"Tiranija anonimnosti"; "Vreme" br. 863

Svako se češka po potrebi, a Nebojša se Krstić, prema potpisu – u ulozi državnog funkcionera, plaćenog parama građana, javno češe po mestu povređene sujete. Dokačilo ga lično, a on odmah, lekar, savetnik za medije, dijagnozu – bolest je to!

I to višestruka bolest. S jedne strane, zamislite, drugovi, ima takvih koji žele da se i njihov glas čuje, namesto da pažljivo slušaju šta im Vlast i Savetnici govore, te da sve to odobravaju i poslušno klimaju glavom.

Internet, uostalom, treba da služi samo Poznatima i Priznatima (pa ko svojim radom, ko po drugim zaslugama) nije to za anonimuse. Uostalom, ima li takvih koje je "krenulo u životu", a da, kada pogledaju oko sebe, ne pomisle da je sve to napravljeno zarad njih, te da svaki upliv "anonimusa" osećaju kao "neprijateljski akt".

S druge strane, bolest se oličava sistematskim napadom na nekog "pojedinca" (a svi nekako naslućujemo o kome je reč). Izgleda da kada pojedinac ima više od jednog neistomišljenika, to je "dogovor" i "sistematska obrada". Što reče onaj iz vica o vožnji autoputem u suprotnom smeru – Kakvi jedan! Stotine!

Miloš Stanojević, elektronskom poštom