolucije kao ključna: prvi, da se izričito potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, drugi, da je rešenje u suštinskoj autonomiji za Pokrajinu, i treći, koji je posebno važan, da se u Rezoluciji nigde ne pominje nezavisnost Kosova i Metohije.

U tački 1. nove skupštinske rezolucije kaže se da je Kosovo i Metohija neodvojiv deo države Srbije na osnovu važećih i opšteobavezujućih ustavnih i međunarodno-pravnih dokumenata. Svaki pokušaj rešenja kojim bi se prekršila ova osnovna načela bio bi proglašen ništavnim i opasnim po opstanak države Srbije. Očito, vidljivo je verbalno zaoštravanje u odnosu na prethodne rezolucije jer kad se nešto proglasi opasnim po opstanak države to proizvodi veoma specifične obaveze za državne organe.

JEDNOSTRANO: Ministri spoljnih poslova EU-a zaključili su u ponedeljak da je proces rešavanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN-a propao zbog protivljenja Rusije i najavili ulazak u fazu C, koja podrazumeva 120 dana razgovora u okviru Kontakt grupe, čak i bez Rusije, ako ona odbije da učestvuje u daljem procesu (Rusija će učestvovati u radu Kontakt grupe).

Ponavljaju se pretpostavke (očito i kao oblik pritiska) da može uslediti jednostrano priznanje kosovske nezavisnosti od strane Amerike, a iz međunarodne birokratije se širi pretpostavka da bi tu nezavisnost priznalo čak 60 država. Špekuliše se s tim da Savet EU-a traži način kako da pošalje misiju EU-a za pravosuđe i policiju i bez nove rezolucije Saveta bezbednosti. Jedna od tih špekulativnih varijanti govori o tome da bi privremeni organi vlasti u Prištini mogli da pozovu EU da pošalje svoju misiju, a druga je da se Rezolucija 1244 tumači slobodno i da, na osnovu nje, EU razmesti svoju misiju. Preovlađuje ipak stav da će Evropljani očekivati da njihov angažman odobri SB.

Narodna skupština Republike Srbije rezolucijom ističe da bi jednostrano priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova imalo nesagledive posledice po regionalnu stabilnost, pa obavezuju vladu i sve državne organe da blagovremeno i energično odgovore na svaki nagoveštaj ili čin bilo kojeg međunarodnog subjekta koji bi bili usmereni na jednostrane akte povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Ovo se posebno odnosi na pretnje i eventualne akte jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Najavu Agima Čekua da će Kosovo proglasiti nezavisnost 28. novembra ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić karakteriše kao znak frustracije zbog neuspeha Ahtisarijevog projekta i poziva kosovske Albance da se pripreme za pregovore. Kosovski Albanci su posle susreta s Kondolizom Rajs tu svoju najavu odložili.

Predsednik Tadić je sa skupštinske govornice konstatovao kako se po intencijama sponzora kosovske nezavisnosti jedna strana (srpska) kažnjava zbog primene nasilja, a da se druga (kosovskih Albanaca) nagrađuje (obećavanjem nezavisnosti) samo da ne bi pribegla nasilju. Tadić je ukazao i na činjenicu da je s Kosova proterano 200.000, a da se od 1999. godine do danas, prema zvaničnim podacima UNHCR-a, na Kosovo vratilo samo 7100 Srba...

Predsednik Tadić je sa skupštinske govornice kosovske Albance pozvao na uzdržanost, a premijer Koštunica, osvrćući se na pretnje albanskih separatista ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost, da je međunarodna zajednica obavezna da na ovu brutalnu ucenu i pretnju masovnim terorom odgovori jasnom i čvrstom porukom i očuva mir u Pokrajini.

KAKO ĆE REAGOVATI: Važan deo rezolucije odnosi se na delovanje Vlade i ostalih državnih organa. Od svih država članica Ujedinjenih nacija Skupština zahteva da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da preduzme sve mere koje mu stoje na raspolaganju, na osnovu obavezujućih dokumenata Ujedinjenih nacija, i da spreči kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

Vlada Republike Srbije se obavezuje da deluje u pravcu ostvarenja ovih zahteva Narodne skupštine Republike Srbije, a mnogo se raspravlja o tome kako će delovati.

