SO Knić: Ipak smena

Sedamnaest odbornika Skupštine opštine Knić smenilo je 20. oktobra, na vanrednoj sednici, predsednicu tog tela Snežanu Banković-Đokić. Inicijativa za smenu pokrenuta je još početkom meseca, kada se (doskorašnja) predsednica SO Knić porodila i time, prema oceni jednog broja odbornika, "blokirala rad" Skupštine opštine. Iako su u cilju deblokade mogli da izaberu novog potpredsednika koji bi privremeno zamenio (opravdano i po zakonu) odsutnu predsednicu, odbornici Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove, Srpske radikalne stranke, Pokreta snaga Srbije, Grupe građana "Da nastavimo" i Gružanskog foruma odabrali su "efikasnije" rešenje. Sednicu su bojkotovali odbornici Nove Srbije, Demokratske stranke Srbije i Socijalističke partije Srbije.

Dok je smena Snežane Banković-Đokić pre tri nedelje postojala samo u formi inicijative, protiv nje su najsnažnije protestovali ombudsman Saša Jovanović i Odbor za ravnopravnost polova pri Skupštini Srbije, ukazujući na kršenje ljudskih prava i na polnu diskriminaciju. Ombudsman se i sastao sa grupom predlagača posle čega je rekao da su neki od njih povukli svoj potpis sa predloga o smeni. Vest o smeni stigla je i u Strazbur, reagovali su i predstavnici Vlade i predstavnici parlamenta, a osim protesta usledile su i konkretne akcije.

Predsednik Opštine Knić Branislav Nikolić je 22. oktobra Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu dostavio dokumentaciju sa vanredne sednice na kojoj je doneta odluka o smeni, uz konstataciju da je "neljudska i nemoralna" i da je doneta mimo poslovnika o radu Skupštine opštine Knić. Izvršni odbor Demokratske stranke, čiji su odbornici i pokrenuli inicijativu, 23. oktobra raspustio je odbor u Kniću, a portparolka stranke Jelena Marković poručila da je tim činom DS-a jasno stavljeno do znanja da to nije politika stranke, da će DS uvek biti protiv takvog ponašanja i da će ga u sopstvenim redovima sankcionisati. Demokratska stranka je povodom slučaja Snežane Banković-Đokić reagovala i na drugim nivoima, tražeći da skupštinski Odbor za ravnopravnost polova i država reaguju i da je pravno zaštite.

Osim povrede ljudskih prava i kršenja ustavnih odredbi koje majkama garantuju posebnu podršku i zaštitu pre i posle porođaja, u celom slučaju se postavlja i pitanje legitimnosti postupka kojim je doneta odluka o smeni Snežane Banković-Đokić. Prema rečima smenjene predsednice, ni vanredna sednica ni dnevni red koji je predviđao njenu smenu nisu prošli skupštinsku proceduru, već je grupa odbornika sama sazvala sednicu (na koju Bankovićeva nije bila pozvana čak ni kao odbornica), sama odštampala i sama raznosila materijal bez skupštinskog pečata.

Branislav Nikolić od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu očekuje zvanično tumačenje legitimnosti odluke sedamnaest odbornika SO Knić i podseća da je resornom ministarstvu 12. oktobra dostavljena i dokumentacija sa sednice na kojoj su odbornici Demokratske stranke pokrenuli inicijativu za smenu predsednice. Novoizabrani predsednik Skupštine Milija Radonjić odložio je u ponedeljak redovnu sednicu Skupštine jer, kako je rekao, "nije imao dovoljno vremena da se upozna sa materijalom". Prethodno je doneta odluka da se sa sednice udalje predstavnici medija. Snežana Banković-Đokić je smenom sa funkcije predsednika Skupštine opštine ostala bez posla i bez prava na porodiljski dodatak. Ukoliko Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdi da je odluka odbornika SO Knić legitimna, bez tih privilegija će i ostati.

