Lisica i ždral Srpska deca čika Jovi ili Jedan dan člana komisije Narodnom zlotvoru Jovanović Jovanu biće konfiskovana gimnazija u Novom Sadu, u Beogradu se tobožnji doktor provukao: Kneginja Ljubica uzela mu samo donji deo ulice

piše: Ljubomir Živkov

Braćo i sestre, neki od vas već su bili u Komisiji za preimenovanje ulica i znate kako se ovaj odgovoran posao obavlja, ostale ću u kratkim crtama upoznati sa ciljevima i metodama Komisije. Sekretar vam je podelio crkvene kalendare, rodoslove carskih i kraljevskih porodica, istaknutih fabrikanata, kao i spise sa suđenja takozvanim kolaboracionistima a koji su listom bili rodoljubi i žrtve partizanske surevnjivosti i skorojevićstva? Odlično. Sednicama komisije prisustvuju crkveni velikodostojnici, članovi Krunskog saveta te jednog patriotskog saveza koji će još neko vreme, nadamo se što kraće, biti anoniman i takoreći ilegalan. Elem, područje našeg rada je istorija, jedna od najvećih dragocenosti srpskog roda. Znate svakako za misao istoričara B. Krstina da je istorija Srbije istorija nepravde, e na nama je da nepravdu ovaploćenu u nazivima ulica, škola i bolnica u ovom mandatu ispravimo.

Kao privrženici, znalci i izdanci istorije primenićemo ono što iz povesti znamo, imali smo lovačku privredu, kakvu još? Sakupljačku, bravo, tako je! I mi ćemo se podeliti na lovce i na sakupljače, prvi će imati da otkriju koji sve levičari, ateisti, mondijalisti, partizani i pripadnici tuđinskih naroda još uvek imaju ulicu, trg, školu, dom zdravlja. Za svakog nepodobnika lovac dobija deset bodova, naravno ako ga je prijavio prvi, ko nakupi sto bodova ostaje doživotno u Komisiji. Desiće se da na istu bruku ukaže veći broj lovaca; sledbenici, tj. hajkači dobijaju po jedan bod, evo, u Beogradu još traje spor ko se prvi okomio na Bulevar AVNOJ-a (svi pljuju deset minuta: jedni u papirne maramice, drugi kroz prozor, nekolicina na pod, premda ne kao fudbaleri nego više kao babe kad pljuju protiv uroka), očito je u istu metu raspalilo više strelaca i sad se ne zna ko je komunističkoj nemani zadao smrtonosnu ranu, ali vratimo se drugom, ništa manje važnom delu naše blagoslovene misije, usredotočimo se na sakupljače, šta je njihov zadatak?

Njihov je zadatak da sakupe što više imena iz života srpske vlastele, iz istorije Crkve, iz letopisa ljotićevaca... Carevi i kraljevi iskorišćeni su, hoću reći istorijski zbrinuti, njihove bračne drugarice takođe imaju ulice, konake, dvore, kneginjice se, nažalost, javljaju u ograničenom tiražu, ali upravo zato skupljači treba da otkrivaju njihove istorijski zapostavljene druge, dvorske dame, guvernante kao god i kraljevske baštovane, sokolare, konjovoce...

Verovali ili ne, još ima vladika koji nisu dobili svoje ulice, o parosima da i ne govorim, a kojekavi komesari pa i obični pali borci dobili su ulice! Ako sakupljač otkrije da je neki crkvenjak pobožno i revnosno obavljao svoju dužnost, ako je redovno zvonio na jutrenje, večernje, ako je malim zvonom ispravno glasio da je umrla žena, a velikim da se prestavio meštanin, taj zvonar je dušu dao da preuzme ulicu od nekog partizana koji ništa pod milim bogom nije učinio osim što ga je u njegovoj devetnaestoj godini pokosio šarac, i ako skupljači ne mogu da nađu ime toga narodnog dobrotvora koji je zvonio uprkos stalnoj promaji na tornju, terao odonud sove i svakodnevno navijao ogroman sat, mogu ga prijaviti pod generičkim nazivom: Ulica XII vojvođanske brigade prepravlja se u Crkvenjakovu, zar to nije ispravljanje istorijske nepravde i zar nam to svima ne služi na čast!?

Srbija ima i zadivljujuću mitologiju, tako da furkućica ili zduhać moraju biti u pripravnosti da zamene nekog levičara, evo, ako Dimitrije Tucović bude uklonjen sa Slavije, neka ga zamene Todorovski konji!

Naša komisija ima i nagradnu igru: BINGO je kad neko istovremeno obavi dužnost i lovca i skupljača, kad ukaže na levo smetalo iz radničkog pokreta i otkrije da se baš ta ulica nekad zvala po kneževoj svaji ili carevom pašenogu, tako je Ivan Milutinović iseljen u korist kneginje Zorke (Šabac?), Narodni front se razbežao u strelce pred nadnaravnom pojavom kraljice Natalije, Đura Đaković se postiđen sklonio pred nekim Grkom, ne mogu sad da se setim Grkovog imena, ali znam da je bio prijatelj Srbije, što znači da Đura nije bio!

Nama u Srpskoj Atini pripala je čast da našu najstariju gimnaziju operemo od imena Jovana Jovanovića Zmaja. Znam da nije bio u partizanima, ali da je rođen sto godina kasnije sigurno bi bio učesnik NOB-a, možda i nosilac Spomenice 1941, naginjao je jednakosti, što će reći komunizmu, iz pesama se vidi da je slabo bio privržen dinastiji, je li neko od lovaca otkrio još nešto, reci, evo, mnoge pesme su mu plagijati! Kao izdavač utajio je porez i oštetio Kralja i Otadžbinu dvesto osamdeset tri dukata ćesarska, šta, monarh je bio tuđin, nema veze, ne može obrazovna ustanova da nosi ime utajivača poreza, dakle, da vidimo, lovci, šta još imamo, a, doktorska diploma tobože stečena u Pešti običan je švindleraj, nadrilekarstvo dakle, još nešto, u Pančevo mu jedna baba iz Farkaždina donela teglu meda jer je tobože izlečio njenog unuka od frasa, bravo lovci, bravo, da vidimo skupljači šta sve predlažu... Da se škola zove Velika pravoslavna gimnazija?! Uzeste mi reč iz usta, ko je prvopredlagač, a? Svima vam u san prošle noći došao anđeo i šapnuo vam istu reč!? Zamolio bih vas da ne pucate više u plafon, gore živi jedna porodica, predstavnike Krunskog saveta molim za malo strpljenja, prva naredna ulica ili ustanova poneće ime nekog iz voljene dinastije: u Arhivu Srbije pominje se kraljev lugar, rodom iz Slavonije, koji je i partizanski vod i nemačku izvidnicu sačmarom isterao na brisani prostor gde su ih četnici, što danas zna svako dete, i jedne i druge kosili bez razlike.