Likvidacija: Ukinuta "Evropa"

Prošlog četvrtka izašao je 200. ispostavilo se, poslednji broj nedeljnika "Evropa". Kako "Vreme" nezvanično saznaje, Upravni odbor i vlasnik ovog lista Filip Cepter doneli su odluku o likvidaciji preduzeća, uz obrazloženje da "nedeljnik donosi gubitke". Zaposlenima je rečeno da ne moraju da dolaze na posao i ponuđeno im je da sami daju otkaz i prime pola februarske plate. Kako izvor "Vremena" navodi, neki zaposleni razmišljaju da prihvate ovu ponudu, a drugi su odlučili da se za pomoć obrate advokatima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

"U nedelju uveče mi je urednik ‘Evrope’, Dušan Veličković rekao da je Filip Cepter rešio da likvidira preduzeće i ljudi iz tog nedeljnika su se obratili advokatima NUNS-a za pravnu pomoć u vezi sa njihovim radnim pravima", kaže za "Vreme" Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a. Ona kaže da angažovani u "Evropi", bilo u stalnom radnom odnosu, bilo pod ugovorom, nisu imali nikakvu najavu ni o reorganizaciji, a pogotovo ne o ukidanju. Pre samo desetak dana Filip Cepter je sa urednikom "Evrope" razmatrao ideju o povećanju tiraža i smanjenju cene lista, koji je, inače, jeftiniji od većine magazina tog profila na tržištu. "Gospodin Cepter jeste apsolutni vlasnik tog preduzeća i on po tom osnovu ima prava da menja stvari, ali ovo nije Srbija u XVII veku i to se ne radi tako. On ne može preko noći da donosi odluku o likvidaciji preduzeća. Nekim zaposlenima je rečeno da će biti na birou za zapošljavanje i ako daju otkaz, iako to nije pravno moguće i nije po zakonu", kaže Nadežda Gaće, ukazujući na činjenicu da je ovakvom odlukom vlasnika došlo do kršenja prava zaposlenih, koji po Zakonu o radu, moraju biti blagovremeno obavešteni o sudbini preduzeća u kome rade. Nadežda Gaće obećava da će, pored pravne pomoći, zaposlenima u "Evropi" NUNS ponuditi i moralnu podršku. U vreme pisanja ovog teksta (utorak uveče) glavni urednik "Evrope" Dušan Veličković nije bio dostupan za davanje izjava.

J. L.

Bor: Ekonomski razvoj

Predstavnici Opštine Bor, RTB-a, Svetske banke, USAID-a i nevladinih organizacija okupili su se početkom nedelje u Boru, na javnoj debati o "Ekonomskom razvoju lokalnih zajednica – Izazovima i rešenjima". O privatizaciji kao modelu razvoja kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj teško se može razgovarati, rekao je predsednik Opštine Bor Branislav Rankić, navodeći da je u ovoj opštini do sada privatizovano 13 preduzeća, a obaveznih pet odsto u opštinski budžet uplaćeno je od samo dva preduzeća. Gotovo svi učesnici panela složili su se da su ingerencije opština male, u situaciji kada bi trebalo da budu motor ekonomskog razvoja. "Ima više preduzeća gde se ne isplaćuju plate, gde nije ispoštovan socijalni program, gde se guše aktivnosti sindikata; dakle, imamo jedan haos gde mi kao lokalna samouprava nismo u mogućnosti da pomognemo zaposlenima", rekao je Rankić. On ne očekuje mnogo ni od privatizacije RTB-a, naročito kada se ima u vidu otpis dugovanja. Rankić je podsetio da od kada je u procesu restrukturiranja, ovaj rudarski kompleks nije plaćao račune javnim preduzećima, pa vodovodu, na primer, duguje oko 120 miliona dinara. Zamenik direktora RTB-a Zvonko Milijić ipak misli da će Bor imati koristi od privatizacije, pogotovu što se država obavezala da će sanirati zagađenja: "Ukoliko se održi dogovor da se tenderi raspisuju na nivou Srbije a ne šire, onda će i naše lokalne firme imati neku prednost u dobijanju posla, što je bio osnovi zahtev RTB-a u razgovorima tokom protekle četiri godine." Generalno gledano, rešenje treba da bude u prenosu nadležnosti sa centralnog na lokalni nivo, uz istovremeno jačanje lokalnog nivoa jer, kako je rekao Vladan Jeremić, direktor Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije, opštine sada osim malih budžeta, često ne raspolažu ni stručnim ni kvalifikovanim kadrom. Drugi deo debate odnosio se na sanaciju flotacijskih jalovišta, otpadnih voda i rešenja za ekološke posledice u Boru. Država se obavezala za sanaciju, kako je rekla Gorica Ćurčić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, "istorijskog zagađenja". Vlada će to uraditi delom iz sredstava NIP-a, a delom iz kredita kod Svetske banke.

