Moskva: Putin za premijera

Vladimir Putin, predsednik Rusije, nagovestio je da postoji način da on ostane na vlasti i u sledećem mandatu, ali ne na mestu predsednika, jer po Ustavu nema pravo da se tri puta kandiduje, ali ga zato ništa ne sprečava da bude premijer te zemlje. Putin je ovo izjavio na kongresu stranke Jedinstvena Rusija, rekavši da će biti nosilac liste stranke na decembarskim parlamentarnim izborima. "Predsedavanje Vladom je realistična ideja", rekao je Putin na partijskom kongresu dodavši da je "još rano" da se raspravlja o njegovoj kandidaturi za premijera, ali da bi on bio spreman da se prihvati tog posla pod dva uslova: da stranka Jedinstvena Rusija pobedi na izborima i da na mestu predsednika države od proleća 2008. godine, kada se održavaju predsednički izbori, bude "pristojna, kompetentna i efikasna osoba sa kojom bi radio". Analitičari smatraju da je pobeda Putinove stranke na izborima očigledna i neminovna, a da će sledeći predsednik biti obavezan da bude predusretljiv, jer će ga imenovati lično Putin. Mnogobrojna nagađanja u štampi šta tačno znači "plan Putin" menjaju se gotovo svakodnevno: do juče, analitičari su nagađali da će Putin napraviti političku pauzu na mestu predsednika državnog energetskog giganta Gasproma. Prema drugim teorijama, sadašnji premijer Viktor Zubkov mogao bi da preuzme predsedničku funkciju 2008. godine, da bi je posle četiri godine vratio Vladimiru Putinu. Tu teoriju izneo je predsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta, dok je portparol te institucije Sergej Mironov, blizak Putinov saradnik, rekao prošle nedelje da je sasvim moguće da će Zubkov postati sledeći predsednik: "Zašto da ne, to bih u potpunosti odobrio, to je sasvim moguće, sve zavisi od toga kako on radi svoj premijerski posao i od njegovih želja u tom trenutku." Mironov je poznat po svom zalaganju za promenu Ustava: "Ustav će biti promenjen u toku narednog predsedničkog mandata (2008–2012) tako će da svakom sledećem predsedniku biti omogućeno da služi narodu sedam umesto četiri godine." Putin, čija popularnost u Rusiji premašuje 70 odsto stanovništva koje mu veruje, iznenadio je javnost postavljajući za premijera Zubkova, 66-godišnjeg šefa odseka za sprečavanje pranja novca. Putin je tada rekao da je Zubkov jedan od petorice koji bi mogli da ga naslede; imena ostalih nije naveo. Jedan od mogućih naslednika iz redova opozicije (stranka Druga Rusija) biće Gari Kasparov, bivši svetski šahovski šampion.

Beč: Napadač Bosanac

Austrijska policija saopštila je da je uhapšen muškarac koji je navodno pokušao da uđe u Ambasadu SAD sa ruksakom punim nekakvih eksera i ekplozivom. Policija tvrdi da je taj čovek sa ručno izrađenom bombom pokušao da prođe neopaženo, ali kada su se oglasili detektori za metal, on je panično pokušao da pobegne. U trku je odbacio ranac sa ekplozivnom napravom i nastavio da beži ulicom, ali nije daleko odmakao – policija ga je stigla u neposrednoj blizini ambasade. "Stručnjaci za bombe pronašli su u rancu dve ekplozivne naprave koje su izgledale kao ručne granate", izjavila je Doris Edelbaher, portparolka bečke službe bezbednosti i antiterorističkog biroa. "Torba je bila prepuna eksera, što je moglo da izazove veliku štetu u obližnjem stambenom bloku. Stručnjaci još ispituju da li je naprava mogla da eksplodira", kaže ona. Austrijska televizija je emitovala prilog sa informacijom da je u rancu bilo najmanje kilogram eksera i da niko nije povređen u tom incidentu. Policija nije otkrila identitet napadača, ali je objavljeno da "ima 42 godine, bosanskog je porekla sa mestom boravka u južnom delu Austrije, govorio loš nemački jezik", a kako dalje navodi portparolka službe bezbednosti, "osumnjičeni je zasad dao samo konfuznu izjavu". Incident se desio u ponedeljak 1. oktobra blizu podneva, a odmah potom policija je mobilisala sve moguće jedinice koje su joj bile na raspolaganju – vatrogasce, tim za uništavanje mina, službu hitne pomoći i pse. Dan posle, jedinice su i dalje partolirale ovim delom grada Beča.

Hodeida: Lava ubila šestoricu

Na ostrvu Džabal al Tar u Crvenom moru proradio je vulkan, čija je užarena lava sagorela šestoricu jemenskih vojnika. Najugroženiji su, prema saopštenju vojne komande ostrva, vojnici u ostrvskom garnizonu, i pokrenuta je akcija njihovog spasavanja. Evakuisani vojnici, prebačeni u lučki grad Hodeida u Jemenu, kažu da su vojnici trenutno umrli: "Četvorica naših drugara nastradala su od lave", kaže jedan od preživelih. Tela preostale dvojice vojnika pronađena su u moru, i igrom slučaja pronašla ih je kanadska fregata koja se pridružila potrazi zajedno sa drugim NATO brodovima koji su krenuli u Suecki kanal. Prema izveštaču AFP-a, ranjeno je 15 vojnika od 49, i većina njih ima povrede nogu. Jemenski predsednik Ali Abdalah Saleh nadletao je nad mestom nesreće kako bi procenio štetu, a na nekim fotografijama vidi se da su se lava i pepeo izlili i proširili na oko četiri kilometra oko okna vulkana. Tri dana pre erupcije vulkana zabeležena je seizmička aktivnost. Ovaj vulkan, visok 1200 metara, poslednji put je bio aktivan u XIX veku, a smatra se da je seizmička aktivnost jačine 7,3 stepena Rihtera zabeležena tri dana ranije na ostrvu mogla da izazove erupciju. "Bilo je ekstremno, briljantno...", oduševljeno opisuje događaj Kanađanim Ken Alen, koji se zatekao na brodu u blizini ostrva neposredno pre erupcije. "Što smo se više približavali ostrvu, postajalo je sve svetlije i svetlije. Mogli smo bukvalno da gledamo kako vulkan eksplodira, izbacujući lavu visoko ka nebu." Ostrvo Džabal al Tar zauzele su jemenske vojne snage 1990. godine kada je izbio oružani sukob između Jemena i Eritreje oko teritorije i vlasništva nad mnoštvom ostrva u Crvenom moru. Taj sukob rešio je Arbitražni sud u Hagu i presudio u korist Jemena koji je konačno dobio suverenitet nad spornom grupom ostrva.

(Priredila) B. Vasić