Jasmina Lazić

Član 182 Zakona o radu (stav 2) precizno navodi da se korišćenje porodiljskog odsustva/odsustva sa rada radi nege deteta/odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne sme smatrati "opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu". Član 186 striktno zabranjuje poslodavcu da zaposlenoj otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Nedelja Ujedinjenih nacija u Srbiji: Svi smo deo društva

Povodom rođendana Ujedinjenih nacija, koji se od 1948. godine slavi 24. oktobra, u Srbiji je organizovan niz aktivnosti objedinjenih u sada već tradicionalnu Nedelju UN-a, koja ove godine ima za temu marginalne društvene grupe, njihove (i naše) probleme i rad na njihovoj socijalnoj uključenosti. Tema "Svi smo deo društva!" odabrana je u skladu sa dominantnim potrebama Srbije koju više nego ikada pritiskaju zapostavljeni socijalni problemi. Prošle godine tema UN nedelje bila je "Zajedno za razvoj"; svake godine teme se biraju u skladu sa Milenijumskim ciljevima UN-a.

Na zasedanju generalne skupštine UN-a od pre mesec dana kao dominantni problemi izdvojeni su: komunikacija na relaciji UN–korisnici–javnost (mediji) i reforme UN-a, koje su fokusirane na iznalaženje mogućnosti za preusmeravanje sredstava u prevenciju sukoba i aktivnosti na njihovom zaustavljanju u ranoj fazi, za razliku od dominantnih sadašnjih ulaganja u misije očuvanja mira (za šta je poslednjih pet godina potrošeno preko 18 milijardi dolara).

Problem komunikacije i bolje prezentacije UN-a u javnosti karakterističan je i za Srbiju, kao jedan od ključnih faktora marginalizacije i izolacije ugroženih socijalnih grupa – njihova parališuća neaktivnost rezultat je nezainteresovanosti društva i neodgovornosti institucija, uvek u tandemu u "bolesnim" društvima.

Ujedinjene nacije u Srbiji aktivne su kroz 15 različitih agencija (i još pet organizacija koje sprovode programe UN-a). Ukupno za ovu godinu imaju budžet od 45 do 50 miliona dolara, ne računajući dodatna sredstva za posebne programe i aktivnosti.

U Srbiji, agencije UN-a su mnogo veći saveznici i građanima i institucijama nego što je to vidljivo, pre svega kroz veoma aktivan korektiv Vlade na rešavanju problema brojnih ranjivih socijalnih grupa našeg društva. Vlada Republike Srbije usvojila je 2006. godine plan nacionalnih aktivnosti u skladu sa Milenijumskim ciljevima razvoja, definisanim u Milenijumskoj deklaraciji koju je naša zemlja potpisala 2000. godine zajedno sa još 189 zemalja, i na njima se danas prvenstveno radi kroz strategiju za smanjenje siromaštva.

UNHCR će u narednom periodu biti prevashodno skoncentrisan na integraciju nekadašnjih izbeglica i na pitanje azila. Odlična konferencija o integraciji izbeglica (22. oktobar) najavila je (konačno) konkretne planove Vlade i UN agencija za rešavanje problema integracije ovih žrtava rata kojima će se, kako je bar najavljeno, napokon pristupiti inkluzivno i u okviru strategije borbe protiv siromaštva.

J. Grujić

Visoko obrazovanje: Sve za 1000 evra

Problem izjednačavanja akademskih zvanja diplomiranog i mastera i posle godinu dana još uvek se beznadežno vrti ukrug.

Ukratko, da podsetimo na razvoj događaja iz novembra prošle godine: tadašnji ministar prosvete Slobodan Vuksanović priznao je pobunjenim studentima da je njihov zahtev o izjednačavanju mastera i diplomiranih opravdan. KONUS (Konferencija univerziteta Srbije), koji je sve vreme kategorično protiv izjednačavanja, zatražio je da Narodna skupština protumači sporni član 127 Zakona o visokom obrazovanju, koji bi trebalo da razreši čitavu ovu dilemu. Problem se vratio Ministarstvu prosvete, a on ga je prebacio vladinom Sekretarijatu za zakonodavstvo koji je odlučio: diplomirani i masteri su isto. Čekalo se još samo da Skupština proradi, da se izglasaju i usvoje izmene Zakona o visokom obrazovanju.

