Parlamentarni izbori u Rusiji:
Putin u potrazi za poslom

Izbori su svojevrsno testiranje budućeg kursa države: da li će Ruska Federacija biti "putinovska" ili "jako putinovska"

"Oni (opozicija) naučili su od zapadnih eksperata i isprobali na susednim državama (Ukrajina, Gruzija) metode svrgavanja vlasti koje sada žele da primene i u Rusiji, sa ciljem obnove oligarhijskog režima", ovim rečima predsednik Vladimir Putin optužio je opoziciju i strane vlade, obraćajući se ruskoj omladini za vreme predizborne kampanje – "ima i takvih koji kao šakali obilaze strane ambasade i predstavništva tražeći podršku od stranih fondova, a ne od vlastitog naroda".

Ovaj Putinov nastup pred budućim pokolenjima bio je jedan od oštrijih u vreme predizborne kampanje uoči parlamentarnih izbora, koji će se u Rusiji održati 2. decembra. Šta Rusija očekuje od predstojećih izbora, kada je sasvim izvesno da će u Dumu ući sa ubedljivom većinom proputinovska partija Jedinstvena Rusija i jedna, dve ili tri male partije koje se njišu na granici izbornog cenzusa? Da li su neophodni pritisci na ionako slabu i rasparčanu opoziciju ili je to trijumfalan urlik upozorenja supersile, koja je za dve i po godine vaskrsla iz ruševina.

IZBORI: Prema ispitivanju javnog mnjenja, sprovedenog u novembru, ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima odneće Jedinstvena Rusija koja ima podršku oko 60 odsto birača, iza nje je Komunistička partija Genadija Zjuganova koja, prema raznim izvorima, ima podršku oko 10 odsto, dok rejting Liberalno-demokratske stranke Vladimira Žirinovskog i koalicije Pravedna Rusija sve vreme varira na granici prolaznog izbornog cenzusa od sedam odsto.

Rusija je u poslednjih mesec dana u jeku predizborne kampanje. U oktobru u predizbornu trku uključio se i predsednik Putin, koji predvodi izbornu listu Jedinstvene Rusije, što je osnažilo ne samo prokremaljsku partiju već je izborima dalo posebnu dimenziju koju mnogi nazivaju "referendumom o podršci predsedniku Putinu". Sam Vladimir Putin izjavio je da su njegovi budući planovi direktno povezani sa rezultatima predstojećih parlamentarnih izbora.

Novi izborni propisi su mnogo zahtevniji: ustanovljen je jedan od najvećih izbornih cenzusa u svetu od sedam odsto, visoki su kriterijumi za prijave partija koje moraju da imaju podršku na celoj teritoriji Rusije (u 50 subjekata Ruske Federacije), izbačena je mogućnost glasanja "protiv svih" i ograničene su mogućnosti stvaranja koalicija.

ISPOD POLARNOG KRUGA: Glasanje je već počelo

U predizbornoj kampanji uoči parlamentarnih izbora u Rusiji manje se u javnosti raspravljalo o Kosovu nego tokom prošlog leta. Za unutrašnju predizbornu upotrebu od svetskih zbivanja više je bila iskorišćena tema iz "bližeg komšiluka" – politička kriza u Gruziji, čiji je primer nestabilne, postrevolucionarne države najviše išao u korist Jedinstvenoj Rusiji.

ŠAH: Ruska opozicija je okupljena oko nekoliko centara, jedan od njih je koalicija Drugačija Rusija u kojoj su Ujedinjeni građanski front lidera bivšeg svetskog šampiona u šahu Garija Kasparova, Savez desničarskih snaga i Boris Njemcov, Narodno-demokratski savez bivšeg ruskog premijera Mihaila Kasjanova. A tu su i ekstremni nacionalboljševici predvođeni Eduardom Limonovom, koji je našoj publici poznat iz rata u Bosni i pucnjave na Sarajevo.

Opozicija najviše zamera predsedniku Vladimiru Putinu i Jedinstvenoj Rusiji da su za vreme predizborne kampanje zloupotrebili vlast. Savez desničarskih snaga obratio se Vrhovnom sudu Rusije zbog navodnog protivzakonitog učešća aktuelnog predsednika Putina na parlamentarnim izborima, ali je taj zahtev odbačen. Opozicija se žalila na diskriminaciju u medijima, posebo elektronskim, koji – prema njihovim rečima – "slepo služe Putinu i Jedinstvenoj Rusiji, zbog straha od političkih pritisaka". Treća svar koju ruska opozicija smatra diskriminatorskom su novi predizborni propisi koji stimulišu samo jake partije.

Ruska opozicija na izborima ne nastupa jedinstveno, ali zato jedinstveno organizuje takozvane marševe nesaglasnih, koji se od proleća organizuju po većim gradovima Rusije i koji se, uglavnom, završavaju intervencijom ruskih specijalnih snaga bezbednosti takozvanim omonovcima (OMON – Odred milicije za posebnu namenu). Prošlog vikenda su organizovani marševi nesaglasnih koje nisu dozvolile vlasti Moskve i Sankt Peterburga i u kojima su bili uhapšeni lideri opozicije – šahista Kasparov sa još 24 učesnika moskovskih demonstracija. U Peterburgu je uhapšeno, prema raznim izvorima, između 50 i 200 opozicionara, najviše iz redova Saveza desničarskih snaga među kojima su bili i opozicioni narodni poslanici Boris Njemcov i Nikita Belih.

Sjedinjene Američke Države kritikovale su ruske vlasti zbog masovnih hapšenja opozicije, posebno zbog hapšenja Garija Kasparova kojem je sud odredio kaznu zatvora od pet dana zbog narušavanja pravila organizovanih skupova i ometanja službenog lica (milicije) u obavljanju dužnosti.