D. M.

Fudbal: Odumiranje

Posledice prošlonedeljne akcije beogradske policije u kojoj su uhapšena trojica bivših vodećih ljudi FK Crvena zvezda odjekuje u srpskoj javnosti nesmanjenom snagom, pomognuta televizijskim serijalom na TV B92 i pratećim horom u tabloidima.

Posledice razračunavanja sa "fudbalskom mafijom" već prete da sasvim degradiraju ono malo te igre koja još postoji u Srbiji. Kao što se očekivalo, Draganu Džajiću, Vladimiru Cvetkoviću i Milošu Marinkoviću određen je pritvor od 30 dana. U tom periodu bi istražni sudija trebalo da sasluša "povezane osobe", da se kompletira dokazni materijal i da Okružno javno tužilaštvo pripremi optužnicu. Ono što je bilo najavljivano kao organizovana kriminalna grupa pretvorilo se u neku vrstu privrednih kriminalaca za koje se sumnja da su utajili porez i da su netransparentno "vodili knjige". To je, ipak, drugačija vrsta kriminala od one koju su im u startu pripisali.

Dok su se novopridošli u pritvoreničku jedinicu Istražnog zatvora navikavali na usluge odeljenja koje je zbog komocije prozvano "Hajat", ispred kapija je u nedelju protestovala grupa Beograđana zahtevajući da se Dragan Džajić pusti iz pritvora, jer se "sa legendom ne može tako". Međutim, taj performans i poneki prilog na SOS kanalu ne mogu da ponište efekat koji se svakoga dana proizvede u tabloidima. U javnosti je već stvorena slika da je ostalo samo da sud osumnjičenima izrekne kaznu. Van istrage se dešavalo sledeće: Komisija za žalbe zajednice prvoligaša potvrdila je kaznu Crvenoj zvezdi i "večiti derbi" će se prvog marta igrati pred praznim tribinama. Cinik bi rekao da je to pravedno s obzirom na to kakav se fudbal igra u poslednje vreme na tim utakmicama koje javnost i dalje slavi kao "praznik sporta u Srbiji". Potvrđena kazna je, čini se, najviše pogodila Ognjena Koromana, fudbalera Crvene zvezde, koji je sa priprema na Kipru poručio: "Najbolje bi bilo da se ovde fudbal više ne igra." Emotivnu reakciju igrača koji, realno, žive za utakmice sa "najljućim rivalom" pojačalo je i saopštenje Dragana Ace Bulića, predsednika Zajednice prvoligaša i predsednika FK Železnik, koji je prozvao Zvezdana Terzića i nekadašnje prve ljude Partizana, Žarka Zečevića i Nenada Bjekovića, da se vrate u zemlju i pomognu da se krene u istinsku reformu fudbala. Pre toga, Terzić se oglasio saopštenjem u kome nam javlja da se vraća 27. februara, kao što je ranije planirano, i podržava Dragana Džajića u najtežoj bici do sada. Od nekadašnjih rukovodilaca Partizana ni traga ni glasa. Hapšenja i medijski pritisak najjače do sada uzburkali su baruštinu u kojoj se našao fudbal i sada neće moći da se stvari vrate "u stari poredak". Najgore će biti ako ovaj zamah policije bude samo za jednokratnu medijsku manipulaciju i brojne pretpostavke ne dobiju razrešenje na sudu. Oni koji će krojiti "novi fudbalski poredak" u Srbiji treba još malo da se strpe. Njihovo tek dolazi.

S. G.

Pozorište: Greška

Odluka o novoj raspodeli sredstava NIP-a po kojoj subotičko Narodno pozorište ove godine neće dobiti novac za rekonstrukciju proglašena je – greškom. Kako smo pomenuli u prošlom broju "Vremena", jedno od najvećih iznenađenja ovogodišnje raspodele NIP-a jeste upravo izostajanje sredstava za Népszínház. Ovo pozorište je još ranije ocenjeno kao jedan od najvažnijih državnih projekata (zbog značaja samog pozorišta, veličine grada Subotice i njegove multietničnosti) i u prvoj "tranši" NIP-a dobilo je novac kojim je praktično srušeno, odnosno kojim je obavljena prva faza njegove komplikovane rekonstrukcije. Polovinom januara gradonačelnik Subotice Geza Kučera, saznavši da tri glavna projekta Subotice nisu prošla u NIP-u a među njima i Pozorište, uputio je protestno pismo Vladi Srbije i komisiji NIP-a. Skoro mesec dana kasnije, a posle predsedničkih izbora, odbacivanje projekta Népszínház proglašeno je greškom, te će ovo pozorište ipak dobiti novac od NIP-a za dalju rekonstrukciju.

I. M.

Incidenti: Bomba i dojave

U slovenačkom tržnom centru Merkator u Beogradu, koji se nalazi odmah do novobeogradske policijske stanice, oko pet sati ujutru 8. februara odjeknula je snažna eksplozija od koje su na ulazu u taj trgovinski objekat popucala stakla. Sve je prošlo bez ljudskih žrtava, s obzirom na to da se eksplozija dogodila u vreme kada u zgradi nije bilo ljudi. Samo nekoliko sati kasnije, osoblju tržnog centra Merkator u Čačku prijavljeno je da im je u zgradi postavljena bomba, ali se ispostavilo da je u pitanju lažna dojava. Iste večeri oko 20 časova lažna anonimna dojava o postavljenoj bombi stigla je i u tržni centar Tempo na Vilinim Vodama u Beogradu, a sutradan oko 18.30 i u novosadski Merkator. Kako se nezvanično saznaje, u Merkatoru na Novom Beogradu bilo je postavljeno 200 grama plastičnog eksploziva. Uprava Merkatora nije želela da spekuliše o razlozima eksplozije pre nego što se završi zvanična istraga. Šteta je bila sanirana već u prepodnevnim satima i tržni centar je nastavio da radi po ustaljenom radnom vremenu. Domaći ekonomski stručnjaci konstatovali su da napad na Merkator loše utiče na imidž Srbije. Istog dana slovenački mediji su ocenili da bi incident mogao biti politički motivisan, kao rezultat već vruće političke scene u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci zbog najavljene nezavisnosti Kosova, kao i zbog pisanja u beogradskoj štampi o ulozi Slovenije u rešavanju kosovskog pitanja. RTV Slovenije je na svom portalu 8. februara postavila i pitanje: "Da li napad na Merkator u Srbiji znači upozorenje Sloveniji da ne prizna nezavisno Kosovo?", kao i to da se 70 odsto ispitanih izjasnilo sa "da", a 20 odsto sa "ne". Slovenački portal 24ur.com je izneo pretpostavku da je moguće da je napad na Merkator "politički motivisan", podsetivši na nedavnu izjavu predsednika Vlade Vojislava Koštunice koji je ponudu za potpis sporazuma EU sa Srbijom ocenio "kao prevaru", kojom bi se Srbija "uvukla" u priznavanje nezavisnosti Kosova. Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije zatražilo je da se događaji istraže, a krivci kazne, ali i to da ovaj incident neće poremetiti, inače, tradicinalno prijateljske odnose između Srbije i Slovenije, i da će se u slovenačkoj vladi i Evropskoj uniji truditi da i dalje bude tako. Na očuvanje prijateljskih odnosa pozvao je 12. februara i ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel. Rupel je istakao da eksplozija od prošlog petka ispred zgrade Merkatora u Beogradu "nije od većeg političkog značaja", da predstavlja znak nervoze malog dela srpskog društva i da Slovenija nije nikakav kamen spoticanja Srbiji. Ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel nazvao je nedavne incidente u trgovinskim centrima Merkatora u Srbiji provokacijama ili manjim incidentima, kojima ne pridaje "neki veći politički značaj".

J. L.

Prekinuta izložba umetnika iz Prištine: Pocepajte Elvisa

Mada su u Srbiji retki oni kojima poslednjih dana usta nisu puna reči da će Kosovo ostati deo ove zemlje, otvaranje izložbe "Odstupanje", grupe umetnika iz Prištine, dočekala je u Beogradu neprijateljski raspoložena gomila pristalica Obraza. U pometnji koja je nastala kada su sledbenici "otačastvenog pokreta", ohrabreni papirnim likom Đinđićevog ubice Milorada Lukovića, nahrupili prema vratima galerije Kontekst, samozvani slikar Zoran Čalija je već trgao sa zida rad Licem u lice mladog kosovskog umetnika Drena Maljićija. Naspram praznog prostora koji je zauzimala pop-artistička ikona jednog od bivših vođa OVK Adema Jašarija, ostala je kopija stilizovanog rada Endija Vorhola Elvis koji je, uprkos poreklu autora, bio pošteđen valjanja po prašnjavom podu.

Prethodno se, u jeku predsedničke kampanje, danima na televizijskim ekranima vrteo snimak sa novosadske postavke jedanaest mladih albanskih umetnika, koji su izlagali radove u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Šokirana liberalnošću vojvođanskih vlasti, Srpska radikalna stranka je u svom predizbornom spotu gurala gledaocima u lice sliku bradatog Jašarija sa kalašnjikovom u ruci, u kombinaciji sa pozdravnim rečima predsednika vojvođanske Skupštine Bojana Kostreša.

Preplašeni politizacijom izložbe, umetnici iz Prištine se nakon zatvaranja postavke u Novom Sadu nisu ni pojavili u Beogradu, tako da su propustili pirovanje srpskih nacionalista u Kapetan Mišinoj ulici, njihove komentare ispred kordona policije tipa – "jebo majku, s ovima sam ratovao protiv njih, a sada su protiv mene", pretnji "smrdljivim Šiptarima", najavama da će Jašarija "pocepati kad-tad" i tužnog pojanja epskih pasaža iz kosovskog ciklusa. Kulminaciju je ipak doneo hepening "akademskog građanina i umetnika" Čalije koji se, vitlajući ovećom kamenicom u jednoj, i čašom žestokog pića koju je pokupio na ulazu u drugoj ruci, svađao sa posetiocima, ponavljao kako je izložba sa estetske strane "budalaština" i "veliko ništa" da bi se, odeven u crnu kožnu jaknu koja se presijavala pod svetlom reflektora, obrušio na direktorku Centra za kulturnu dekontaminaciju Borku Pavićević, koja je trebalo da otvori izložbu. Pre nego što su policajci sproveli Čaliju prema ulazu, on je uspeo da dobaci kako organizatori treba da se stide onoga što su napravili, i da je to što se dešava velika "sramota za celu Srbiju". Kao po unapred planiranom scenariju Milica Beljanski-Ristić iz Centra za kulturu opštine Stari grad zatvorila je izložbu što je Čalija, nakon što je istrgao mikrofon iz ruku govornika, jetko propratio rečima – "dabogda se nikada i ne otvorila".

Nije, naravno, prvi put da se u Beogradu sprečavaju izvođenja i izložbe pojedinih dela, a napadaju oni koji su ih stvorili. Divljanje Srpskog omladinskog bloka onemogućilo je svojevremeno izvođenje predstave Sveti Sava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na glavu Mirka Kovača se sručio foto aparat iz publike, Bogdan Bogdanović je pobegao zbog pretnji smrću, Bora Ćosić i Vidisav Stevanović su otišli zgroženi onim što se valjalo ulicama Beograda, dok je na radove Rona Haviva kidisala kamarila samozvanih patriota. Pitanje je samo u kojoj će meri oni za koje se verovalo da su porazili Slobodana Miloševića, dopusti da rulja sa ulice uzme pravdu u svoje ruke.