Skupština je, međutim, proradila tek posle šest meseci. Na dnevni red su došle afere s izborom predsednika Skupštine, i sve ostalo, pa je nova školska godina na fakultetima već počela. Fakulteti su raspisali konkurse za mastere i sve se odvijalo po starom, dok se Savez studenata Beograda nije pobunio i zatražio hitno stavljanje na dnevni red pitanje mastera i diplomiranih, jer će u protivnom studenti izaći na ulice.

U međuvremenu, skupštinski Zakonodavni odbor dao je tumačenje spornog člana 127 Zakona o visokom obrazovanju i predložio da se zvanja diplomiranih i mastera izjednače. "Postoji jedan uslov, a to je da se 80 odsto gradiva podudara. Po Zakonu, svi koji su diplomirali mogu od matičnih fakulteta da zatraže diplomu mastera, ali za tim nema potrebe jer su im prava jednaka", objasnio je rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević. Prošle nedelje sa takvim tumačenjem složili su se predstavnici vladajuće koalicije, Liberalno-demokratske partije, Saveza vojvođanskih Mađara, Socijalističke partije Srbije, a protiv su bili samo predstavnici Srpske radikalne stranke. Međutim, skupštinski Odbor za prosvetu nije se na poslednjoj sednici izjasnio o izjednačavanju zvanja, jer nije bilo kvoruma, ali je zato predložio da mišljenje o svemu ipak treba da daju univerziteti. Zapravo, Odbor za prosvetu predložiće Ministarstvu prosvete da se mišljenje zatraži i od KONUS-a, već poznatog protivnika izjednačavanja mastera i diplomiranih. Priča se tako, na nevericu svih, vratila na svoj početak.

Izbezumljeni studenti tek sad ne znaju da li da upisuju mastere ili da i dalje "godoovski" čekaju konačno razrešenje problema. Fakulteti su ionako raspisali upis na nimalo jeftine master studije, kao da znaju da od izjednačavanja neće biti ništa, samo što zbog sluđenih studenata rok za prijavu i prijemne sve više prolongiraju. U jednom trenutku, ipak, učinilo se da će zvanja i zvanično biti izjednačena, što je zapravo samo pokazalo da fakulteti i za tu situaciju imaju spremno rešenje. Prvi se oglasio dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je rekao da će ovaj fakultet diplomiranima koji zatraže diplomu mastera, tu novu diplomu naplaćivati čak 1000 evra.

Ivana Milanović

Domaći aforističari u svetskoj antologiji

U Antologiji najboljih svetskih aforističara, koja je početkom oktobra objavljena u SAD, među 360 autora našla su se i trojica iz Srbije – Rastko Zakić, Aleksandar Baljak i Aleksandar Čotrić.

U saopštenju Sekcije satiričara Udruženja književnika Srbije istaknuto je da su trojica naših aforističara u ovoj antologiji jedini autori sa Balkana i da su, pored aforizama, objavljene njihove bibliografije i kraće biografije.

Antologiju je publikovala poznata izdavačka kuća Blumsberi iz Njujorka, a priređivač je književnik Džejms Giri, rođen u San Francisku, koji živi u Londonu.

U saopštenju je preneta Girijeva izjava da je knjiga plod njegovog višegodišnjeg studioznog rada na proučavanju aforizama autora iz celog sveta.

U knjizi se, pored ostalih, nalaze aforizmi i misli Marka Tvena, Antona Čehova, Vilijema Šekspira, Albera Kamija, Fridriha Ničea, Vinstona Čerčila, Mahatme Gandija, Stanislava Jeržija Leca, Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Lava Tolstoja i drugih svetski poznatih književnika, filozofa, slikara i državnika.

J. G.

Novi Sad: Protiv promene imena

Savet za kulturu Skupštine Novog Sada predložio je da ime novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" bude promenjeno u "Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu".