Iako se malo može čuti iz ruskih medija, uhapšeno je još nekoliko opozicionih predstavnika, kao što je lider mlade frakcije Jabloko Ivan Boljšakov, inače ogranka koji je pozivao na saradnju sa "revolucionarnim" organizacijama kao što su srpski Otpor, gruzijska Kmara i ukrajinska Pora.

RUSIJA VS. OEBS: Međunarodnoj javnosti najviše je privukla pažnju antizapadna retorika u Rusiji, a posebno nesporazumi sa OEBS-om koji su rezultirali odbijanjem jedne njegove podorganizacije da na parlamentarne izbore u Rusiju pošalje 70 svojih posmatrača.

Naime, OEBS-ov Biro za demokratske institucije i ljudska prava tražio je od ruskih vlasti da pošalju poziv za strane posmatrače najkasnije 45 dana pre izbora, ali su im pozivi bili poslati kasnije. S obzirom na to da su se posmatrači žalili kako im je otežan način dobijanja viza, polovinom novembra iz te podorganizacije OEBS-a saopšteno je da neće slati posmatrače na izbore. OEBS je saopštio kako je Moskva prvo smanjila broj posmatrača sa 400 na 70, a zatim "namerno odugovlačila ceo postupak, s ciljem sabotiranja saradnje sa tom organizacijom". Ruska Centralna izborna komisija je, opet, krivicu prebacivala na OEBS, da ta organizacija kritikuje izbore pre nego što su održani i nepotrebno se "meša u unutrašnje stvari Rusije".

Analitičari upozoravaju da spor Moskve sa najuglednijom međunarodnom organizacijom oko regularnosti izbora (OEBS-ov Biro za demokratske institucije i ljudska prava) može ne samo dovesti u pitanje legitimnost parlamentarnih izbora u Rusiji već i dodatno opteretiti zategnute odnose između Zapada i Rusije. Sjedinjene Američke Države optužile su Moskvu da je namerno stvarala "prepreke" za dolazak posmatrača OEBS-a.

Uprkos najavama za solidarnost sa OEBS-ovim Biroom i pozivom za bojkot, zapadni posmatrači su najavali da će ipak pratiti parlamentarne izbore u Ruskoj Federaciji, preko Saveta Evrope i međuparlamentarnog saveta OEBS-a. Izbore će pratiti i posmatrači Zajednice nezavisnih država (organizacija naslednica SSSR) i Šangajske organizacije za saradnju, koja poslednjih godina jača na prostoru Evroazije u ekonomskom, vojnom i političkom planu. Stranih posmatrača biće oko 300, znatno manje nego na prošlim parlamentarnim izborima u Ruskoj Federaciji, 2003. godine, kada ih je bilo akreditovanih 1100.

Jedan od lidera ruske opozicije Mihail Kasjanov pozvao je međunarodnu zajednicu da proglasi izbore nedemokratskim. Ruski predsednik Vladimir Putin početkom nedelje izjavio je da OEBS-ov Biro za demokratske institucije i ljudska prava nije poslao svoje posmatrače na inicijativu Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država, kako bi postojala mogućnost, kao što je rekao opozicionar Kasjanov, da se rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji proglase nedemokratskim.

Sukob između OEBS-a i Moskve traje od ranije. Ruske vlasti su više puta optužile misiju OEBS-a i njihove posmatrače da "manipulišu ocenama regularnosti izbora" i time utiču na rezultate izbora i na političku situaciju u novim nezavisnim državama. Moskva je više puta optužila OEBS za umešanost u takozvane šarene revolucije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza i tražila od međunarodne zajednice da definiše jedinstvena pravila demokratskih izbora, jer su, navodno, demonstracije u zemljama gde su se odigrale revolucije, kao što je "revolucija ruža" ili "narandžasta revolucija", izazvane nezadovoljstvom i navodnim kršenjem izbornih pravila.

PUTIN: Ove nedelje određen je i datum predsedničkih izbora, koji će u Ruskoj Federaciji biti održani 2. marta 2008. godine. Ipak, još je neizvesno ko će biti Putinov "naslednik", ili tačnije osoba na koju će aktuelna ruska elita staviti ulog. Vidljiva je samo dobro osmišljena taktika Kremlja, u kojoj se prvo na parlamentarnim izborima sva snaga ulaže u partiju Jedinstvena Rusija, najverovatnije da se osvoji dvotrećinska većina u Dumi (više od 300 poslanika), koju je ta stranka imala i u prošlom sazivu parlamenta, kako bi se ostvarila kontrola nad Ustavom Ruske Federacije i nad donošenjem ostalih važnih odluka.

Najverovatnije je da će već od sledeće nedelje, kada se završe parlamentarni izbori u Rusiji, biti jasnija slika i o predsedničkim izborima i o mogućim kandidatima. Do sada je to bila politička "igra rebusa" koja privlači medije i pažnju svetske politike u smislu "šta li će Putin sledeće smisliti?". Sada je već sasvim vidljivo da "politička tehnologija" u Rusiji nije stvorila ni približno toliko popularnu ličnost kao što je Putin, koji je postao svojevrstan simbol savremene ruske nacije. A svi dobro znamo da nacionalni heroji, u bilo kojoj državi na svetu, ne odlaze tek tako sa političke scene. Staviti Putina na poziciju nižu od predsedničke, za veliki broj običnih ruskih građana, koji su u poslednjih 15 godina živeli u nemaštini i strahu od budućnosti, značilo bi pokvariti, ako ništa više, jednu iluziju.

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu