Čim proleće nadođe kao kiselo testo za štrudlu i usukani meda ode buditi mečku nadajući se njenim živahnim šapama po svom mišićavom torzu – mene obori slabotinja. Tako je od načala sveta: makar padali fratri s neba ili Kosovo, nakantavši Brazil, osvojilo Mundijal – ja se moram obesvestiti u postelju. Već prvi susret s ogledalom (koji i inače nije lak) govori "više od riječi": namrežgani podočnjaci, babunski nos, tresem se ko otrovani pacov, sve me boli (osim narodnih rana), veđe se pote, a ispod potiljka sudaraju podluburene misli.

U detinjstvu grip leže ko seljaku pivo ispred zadruge. Sve se ugodno preokrene: opružiš se ispred televizora, zatrpaju te grickalicama, svako malo uviruju komšinice s fruktal sokovima, a otac žalopojno u vremenu i prostoru locira trenutak kad je pobrskan virus: "Ma, sigurno prošlog petka kad je izašao bos na terasu da mi doda cvik-cangle." Dremkavo maštaš da će ti učiteljica konačno s domaćim poslati onu medenkicu, a ne opet buljavog Vlastu koji se zanese u priču kao buva na tocilu i izjede ti sve živce (i napolitanke).

No, mač očas raspoluti idilu kao lubenicu na hajdučkom višeboju. Makadame ozdravljenja zasipaju dva potpuno oprečna bela manitaša. Na pregled kod dr Kaligarića majka obavezno ponese moju pidžamu s crvenim zekama (plave je, nakon šaketanja, osvojio brat). U zamrčenu ordinaciju ulazi se kao u rudarski kop. Doktor je korotno zaburen u slike razjedenih organa koje njemu pomažu da asocira pri postavljanju dijagnoze, a mene špikuju užasom. Nema tako nevažne hunjavice koja bi ga sprečila da švrakopisom podbode dvadesetak uputa, predvidi istakanje par litara krvi, uputi na ultrazvučno mackanje želatinom. Mojsijevim glasom sluti fatalne komplikacije, stavlja ruku na majčino rame i raspituje se ima li još dece. Ja više i nisam tu – pupčanom vrpcom cevčica prikačen sam već za aparate, dok mi poskljokano telo napušta krajnji damar žića mlađanoga. Od njega se vraćamo utuljeni, kao s daće, pa zato kad god se može markiramo drugog lekara. Taj se bacaka sa šamlice, sakrije iza paravana da grimasama plaši pacijente, prska vodom iz šprica! Štedi obrasce, za njega je svaki prepisani lek – budalaština. Iz džepova vadi limun, ljušti mandarine i nutka ih okolo. Priča viceve, raspituje se za seksualni život (moj, ne mamin), izuva klompe i lupka ritam iznad glave. I uvek, ali baš uvek, drveni štapić kojim mi pregleda gušu vrati u pogrešnu limenu šolju. "Nema to veze, pa i ništa ti nije", kaže dok pravi figurice od kore pomorandže. Kad se vratimo kući na povišenu temperaturu krećemo iz svih kalibara. Sada se, nakon toliko agonija, osećam spremnim da vam teslimim te strategije.

Alarm-kašičica: Otac koji svoje tablete usisava s dlana i glasno zoba najveći je pristaša ove metode. Pacijent se i iz najslađeg sna budi da mu se saspe sirup niz grlo i pobode toplomer u telesne duplje. Prednosti: Stvara se svest o proticanju vremena, solidarnost s onima što šljakaju noću ili čekaju izvršenje smrtne kazne. Više cenite naredne mirne noći što moraju (mada u to sumnjate) doći. Mane: Pošto u gluvo doba svi mamurljaju može se desiti da vam uliju šampon za perut. Oklembešena donja usna često sirup iz kašičice slije u krilo ili na čaršaf, što izaziva neprijatna jutarnja sumnjičenja. Desi se da smrskani toplomer iskašlje živina zrnca, pa se soba, pod očevom komandom, mora evakuisati, dezinfikovati i zapečatiti, a posteljina u zavežljaju komisijski spaliti, što ovu metodu trajno diskvalifikuje.

Ćebovanje: Komirani se položi na otoman i zatrpa svim pokrivačima što se mogu naći (uključujući otirač za cipele). Napravi se jorgan planina, na koju se poslažu Brem i Dedijer, a često navrh sedne i baka koja vam štrika ušanku i priseća se rodnih brda. Varenom-barenom pacijentu vire samo zakrvavljene oči, peckave od naftalina, i zabranjeno mu je da mrda što, istini za volju, i nije moguće. Prednosti: Temperatura najčešće spada već kod sedme litre znoja i suza. Posmatrate svet iz perspektive lonca za kuvanje, što je dragoceno iskustvo. Baka leči nostalgiju za zavičajem. Mane: Može doći do pregrevanja motora i ispuštanja duše.

Magične čarapice: Tradicionalni način lečenja baziran na praotačkom običaju stajanja u toploj balegi. U zavisnosti od praćenja novina u zdravstvu soknice se natapaju: rendanim krompirom, alkoholom, sirćetom ili majonezom. Prednosti: Sve škole mišljenja slažu se da osećaj da ste zagazili u drek doprinosi vašoj psihičkoj ravnoteži. Mane: Osećaj da ste zagazili u drek ne doprinosi vašoj psihičkoj ravnoteži. Napomena: Mrsna kragna je podvrsta gornje kure. Hladni dodir svinjske (konjske, bivolske) masti oko vrata direktno vas priključuje vegetarijancima.

Ledene kupke: Tuširanje mlakom vodom koju vam mučki pojačavaju do ledene sve dok cvokotanjem zuba ne razbudite ceo kvart. Prednosti: Razvijaju se lepi patrijarhalni odnosi zajedničkog kupanja koji kasnije mogu da se evociraju kroz pranje nogu starijima, turpijanje rascvalih kurjih očiju, testerisanje noktiju i slično... Mane: Ako ste već prešli u vegetarijance omraza na vodu vam je korak nazad u civilizacijskom razvoju.

Strategija bačve: Agresivni ršum na mokri čvor gde bivate pojeni tekućinama koje se pri zdravoj pameti ne prisrkuju. Prednosti: Nema! Mane: Nema... mesta za nabrojati ih.

Srećom sve prolazi kao lanjski sneg ili mesečno pranje. Konačno došavši sebi, privijate svoje izmučeno Ja na bratske grudi. Ipak, ako su vam ovi predlozi neizdašni, vi se lepo na vreme pelcujte u domu zdravlja. Samo, najsigurnije je da to učinite četvrtkom. Tim danom, naime, menjaju igle.

Predrag Ž. Vajagić