Protiv predloga ustali su bivši učenici te gimnazije, pokrenuvši na internetu potpisivanje peticije protiv promene naziva. "Gimnazija ‘Jovan Jovanović Zmaj’ je škola koju pohađaju i đaci koji nisu Srbi i pravoslavne veroispovesti", navode oni. "Smatramo da je predlog o promeni imena neprihvatljiv jer favorizuje jednu grupu učenika u odnosu na druge", navedeno je u pratećem tekstu peticije.

Inicijatori peticije navode da škole nisu mesta na kojima treba isticati religiozna obeležja pošto su one državne institucije, i dodaju da Ustav Srbije garantuje da je država sekularna.

Peticiju je pokrenula grupa bivših učenika gimnazije, kojoj su "osećaj tolerancije i otpor bilo kojoj vrsti izdvajanja na osnovu nacije i vere usađeni" tokom školovanja u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj".

Ovu školu osnovalo je nekoliko crkvenih velikodostojnika, trgovaca i profesora 1810, u vreme dok je Novi Sad bio pod Austrougarskom. Tada joj je dat naziv "Srpska pravoslavna velika gimnazija". Savet za kulturu Skupštine Novog Sada prihvatio je i inicijativu da se na fasadu škole stavi natpis "Baron Miloš Bajić srpskom narodu", koji je tu nekada stajao. Predloženo je da se umesto fontane u školskom dvorištu postavi spomen-česma, na kojoj bi bila dva mozaika, Hristos kao pastir i Sveti Sava blagosilja Srpčad. Peticija se nalazi na internet adresi http://www.petitiononline.com/novisad/petition.html. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), peticiju je potpisalo 2800 korisnika interneta iz Srbije. Većinu potpisnika čine bivši đaci i profesori ove gimnazije.

J. G.

Broj nedelje

Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić je na skupu Lokalna integracija u Srbiji izneo podatak da u Srbiji trenutno ima 209.579 interno raseljenih sa Kosova, što je 1500 više nego prošle godine, a broj izbeglica se smanjio zbog registracije i danas iznosi 98.104. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da je Srbija rekorder u Evropi po broju izbeglih osoba i najavio izmene strategije i Zakona o izbeglicama. On je istakao da se 500.000 ljudi u Srbiji suočava sa izbegličkim problemima.

Oslobođen anesteziolog

Vrhovni sud Srbije saopštio je 22. oktobra da je odbio predlog istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu za produženje pritvora anesteziologu Stanoju Glišiću, jednom od osumnjičenih u istrazi koja se vodi povodom smrti devojčice Anje Grahovac posle operacije katarakte. U obrazloženju odluke Vrhovni sud navodi da, prema nalazu i mišljenju veštaka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, više nema razloga za Glišićevo zadržavanje u pritvoru. Sledeće nedelje pritvor ističe i vlasniku klinike Perfekta Dejanu Milutinoviću, koji je oftalmologu dr Božidaru Iliću iznajmio salu, kao i serviseru aparata za anesteziju Milanu Vasiljeviću.

Nedelja solidarnosti

Ova nedelja posvećena je solidarnosti sa osobama obolelim od dečje i cerebralne paralize. Tim povodom specijalna udruženja će organizovati nekoliko manifestacija širom Srbije. Oko 3500 obolelih su članovi udruženja i spadaju u grupu najsiromašnijih građana jer žive od tuđe pomoći. Pored toga što često ne mogu da dođu do nekih javnih lokacija jer ne postoje rampe za kolica, osobe sa invaliditetom nailaze i na prepreke pri zapošljavanju. Država finansijski pomaže udruženja invalida, a donet je i zakon koji sprečava diskriminaciju. Prema državnoj administraciji, ta zaštita je dovoljna.

Ulica Novaka Đokovića

Jednoj od ulica u svom Drvengradu na Mokroj gori filmski reditelj Emir Kusturica dao je ime najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića. Glavna ulica u Drvengradu, sa prostranim trgom koji vodi od ulaza do crkve Svetog Save, nosi ime nobelovca Iva Andrića. Drvengrad, inače, ima i ulicu Ernesta Če Gevare, Dijega Maradone, Felinija i Bergmana, Miodraga Petrovića Čkalje.

Procena rizika

Zbog bolesti koje su posledica rada, poslodavci u Srbiji ubuduće će biti u obavezi da procene rizik za svako radno mesto. Poslodavci će, prema rečima direktorke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vere Božić-Trefalt, takođe morati da upozore zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, što bi trebalo da doprinese smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Preventivne mere Uprave su dale rezultat, naročito u građevinarstvu, gde je ove godine za 60 odsto smanjen broj smrtnih i teških povreda na radu. Inače, u Evropi su bolesti mišićno-koštanog sistema najčešći zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom.

Zapošljavanje mladih

Američka Agencija za međunarodni razvoj predstavila je 23. oktobra u Novom Pazaru program obuke za zapošljavanje mladih, kojim će biti obuhvaćeno 240 učenika i 20 nastavnika srednjih škola u Srbiji. Projekat "Ekonomska sigurnost i dostignuća mladih", kako je najavljeno, biće primenjen u 12 srednjih škola u sedam opština Srbije, među kojima je i Novi Pazar. Cilj projekta je, kako je rečeno na sastanku predstavnika te agencije i direktora srednjih škola u Novom Pazaru, da pomogne mladima u pronalaženju zaposlenja.

Vantelesna oplodnja

Fond za razvoj Srbije odobrio je 22 miliona dinara kredita za nabavku medicinske i druge opreme namenjene Specijalnoj bolnici za vantelesnu oplodnju koju bi uskoro u Leskovcu trebalo da otvori genetičar Miodrag Stojković. Kredit je odobren u visini vrednosti građevinskog objekta koji je pre godinu dana sredstvima lokalne samouprave preuređen i adaptiran za te namene. Najavljeno je i dodatnih 10 miliona dinara sredstava iz Nacionalnog investicionog plana Srbije kod koga je taj projekat kandidovan od strane lokalne samouprave, kao i 10 miliona dinara iz Fonda za razvoj Opštine Leskovac.

Rekordna dobit

Kompanija Samsung Electronics Co., Ltd. predstavila je sredinom oktobra rekordnu dobit od 12,81 milijardu evra, ostvarenu zaključno sa 30. septembrom ove godine. Operativni profit i neto dobit ostvareni u ovom kvartalu iznose 1,59 milijardi evra i 1,68 milijardi evra. Rekordna prodaja ostvarena u oblasti telekomunikacionih aparata, praćena dobrim poslovanjem sektora poluprovodnika i uprkos izazovima na tržištu, uticali su na sveukupno poslovanje kompanije. Sektori LCD i digitalnih medija imali su vodeću poziciju i pre sezone praznika, kada se očekuje najveća prodaja.

Život Novinar "Vremena" Momir Turudić jedan je od tri ovogodišnja dobitnika nagrade za najbolje izveštavanje o zdravlju Roma koju dodeljuju Institut za otvoreno društvo iz Njujorka i Medija centar. Pored Turudića koji je nagrađen za tekst "Živeti pod svojim imenom" ("Vreme" broj 857), nagrade su dobile i Ana Manojlović, novinarka Radija 202, za prilog "Zdravlje na kap", i Marina Stanković, novinarka Radio-televizije Srbije, za prilog "Život na groblju". Momir Turudić rođen je 1964. godine u Čačku. Na Mašinskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1993. godine. Novinar je "Vremena" od aprila 2006. godine. Dobitnik je UNICEF-ove nagrade za najbolji tekst o pravima dece u 2006. godini za tekst "Dug put do ljudi" ("Vreme" broj 800). Četiri godine zaredom, od 2003. do 2006, dobijao je nagrade za najbolju reportažu u pisanim medijima na festivalu reportaže Interferer u Somboru. Oženjen je, otac Anđele i Tijane. Nagrađeni tekst bavi se svakodnevnim problemima sa kojima se suočava veliki deo romske populacije, a u njemu su izneti zabrinjavajući podaci koji kažu da 24 odsto romske dece i mladih nikada nije konzumiralo mleko i mlečne proizvode, da 70 odsto dece jede meso manje od jednom nedeljno, a da 40 odsto nikada nema sveže voće i povrće. Roma starijih od 60 godina ima samo 4,19 odsto.