Najnovija srpska desnica:
Obrazluk i teodulija

Da li se iza pokreta Obraz kriju neoljotičevci koji ispisuju antisemitske parole po Beogradu, ili je to samo društvo hrišćanskih nacionalista "ali ne i šovinista"

ZA DOM STALEŽA: Nebojša M. Krstić

Za Otačastveni pokret Obraz prvi put se čulo novembra prošle godine na najblaže rečeno skandaloznoj skupštini Udruženja književnika Srbije održanoj u Narodnoj biblioteci. Grupa nezadovoljnih članova htela je da govori, većina, sa predsednikom Slobodanom Rakitićem na čelu, nije im dozvolila da kažu baš sve što misle, pale su teške reči, a kako Rakitić reče: "Jedan naš član Dragoljub Furunović i mladi Igor Miloš su se potukli, i cela stvar je dobila neviđene razmere". Možda i zato što je Igor Miloš, napustivši salu, dobio još nekoliko udaraca od mladića sa natpisom "Obraz" na odeći. Oni su nasrnuli i na književnicu Radmilu Lazić, koja se, kako svedoči za "Vreme", jedva spasla batina. Kako je kasnije na televiziji rekao pretučeni Igor Miloš, dvojica batinaša predstavila su se kao članovi Srpske radikalne stranke. Demantija SRS-a nije bilo.

Pisci su nastavili da se glože preko novina, jedni su napadali Rakitića da je on doveo batinaše, Rakitić je, zapitan za Obraz, rekao da ne zna o kakvoj je organizaciji reč, u međuvremenu je osnovano novo Društvo pisaca... O Obrazu se nije nešto čulo, ali se videlo - dobar deo grada ispisan je grafitima sa imenom ove organizacije stilizovanim tako što je vertikalna crta slova "r" produžena i na sredini joj se ukršta kosi (odnosno svetoandrejski) krst, a slova "alfa" i "omega" ispisana su s leve i desne strane. Onda su se marta meseca na Filozofskom fakultetu u Beogradu pojavili grafiti "Za srbstvo sa obrazom", "Korać - jevrejska zavera - Otpor" i slični, a "Politika" je prenela stav da iza svega stoji "grupa studenata i profesora sa istorijskog odseka koji čak i na predavanjima propagiraju desne, nacionalističke ideje". Rade Milić, aktivista Otpora, nije bio siguran da li se iza napisa krije Obraz ili predstavnici bivšeg režima, mladi julovci i socijalisti, a profesor na pomenutom fakultetu i potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać antisemitsku parolu ispisanu blizu njegovog kabineta povezao je sa nedavnim napadom na prostorije njegove Socijaldemokratske unije, kada je grupa skinhedsa pretukla nekoliko članova stranke.

PROMENA IMIDŽA: Studenti istorijskog odseka Filozofskog fakulteta okupljeni u Udruženju "Sveti Justin Filozof" odmah su javno odbacili svaku vezu sa ispisanim grafitima, rekavši da su napise videli kad i ostali studenti, i to ne sve jer su neki u međuvremenu prekrečeni. "Osim toga, mi nikada ne bismo pisali latinicom", glasio je teško oboriv argument. Još su rekli da udruženje koje nosi ime velikog borca za istinu, pravdu i ljubav ne sme da se koristi za propagandu mržnje i netrpeljivosti prema bilo kome; neki od njih jesu u organizaciji Obraz, ali politikom se bave privatno, van udruženja; pokušaji da im se pripišu žvrljotine na zidovima fakulteta i fizički napad na SDU dokazuju da je došlo vreme da umesto krivice mora da se dokazuje nevinost, da ih niko od nadležnih nije obavestio ni o čemu u vezi s napadom na prostorije Koraćeve stranke...