Kada se ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić prošle nedelje o rezoluciji konsultovao s predstavnicima parlamentarnih stranaka, Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, kazao je novinarima da su radikali insistirali na tome da se posebno istakne činjenica da Kosovo i Metohija uvek mora biti tretirano kao deo teritorije Srbije. Oni, ali i LDP su u Skupštini insistirali da se preciznije formuliše reagovanje srpske države u slučaju jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova. Vučić pominje da ne bi trebalo da važe bilo kakve transportne, vozačke dozvole, ili bilo kakva dokumenta tog nezavisnog Kosova na teritoriji Srbije. Radikali su tražili da Vlada kaže kako će reagovati, a ne samo da će reagovati, a Nikolić se sarkastično šalio kada je rekao kako se boji da nas Vlada ne uvede u rat. Oni su pominjali i to da se onima iz SAD i EU-u stavi u izgled i prekid diplomatskih odnosa. Tomislav Nikolić je sa skupštinske govornice prigovarao da ne sme biti saradnje sa NATO-om, da dakle ne smemo ljutiti Rusiju na koju se Srbija oko Kosova oslanja.

Posle posete šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera Beograd nije podigao ton, kao što je to bio slučaj posle posete pomoćnika američkog državnog sekretara Frida, mada se to moglo očekivati na osnovu Kušnerovog ličnog mišljenja koje je on ovde izneo o tome da Srbija ne može postati članica Evropske unije pre nego što bude rešeno pitanje Kosova. Slučaj Kipra, kaže on, ipak možda može, ako se hoće.

U Beogradu su se do sada oslanjali na izjave raznih briselskih političara da su proces srpskih evrointegracija i kosovsko pitanje potpuno odvojeni, a koliko juče je složno odbačena ponuda Amerikanaca da Srbija, ako se odrekne Kosova, za nagradu ubrzano dobije evropsku člansku kartu. Kod evropskih političara (Barozo) rešavanje kosovskog pitanja indirektno se sve češće ipak povezuje s procesom pridruživanja.

Predsednik Srbije Boris Tadić usprotivio se zahtevima da se rezolucijom navede koje bi mere Srbija preduzela prema državama koje bi eventualno bilateralno priznale nezavisnost Kosova. On smatra da bi Srbija na taj način usvojila gubitničku politiku i kao sportista podseća da nijedan tim ne predviđa šta će da radi kada izgubi utakmicu, već da radi na tome da je dobije. On smatra da skupštinska rezolucija treba da još jednom definiše politiku Srbije u procesu rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije, da pokaže da iza te politike stoje sve državne institucije, što je značajna poruka međunarodnim političkim činiocima.

Tadić je ponovio da se Srbije zalaže da se do kompromisnog rešenja za Kosovo dođe diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima, a ne ratom i novim nasiljem. Podržavajući tezu da se u slučaju negativnog ishoda mora reagovati, Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, naglašava da Skupština Vladi ipak treba da ostavi odrešene ruke u pogledu brzine i oštrine reagovanja. Koštunica se samo donekle izjasnio o mogućem stepenu političkog i diplomatskog reagovanja kada je rekao: "U svakom slučaju, sve države koje hoće da imaju normalne i prijateljske odnose sa Srbijom moraće, kada se radi o našoj državi, da poštuju Povelju UN-a i dokumente SB-a koji garantuju nepromenljivost međunarodno priznatih granica i teritorijalnu celovitost Srbije." On je naglasio da bi posebno bilo važno da se države članice NATO-a, koje su bez odobrenja SB-a bombardovale Srbiju, striktno pridržavaju Povelje UN-a i Rezolucije 1244, kako se ni na jedan način ne bi dovelo u vezu bombardovanje Srbije sa pokušajem da se proglasi nezavisnost Pokrajine.

SRPSKA PONUDA: U tački 2. se konstatuje da je Republika Srbija spremna da otpočne novu fazu pregovora oko pronalaženja najpovoljnijeg rešenja za Kosovo i Metohiju imajući u vidu svoje temeljne državne interese, legitimne interese albanske nacionalne manjine u Pokrajini, opšte interese osiguranja regionalne stabilnosti, kao i perspektivu mirne i prosperitetne budućnosti svih svojih građana.