S. Kostić

Knjiga

U Međunarodnom pres centru Tanjuga, u Beogradu, 13. februara je predstavljena knjiga Istorija holokausta Roma , čiji su autori Rajko Đurić i Anton Miletić. Reč je o prvoj knjizi te vrste u svetu, koja donosi i precizan spisak od 23.360 Roma koji su u vreme Drugog svetskog rata stradali u ustaškom logoru u Jasenovcu, u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Knjigu je izdala "Politika" a.d.

Kancelarija

U Aranđelovcu je 11. februara otvorena kancelarija za ruralni razvoj, namenjena registrovanim poljoprivrednim proizvođačima i gazdinstvima koja žele da novim projektima potpomognu razvoj agrara i proizvodnje hrane. Portparol Ministarstva za poljoprivredu Dušan Katić rekao je na otvaranju da kancelarija u Aranđelovcu, kao i one koje se otvaraju u drugim gradovima Srbije, imaju za cilj da se polako pređe na direktan način davanja primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U praksi to znači izbegavanje mogućih posrednika između ministarstva i proizvođača.

Povratak

Haški optuženici Jovica Stanišić i Franko Simatović, koji su se nalazili na privremenoj slobodi, stigli su u ponedeljak po podne u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Sheveningenu. Odbrana Jovice Stanišića zatražila je nedavno od suda da obustavi postupak protiv njega, tvrdeći da on zbog bolesti nije sposoban za suđenje. Tužilaštvo, međutim, tvrdi da je Stanišić, iako bolestan, sposoban da mu se sudi, napominjući da će dobiti svu potrebnu lekarsku negu u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.

Saradnja

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić i predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović potpisali su 11. februara protokol o saradnji. Na sajtu Komisije navedeno je da je protokolom predviđena saradnja u slučaju postojanja sumnje da je na bankarskom ili finansijskom tržištu došlo do povrede konkurencije, koju su učinili finansijski posrednici ili sa njima povezane osobe. Ako je bilo koja strana potpisnica protokola pokrenula postupak za utvrđivanje postojanja akata ili radnji kojima se vrši povreda konkurencije, NBS i Komisija imenovaće osobu iz svojih stručnih službi koja će biti zadužena za operativno delovanje u tom postupku.

Broj nedelje

U Srbiji svake godine 10.000 osoba umre od bolesti direktno povezanih sa duvanskim dimom, a aktivnostima Ministarstva zdravlja u poslednjih pet godina broj pušača je smanjen za sedam odsto. U Srbiji se godišnje popuši oko 1,2 milijarde paklica cigareta, što je broj utvrđen u okviru programa Ministarstva zdravlja Srbije, kojim se izdvaja po jedan dinar od prodate paklice cigareta.

Park

Beograd će uskoro postati prvi grad u regionu koji ima park prilagođen osobama sa invaliditetom. Eurobank EFG štedionica i Centar za razvoj inkluzivnog društva potpisaće ugovor o donaciji četiri miliona dinara namenjenoj za sanaciju i rekonstrukciju parka u Norveškoj ulici na Bežanijskoj kosi. Akcija je deo ideje da se podrže projekti za osobe sa invaliditetom.

Izložba

Ministar odbrane Dragan Šutanovac otvorio je 13. februara izložbu "Dva veka vojne uniforme u Srbiji", priređenu povodom Dana državnosti Srbije i Dana Vojske Srbije 15. februara. Muzejskim eksponatima, pre svega uniformama, ali i umetničkim slikama i naoružanjem, biće prikazan kontinuitet vojnog organizovanja u Srbiji od Prvog srpskog ustanka do danas. Izložba će biti otvorena mesec dana, a priređena je u galeriji Vojnog muzeja na Kalemegdanu. Centralna manifestacija Dana Vojske Srbije i pokazna vežba biće održane 15. februara u niškoj kasarni "Mija Stanimirović".

Brendovi

Posetioci sajma robnih marki "Brend fer" u Beogradu za omiljeni domaći brend izabrali su "plazma keks" koji proizvodi Bambi Banat. Na manifestaciji koja je, četvrti put, održana od 7. do 9. februara na Beogradskom sajmu, "gorki list" je proglašen za najperspektivniji domaći brend, dok je nagrada za najzapaženiji novi proizvod dodeljena Korporaciji Tigar za ručno napravljenu gumenu obuću.