Ovaj demanti, međutim, nije baš umirio posetioce vebsajta Obraza. Mnoge od njih je čak naveo na pomisao da kompromitovane Šešeljeve gibaničare polako menjaju naizgled ispeglaniji ali u smutnim vremenima ništa manje opasni neoljotićevci i slični. Osim temeljnog udaranja po američkoj dominaciji nad "ekshrišćanskom" Evropom, sa sve citatima Justina Popovića, Zbignjeva Bžežinskog ili Noama Čomskog, na sajtu se mogla naći i ocena da: "Ustaše, poturice, šiptari i NATO okupatori ... uzmiču samo kad se na njihovu Demonsku silu odgovori Bogom - blagoslovenom pravednom silom", kojom bi trebalo zveknuti i "sve ovdašnje proklete homoseksualce, pedofile, narko-dilere, beskrupulozne pljačkaše državne i narodne imovine..." Poenta je u razradi teze vladike Nikolaja Velimirovića da Srbiji nije potrebna ni autokratija, ni teokratija, niti zapadna demokratija već teodulija (tumači se kao služenje Bogu u svim ljudskim aktivnostima): "Demokratija je par ekselans poluga globalne ideološke manipulacije kojom se najbeskrupuloznije razaraju suvereniteti nacionalnih država. Priče o tome da je demokratija vladavina prava i zakona jesu priče namenjene sluđenim naivčinama i gordim glupacima", etc.

SKUPŠTINA STALEŽA: Sociolog Nebojša M. Krstić, član UKS-a, autor četiri knjige, više od pet stotine tekstova i predsednik Otačastvenog pokreta Obraz u razgovoru za "Vreme" koristi neuporedivo mekšu terminologiju. Veli da nije prisustvovao incidentu u Narodnoj biblioteci jer je otišao pre početka skupštine UKS-a, koja je kasnIla više od pola sata. Grafiti na Filozofskom fakultetu mu uopšte ne trebaju kad ima pune ruke posla: pokret se širi, pa se svako malo negde održavaju tribine, predavanja i skupovi. Objašnjava da "Bogom blagoslovenu pravednu silu" treba shvatiti figurativno: "Mi branimo naš duhovni i nacionalni identitet, bez namere da ugrožavamo tuđi. Nasilje nije u skladu sa našim nacionalnim identitetom. Borbom treba razbijati ideje, nikako glave i objekte." Kao alternativu demokratiji ističe živeti u državi zasnovanoj na skratokratskim načelima, pošto je "neposredna politička delotvornost moguća samo na temeljima staleške sabornosti":

"Zalažemo se za dvodomni parlament. U donjem domu bi bili politički predstavnici, a gornji bi bio Dom staleža: zdravstvenog, prosvetnog, medijskog, gotovo da se ne bi razlikovali od, na primer, grana UGS-a Nezavisnost. Jer, staleži su stariji od svake partije, pa i države. Crkva bi imala korektivnu ulogu u društvenom životu." Na pitanje postoji li igde u svetu tako uređena država, sagovornik "Vremena" odgovara da je takva politička i ekonomska društvena organizacija karakteristična za pravoslavne zemlje i kao primere navodi srednjovekovne crkveno-državne sabore, ali i to da se doskorašnji ruski predsednik Jeljcin redovno konsultovao sa patrijarhom oko važnih državnih pitanja. Ukratko, Obraz je, veli, društvo hrišćanskih nacionalista, ("ali ne i šovinista", prim. N.M.K.) i politički pokret osnovan pre tri godine koji će izaći na sledeće izbore. "Govorilo se i pisalo da smo julovci, debeovci, šešeljevci, a vidite da nismo ništa drugo nego - Srbi", poentira na kraju Krstić.

Kako "Vreme" saznaje, "Obraz" je postojao i ranije, mada u formi verskog kružoka studenata teologije i društvenih nauka, uz podosta onih koji su studirali oboje. Ta grupa nije imala konzistentan politički stav, ali je zato pokušala da napravi istoimenu pravoslavnu biblioteku uz pomoć crkve sv. Aleksandra Nevskog. Pošlo joj je za rukom da objavi prevod jedne knjige svetog Jovana Kronštatskog, u svetu znamenitog i prevođenog teologa, i nekoliko brojeva časopisa "Obraz". Sagovornik "Vremena" koji poznaje neke od tih ljudi veli da su se rasturili, da je jedan od njih umro, da se drugi učlanio u neku političku stranku, ali i da nije nemoguće da je neko od njih možda uticao na ovaj današnji Obraz. Savetuje da se batali ta priča, pošto se akterima samo daje veći značaj nego što ga imaju.

Uroš Komlenović