Kao srpski predlog kompromisnog rešenja pominje se onaj o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije. Premijer Koštunica i ministar Samardžić su u osnovnim crtama skicirali srpski predlog o suštinskoj autonomiji za Kosovo. Koštunica kaže da je ovo rešenje, razrađeno i razvijeno, sadržano je u Platformi državnog pregovaračkog tima koja je usvojena još početkom 2006. godine. On kaže da Srbija poziva evropske države koje za svoje nacionalne manjine imaju razvijene sisteme autonomija da nam kažu: "Evo, mi smo ovako rešili pitanje naše nacionalne manjine, zašto Srbija ne preuzme isti takav model?" Unapred daje odgovor da je Srbija spremna da prihvati svaki oblik autonomije koji danas postoji u Evropi. Jovanović (LDP) nasuprot tome kaže da su to novi pregovori sa starom platformom.

Predsednik Tadić je konstatovao da je državni pregovarački tim do sada bio oslonjen na Platformu, uz punu podršku Skupštine, dosledno zastupao uspostavljanje suštinske autonomije za južnu pokrajinu Srbije, u skladu sa odredbama Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Od zainteresovanih međunarodnih činilaca traži se da zajedno sa predstavnicima Republike Srbije obezbede prave pregovore između predstavnika Republike Srbije i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji. Traži se da novi pregovori budu otvoreni u pogledu ishoda i trajanja, uz poštovanje osnovnih načela i normi međunarodnog prava.

Posle povlačenja nacrta nove zapadne rezolucije o Kosovu iz procedure Saveta bezbednosti, u Beogradu je bilo vidljivo i podozrenje zbog pokušaja da se odlučivanje prebaci u Kontakt grupu u kojoj Rusija nema pravo veta, što se posebno naglašava u zapadnim medijima. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 14. jula da je rad na određivanju statusa Kosova i Metohije premešten u Kontakt grupu, ali da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN-a ostaje na snazi. Koštunica je u Skupštini inače konstatovao da Kontakt grupa nikada nije usvojila Ahtisarijev plan. I Vlada Srbije izričito insistira da se novi pregovori vode pod isključivim mandatom Saveta bezbednosti.

Koštunica u Skupštini kaže da je prirodno očekivanje da u novom pregovaračkom procesu neće učestvovati Marti Ahtisari i da je njegova uloga završena sa povlačenjem iz SB-a rezolucije koja se zasnivala na njegovom planu i da je time konačno završena Ahtisarijeva era i njegov plan je sada deo prošlosti. Poslednju tvrdnju osporiće Čedomir Jovanović upozorenjem da je i Rezolucija 1244, na koju se Srbija poziva, Ahtisarijevo delo.

I predsednik Tadić naglašava da Kontakt grupa ne može donositi konačnu odluku o statusu Kosova, već da to može uraditi samo Savet bezbednosti. On ocenjuje da Srbiju čekaju vrlo teški dani i pregovori kojima se još ne zna ni forma, ni ko će ih voditi, pošto to tek treba da definiše, po njegovoj pretpostavci, Kontakt grupa.

Kontakt grupa se sastaje u Beču 25. jula da bi pokušala da definiše kako će biti organizovani pregovori Beograda i Prištine, koje su osnovne postavke tih pregovora i ko će u njima posredovati. Ono što je sada već gotovo izvesno, to je da u novim pregovorima neće učestvovati dosadašnji izaslanik generalnog sekretara UN-a Marti Ahtisari.

Skupština Srbije se zalaže za to da nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji usledi tek posle završenih pregovora.

Premijer Koštunica u Skupštini kaže da se ne može isključiti mogućnost da pojedine države priznaju kosovsku nezavisnost, ali da bi to predstavljalo kršenje odluka SB-a, rušenje autoriteta svetske organizacije i opasan scenario podrivanja osnovnih pravila savremenog sveta. Aktuelna zbivanja pokazuju da prekrajanje sveta ne ide baš tako lako, to jest da zagovornicima jednostranog priznanja put baš i nije sasvim čist. Evropski komesar Ren naglašava da je bolje da se pitanje statusa Kosova rešava procesom koji je uređen, nego vođen unilateralnim deklaracijama ili pretnjama vetom. Bilt uz mnogo ograda kaže da dosadašnja iskustva s jednostranim priznanjima nisu baš najsrećnija. Španija insistira da svaka odluka vezana za budući status Kosova mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN-a. Četrnaesti pokušaj Tajvana, po snazi ekonomije osamnaestog i kao investitora sedmog na svetu, odvojenog od Kine posle građanskog rata 1949, da se pridruži Ujedinjenim nacijama odbijen je 24. jula, uz pozivanje na rezoluciju iz 1971, kada je priznanje "svičovano" s Tajvana na Kinu. Neka vrsta kineske rezolucije 1244. Ali to su ipak zakoni većih brojeva...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---