Reciklaža

Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga pokrenuo je projekat "Sakupljanje i primarna reciklaža PET ambalaže" u opštinama Bojnik, Medveđa i Lebane. Do kraja marta, 60 osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje biće angažovano na sakupljanju plastičnih flaša sa divljih deponija, ali i iz domaćinstava na području ove tri opštine. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja izdvojilo je za ovaj projekat četiri miliona dinara.

Fabrika

Galenika a.d. je 12. februara zvanično potpisala Ugovor o finansiranju izgradnje fabrike čvrstih farmaceutskih proizvoda vredne 46 miliona evra. Ugovor o kreditiranju te investicije Galenika a.d. je potpisala sa Unikredit bankom Beograd i Bankom Intesa Beograd. Galenika a.d. je nedavno Ugovor o izgradnji nove fabrike čvrstih farmaceutskih proizvoda potpisala sa italijanskom kompanijom IMA Italy kao izvođačem radova. To će biti jedna od najmodernijih fabrika za proizvodnju ovih preparata u svetu, prostiraće se na 9000 kvadratnih metara, imaće kapacitet od dve milijarde i sto miliona kapsula na godišnjem nivou sa radom u dve smene i ispunjavaće sve najviše evropske i svetske standarde u farmaceutskoj industriji.

Mediji

Zbog sve veće važnosti novih medija, konsultantska kompanija za odnose s javnošću Hauska & Partner prva je među agencijama za odnose s javnošću u srednjoj, jugoistočnoj i istočnoj Evropi koja je odlučila da usvoji i primeni politiku odgovornog odnosa s novim medijima. Engleski termin za nove medije je "social media" i odnosi se na različite veb-stranice i on line alate koji omogućuju korisnicima da razmenjuju informacije, mišljenja, znanje i interese. Blogovi, podcastovi, wikis predstavljaju samo neke od najpoznatijih primera novih medija. Web 2.0 je termin koji se često koristi u sličnom kontekstu kao novi mediji. Učestvovanje, stvaranje sadržaja, komunikaciju putem interaktivnih veb-stranica, on line mreža i drugih on line alata kontrolisaće novoosnovani Etički odbor Hauska & Partner grupe, koji će raditi kao referentna tačka za rešavanje etičkih pitanja u vezi sa angažovanjem novih medija.

Život Popularni folk-pevač Tomislav Čolović preminuo je 8. februara u 59. godini od posledica infarkta. Tragedija se dogodila za kafanskim stolom kraljevačke kafane "Kod Čeda" u blizini železničke stanice, gde je Čolović te večeri pevao, zabavljao svoju publiku i veselio se sa društvom. Veliku popularnost stekao je 1983. godine sa pesmom Ruždija Krupe Mali mrav, koja je postala jedan od najvećih folk-hitova velike Jugoslavije i korišćena kao špica popularne humorističke serije "Top-lista nadrealista". Čolović je osvajao nagrade i učestvovao na festivalima narodne muzike – Mesamu, Šumadijskom saboru, Moravskim biserima. Osim Malog mrava, Tomislav Čolović je otpevao još nekoliko megahitova, kao što su Siromašan beše otac, Majka Muju šišala na struju, Lepa Sneža nagazila ježa, Crn je gavran, a ja crnji. Najpoznatiji interpretator šaljivih i vrcavih pesama bio je veliki humanista. Nastupio je na više od 1000 koncerata u dobrotvorne svrhe, pevao je i sarađivao sa vrhunskim asovima narodne muzike: Lepom Lukić, Ljubom Kešeljom, Predragom Negovanovićem, Vesnom Zmijanac, Marinkom Rokvićem, Snežanom Savić, Miroslavom Ilićem i mnogim drugima. U znak sećanja na nezaboravnog pevača i veseljaka Tomislava Čolovića, Malog Mrava, RTS-ova emisija "Biser" uskoro će organizovati veliki humanitarni koncert u Kraljevu.